Википедија

Лав Толстој — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 41:
Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са [[Виктор Иго|Виктором Игом]], чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{''[[Јадници|Les Misérables]]''}-. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом ''[[Рат и мир|Рату и миру]]'' индицарају тај утицај. На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти [[Пјер Жозеф Прудон|Пјеру Жозефу Прудону]] из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу. Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{''La Guerre et la Paix''}- (''Рат и мир'' на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двоје су дискутовали образовање, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да би показао да је у мом личном искуству, он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.
 
Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 шкоја за децу руских сељака, који су управо били [[Руска реформа о еманципацији|еманциповани од кметства 1861]]. Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“.<ref>{{Cite book|last=Tolstoy| first = Lev N. | last2=Wiener| first2 = Leo| title = The School at Yasnaya Polyana – The Complete Works of Count Tolstoy: Pedagogical Articles. Linen-Measurer, Volume IV | publisher = Dana Estes & Company |year=1904| url = https://books.google.com/books?id=4cQnAAAAYAAJ&pg=PA227 |pages=227}}</ref> Толстојеви образовни ексеприменти су били кратког века, делом због узнемиравања од стране [[Руско царство|царске]] тајне полиције. Међутим, као диретна претача [[Александр Сазерленд Нил|А. С. Ниловог]] [[Самерхил]]а, школа у Јаној Пољани<ref>{{citeCite book|last=Wilson| first = A.N. | title = Tolstoy | publisher = Norton, W. W. & Company, Inc. |year=2001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=imYmH8myBUsC&pg=PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pages=}}</ref> се може оправдано сматрати првим примером кохерентне теорије [[демократско образовање|демократског образовања]].
 
== Лични живот ==
Ред 110:
Лав Николајевић Толстој познат је и као педагошки ентузијаста, највише познат по свом необичном раду у [[Јасна Пољана|Јасној Пољани]], којим позитивно утиче на нове педагошке концепције. Целокупан књижевни и педагошки рад посветио је разобличавању тешког друштвеног стања у [[Русија|Русији]] и указивао да се проблеми могу решити само мирним путем кроз просветитељски и васпитни рад.<ref name=":0">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе| last=Ценић, Петровић| first = Стојан, Јелена| publisher = Учитељски факултет - Врање|year=2005|id=|publication-place=|pages=207—210.}}</ref>
 
Богата педагошка активност Толстоја може се поделити у три периода. Први период (1859-18621859—1862) обележава отварање ћколе у Јасној Пољани и покретање часописа „ Јасна Пољана“, други период (1870-18761870—1876) односи се на његову издавачку педагочку активност, када објављује „ Азбуку“, „Нову азбуку“ и „ Руску књигу за читање“, бави се и практичним проблемима васпитања. Трећи период односи се на његов садржајан рад до краја живота, када прелази на позиције религиозног мистицизма, па и питња васпитања третира у духу религиозног мистичког схватања света.<ref name=":0" />
 
Практичан рад Толстоја почиње 1859. године, када је у Јаној Поњани отворио своју прву школу, а Русија добија прву школу за децу сељака ([[Кмет|кметова]]) у Толстојевој кући. Жеља за проучавањем образовања одводи Толстоја на пут по [[Европа|Европи]] ([[Њемачка|Немачка]], [[Енглеска]], [[Француска]]), где се упознаје са организацијом школства, са историјом педагогије и најпознатијим педагозима практичарима. Обилазећи школе од којих је одређен број био отворен за сву децу, више је упознао мане него предности школског образовања. У учионицама је владао страх, ауторитет учитеља се заснивао на заплашивању, физичка кажњавања су била редовна, а градиво је било потпуно одвојено од живота и стварних потреба оних који уче.<ref>{{Cite book|title=Мала књига о Толстоју| last=Јеремић| first = Љубиша| publisher = Издавачко предузеће Филип Вишњић|year=2007|id=|publication-place=Београд}}</ref>
Ред 127:
 
== Дела ==
[[Датотека:Ilya Efimovich Repin (1844-19301844—1930) - Portrait of Leo Tolstoy (1887).jpg|мини|250п|Толстојев портрет из 1887. који је насликао [[Иља Рјепин|Иља Репин]] ]]
 
{{colbegin|3}}
Ред 195:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=TolstoyWilson| first = Lev A.N. | last2=Wiener| first2 = Leo| title = The School at Yasnaya Polyana – The Complete Works of Count Tolstoy: Pedagogical Articles. Linen-Measurer, Volume IV | publisher = DanaNorton, EstesW. W. & Company, Inc. |year=19042001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=4cQnAAAAYAAJimYmH8myBUsC&pg=PA227PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pages=227}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tolstoy| first = Lev N. | last2=Wiener| first2 = Leo| title = The School at Yasnaya Polyana – The Complete Works of Count Tolstoy: Pedagogical Articles. Linen-Measurer, Volume IV | publisher = Dana Estes & Company |year=1904| url = https://books.google.com/books?id=4cQnAAAAYAAJ&pg=PA227 |pages=227}}
* {{Cite book|ref=harv| last=King, Jr. | first = Martin Luther | last2=Carson| first2 = Clayborne| title = The Papers of Martin Luther King, Jr., Volume V: Threshold of a New Decade, January 1959 – December 1960 | publisher = University of California Press |year=2005| url = https://books.google.com/books?id=TU_HozbJSC8C&pg=PA269 |isbn=978-0-520-24239-5|display-authors=etal|pages=149,269,248}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Rajaram| first = M.| title = Thirukkural: Pearls of Inspiration| publisher = Rupa Publications| edition =|year=2009| location = New Delhi|pages=xviii-xxi}}
Линија 218 ⟶ 219:
| wikinews = <!-- Wikinews -->
}}
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* [http://ruskarec.ru/articles/2012/07/26/jasna_poljana_muzej-imanje_lava_tolstoja_15837.html Јасна Пољана, музеј-имање Лава Толстоја]
* [https://web.archive.org/web/20120111025237/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=574, Биографија на сајту САНУ]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лав_Толстој”