Марсел Пруст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 25:
[[Датотека:Marcel Proust et Lucien Daudet.jpg|thumb|лево|Марсел Пруст (седи), [[Роберт де Флер]] (лево), [[Лусијен Доде]] (десно)]]
Рођен у богатој лекарској породици, нежан и осетљив, у детињству је боловао од астме, што је обележило читав његов потоњи живот. Прустов отац, [[Ахил Адријан Пруст]], био је угледан патолог и епидемиолог, заслужан за проучавање и покушаје излечења узрока и ширења [[колера|колере]], која се у то време ширила кроз Европу и Азију; био је аутор бројних чланака и књига о медицини и хигијени. Прустова мајка, Жан Клеманс Вил, била је кћи из богате и културне јеврејске породице из Елзаса.<ref>[http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html Allan Massie – Madame Proust: A Biography By Evelyne Bloch-Dano, translated by Alice Kaplan] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090212151419/http://www.literaryreview.co.uk/massie_10_07.html |date=12. 02. 2009. }} – ''Literary Review''.</ref> Била је веома начитана; њена писма показују развијен смисао за хумор<ref name="Tadié">Tadié, J-Y. (Euan Cameron, trans.) ''Marcel Proust: A life''. New York: Penguin Putnam, 2000.</ref> и довољно познавање енглеског језика да пружи помоћ сину у превођењу дела [[Џон Раскин|Џона Раскина]].<ref name="Tadié" /> Пруст је одгојен у очевој католичкој вери.<ref>[http://www.nysoclib.org/travels/proust.html NYSL TRAVELS: Paris: Proust's Time Regained] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20120127020446/http://www.nysoclib.org/travels/proust.html|date=27. 01. 2012.}}</ref> Крштен је 5. августа 1871. и касније се потврдио као католик, али никада није формално практиковао своју веру.<ref>{{Cite book|last=White| first = Edmund| title = Marcel Proust: A Life| publisher = Penguin|year=2009|isbn
У младости је похађао салоне гђе Штраус, удовице [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]] и мајке Прустовог пријатеља из детињства, [[Жак Бизе|Жака Бизеа]], те салоне [[Мадлен Лемер]] и Мадам Арман де Кајаве (Леонтин Липман), мајке његовог пријатеља Гастона Армана де Кајавеа, у чију се вереницу био заљубио ([[Жан Поке]]). Преко Мадам Арман де Кајаве је упознао [[Анатол Франс|Анатола Франса]], њеног љубавника.
Ред 53:
Почевши од 1895. године Пруст је провео неколико година читајући [[Томас Карлајл|Карлајла]], [[Ралф Волдо Емерсон|Емерсона]], и [[Џон Раскин|Џона Раскина]]. Путем тог читања он је рафинирао своје теорије уметности и улоге уметника у друштву. Исто тако, у ''[[Le Temps retrouvé|Повраћеном времену]]'' Прустов универзални протагониста се присећа да је превео Раскинов ''Сезам и Љиљани''. Уметникова одговорност је да се суочи са појавом природе, изведе закључак о њеној суштини и пренесе или објасни ту суштину у уметничком делу. Раскиново схватање уметничке продукције било је централно за ову концепцију, и Раскинов рад је био толико важан за Пруста да је тврдио да зна „напамет” неколико Раскинових књига, укључујући, ''Седам светиљки архитектуре'', ''Библију Амиена'', и -{''Praeterita''}-.<ref name="Tadié"/>
Пруст је желео да преведе два Раскинова рада на француски, али му је тај подухват отежавало његово недовољно познавање енглеског. Да би компензовао за то он је претворио ове преводе у групну аферу: иницијални превод је радила његова мајка, нацрте је прво ревидирао Пруст, а затим Мари Норлинџер, енглески рођак његовог пријатеља и понекад љубавник<ref name="carter">{{
Година 1908. је била важна за Прустов развој као писца. Током првог дела те године он је објављивао у разним часописима [[pastiches|пастише]] других писаца. Ове вежбе у имитацији су можда омогућиле Прусту да ојача свој сопствени стил. Додатно, у пролеће и лето те године Пруст је почео да ради на неколико различитих фрамената писања које ће касније сјединити под радним називом -{''Contre Sainte-Beuve''}-. Пруст је описао своје напоре у писму пријатељу: „Ја имам у току: студију о племству, паришки роман, есеј о [[Charles Augustin Sainte-Beuve|Сент-Беву]] and [[Гистав Флобер|Флоберу]], есеј о жени, есеј о [[Педерастија|педерастији]] (што није лако објавити), студију на надгробним споменицима, студију о роману”.<ref name="Tadié"/> Из ових различитих фрагмената Пруст је почео да обликује роман на којем је континуирано радио током тог периода.
