Краљевина Југославија — разлика између измена

По завршетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] створили су се услови за стварање државе која би окупила [[Јужни Словени|Јужне Словене]] који су живели на подручју [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и словенских делова [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Краљевина Србија је на почетку Првог светског рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем [[Нишка декларација|Нишке декларације]] [[7. децембар|7. децембра]] [[20141914]]. године. Убрзо је уследило формирање [[Југословенски одбор|Југословенског одбора]] у [[Лондон]]у [[20151915]]. године и [[Црногорски одбор за народно уједињење|Црногорског одбора за народно уједињење]] [[20171917]]. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на [[Крф]]у 20171917. године када је донета [[Крфска декларација]] и у [[Женева|Женеви]] [[20181918]]. године када је потписан [[Женевски споразум]]. Након рата, под вођством ''Југословенског одбора'' у [[Загреб]]у је формирана [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]], док су истовремено црногорски делегати на спорној ''[[Подгоричка скупштина|Подгоричкој скупштини]]'' донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати ''[[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Велике народне скупштине Војводине]]'' су [[25. новембар|25. новембра]] донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији. ''Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца'' прогласио је регент [[Александар I Карађорђевић]], у име свог оца, краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]], [[1. децембар|1.године.<ref name="акт"/>

Након уједињења решавало се питање спољних граница земље, које су на многим местима биле спорне. Тако је [[Корушко питање]] решавано референдумом на којем је одлучено да [[Корушка]] остане у саставу [[Аустрија|Аустрије]]. [[Далмација|Далматинска]] лука [[Задар]] и неколико далматинских острва су припали Италији, која је покушала да [[Италијански покушај окупације Црне Горе|окупира и анектира Црну Гору]]. Град [[Ријека (град)|Ријека]] је проглашен [[Слободна Држава Ријека|Слободном Државом Ријеком]], али ју је ускоро окупирала и [[20241924]]. анектирала Италија. Напетости око границе са Италијом су се наставиле, пошто је Италија тражила још далматинске обале, а Краљевина СХС је тражила [[Истра|Истру]], део бившег Аустријског приморја, који је анектирала Италија, али који је имао велики број словеначког и хрватског становништва.

Одмах након проглашења 1. децембра, преговори између Народног вијећа (Државе Словенаца, Хрвата и Срба) и српске владе су резултовале споразумом око нове владе којом би председавао [[Никола Пашић]]. Међутим, када је ово послато регенту на усвајање, оно је одбијен и тако је изазвао прву кризу владе у новој држави. Све странке су ово означиле као кршење парламентарних принципа, али је криза превазиђена када су се све стране сложиле да замене Пашића [[Стојан Протић|Стојаном Протићем]] који је био водећи члан Пашићеве [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]]. Нова влада је створена [[20. децембар|20. децембра]] 20181918. До избора за ''[[Уставотворна народна скупштина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворну скупштину]]'', ''[[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Привремено народно представништво]]'' је служило као парламент који су формирали делегати из разних изабраних тела која су постојала на југословенском простору пре стварања државе. Спорови и неспоразуми око унутрашњег уређења земље почели су одмах након уједињења. Удруживањем странака комбиновањем неколико чланова српске опозиција са странкама из бивше Аустро-Угарске је довела до стварања нове [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], која је доминирала Привременим представништвом и владом. Док су српски политичари југословенску државу сматрали за природни наставак Краљевине Србије, за хрватске и словеначке странке је нова држава била само оквир у којем ће наставити национално окупљање и јачање националних позиција.{{sfn|Батаковић|2010|p=279}} Пошто је Демократска странка предвођена [[Љубомир Давидовић|Љубомиром Давидовићем]] заговарала врло централизован програм, неколико хрватских делегата је прешло у опозицију. Међутим, ни радикали нису били срећни пошто су имали само три министра наспрам 11 Демократске странке и [[16. август]]а [[1919]]. Стојан Протић је поднео оставку. Љубомир Давидовић је онда основао каолицију са [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенском социјалдемократском странком]]. Ова влада је имала већину, али кворум у Привременом представништву је био половина плус 1 глас. Опозиција је почела да бојкотује парламент, а пошто се влада није могла ослонити да ће се све њене присталице појавити, постало је немогуће да влада закаже седницу у скупштини са довољним бројем посланика. Давидовић је ускоро поднео оставку, али пошто нико други није могао да формира владу, он је опет постао премијер. Пошто је опозиција наставила са бојкотом, влада је одлучила да влада преко уредби. Ово је било нападнуто од стране опозиције која је почела да назива себе „скупштинска заједница“. Давидовић је схватио да је стање неодрживо и затражио од краља да одмах закаже изборе за уставотворну скупштину. Када је краљ Петар одбио, Давидовић није имао избора осим да поднесе оставку. Након [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|избора за Уставотворну скупштину]] одржаних 28. новембра 1920, неспоразуми су се продубили, а [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] је бојкотовала рад скупштине. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је на изборима освојила 12,4% гласова,{{sfn|Батаковић|2010|p=286}} крајем године је била забрањена. [[Видовдански устав|Први устав]] Краљевине СХС је усвојен на [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1921]], а његовим усвајањем је успостављена [[унитарна држава|унитарна]] монархија, утемељен је парламентаризам и локална самоуправа. После смрти краља Петра I (16. августа 1921), регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а наредне године се оженио [[Марија Карађорђевић|принцезом Маријом]] од [[Краљевина Румунија|Румуније]].