Ред 59:
=== У трагању за изгубљеним временом ===
[[Датотека:Proust - À la recherche du temps perdu édition 1919 tome 1.djvu|thumb|У трагању за изгубљеним временом, том -{I}-, Пут ка Свану (1919)]]
Своје главно животно дело писао је десетак година, у трци са болешћу и смрћу. У готово потпуној осами и одустајању од свих других делатности настало је једно од најобимнијих и највреднијих дела светске књижевности, велики роман „[[У трагању за изгубљеним временом]]“ (
== Теме и поетика ==
Ред 70:
== Литература ==
* {{Cite book|
* {{Cite book|ref=harv|
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| last=White| first = Edmund| title = Marcel Proust: A Life| publisher = Penguin|year=2009|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=White| first = Edmund| title = Marcel Proust: A Life| publisher = Penguin|year=2009|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=White| first = Edmund| title = Marcel Proust: A Life| publisher = Penguin|year=2009|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=White| first = Edmund| title = Marcel Proust: A Life| publisher = Penguin|year=2009|isbn=9780143114987|pages=}}
* Aciman, André (2004), ''The Proust Project''. New York: Farrar, Straus and Giroux
* [[Теодор Адорно|Adorno, Theodor]] (1967), ''Prisms''. Cambridge, Mass.: MIT Press
Линија 91 ⟶ 92:
* Chardin, Philippe ''et alii'' (2010), ''Originalités proustiennes''. Paris: Kimé
* Compagnon, Antoine, ''Proust Between Two Centuries,'' Columbia U. Press
* {{Cite book|ref=harv|author = [[Richard Davenport-Hines|Davenport-Hines, Richard]] | title = A Night at the Majestic| location = London| publisher = Faber and Faber|year=2006|isbn
* [[Alain de Botton|De Botton, Alain]] (1998), ''How Proust Can Change Your Life''. New York: Vintage Books
* [[Gilles Deleuze|Deleuze, Gilles]] (2004), ''Proust and Signs: the complete text''. Minneapolis: University of Minnesota Press
* [[Paul De Man|De Man, Paul]] . ''Allegories of Reading: Figural Language in Rousseau, Nietzsche, Rilke, and Proust''. {{page|year=1979|isbn
* [[Vincent Descombes|Descombes, Vincent]], ''Proust: Philosophy of the Novel''. Stanford, CA: Stanford U. Press
* Forssgren, Ernest A. (William C. Carter, ed.) (2006), ''The Memoirs of Ernest A. Forssgren: Proust’s Swedish Valet''. New Haven: Yale University Press
Линија 102 ⟶ 103:
* Harris, Frederick J. (2002), ''Friend and Foe: Marcel Proust and André Gide''. Lanham: University Press of America
* Hillerin, Laure [http://www.comtessegreffulhe.fr/ ''La comtesse Greffulhe, L'ombre des Guermantes''], Paris, Flammarion, 2014. Part V, ''La Chambre Noire des Guermantes''. About Marcel Proust and comtesse Greffulhe's relationship, and the key role she played in the genesis of ''La Recherche''.
* {{Cite book|ref=harv| last=Karlin| first = Daniel| title = Proust's English| location = Oxford| publisher = Oxford University Press|year=2005|isbn
* [[Julia Kristeva|Kristeva, Julia]], ''Time and Sense. Proust and the Experience of Literature''. New York: Columbia U. Press, 1996
* Ladenson, Elisabeth (1991), ''Proust’s Lesbianism''. Ithaca, NY: Cornell U. Press
Линија 109 ⟶ 110:
* [[George D. Painter|Painter, George D.]] (1959), ''Marcel Proust: a biography''; Vols. 1 & 2. London: Chatto & Windus
* [[Georges Poulet|Poulet, Georges]], ''Proustian Space''. Baltimore: Johns Hopkins U. Press
* Prendergast, Christopher ''[http://press.princeton.edu/titles/10020.html Mirages and Mad Beliefs: Proust the Skeptic]''. {{page|year=2013|isbn
* Sedgwick, Eve Kosofsky (1992), "Epistemology of the Closet". Berkeley: University of California Press
* Shattuck, Roger (1963), ''Proust's Binoculars: a study of memory, time, and recognition in "À la recherche du temps perdu"''. New York: Random House
|