Лав Толстој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 40:
Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој. Имао је прилику да се сретне са [[Виктор Иго|Виктором Игом]], чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{''[[Јадници|Les Misérables]]''}-. Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом ''[[Рат и мир|Рату и миру]]'' индицарају тај утицај. На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти [[Пјер Жозеф Прудон|Пјеру Жозефу Прудону]] из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу. Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{''La Guerre et la Paix''}- (''Рат и мир'' на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двоје су дискутовали образовање, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да би показао да је у мом личном искуству, он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.
 
Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 шкоја за децу руских сељака, који су управо били [[Руска реформа о еманципацији|еманциповани од кметства 1861]]. Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“.<ref>{{harvnbsfn|Tolstoy|Wiener|1904|pp=227}}</ref> Толстојеви образовни ексеприменти су били кратког века, делом због узнемиравања од стране [[Руско царство|царске]] тајне полиције. Међутим, као диретна претача [[Александр Сазерленд Нил|А. С. Ниловог]] [[Самерхил]]а, школа у Јаној Пољани<ref>{{Cite book|last=Wilson| first = A.N. | title = Tolstoy | publisher = Norton, W. W. & Company, Inc. |year=2001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=imYmH8myBUsC&pg=PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pages=}}</ref> се може оправдано сматрати првим примером кохерентне теорије [[демократско образовање|демократског образовања]].
 
== Лични живот ==
Ред 95:
| caption3 =
}}
''Рат и мир'' се генерално сматра једним од највећих романа икад написаних, изузетан по својој драматичној ширини и јединству. Његова огромна слика садржи 580 ликова, многи су историјски уз низ другим фиктивних. Прича се креће од породичног живота до главног штаба [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], од двора [[Александар I Павлович|Александара -{I}- Павловича]] до бојних поља [[Битка код Аустерлица|Аустерлица]] и [[Бородинска битка|Бородина]]. Толстојева оригинална идеја за роман је била да истражи узроке [[устанак Декабриста|устанка декабриста]], чиме се бави само у задњих неколико поглавља, из чега се може закључити да ће син [[Андреј Болконски|Андреја Болконског]] постати један од декабриста. Роман истражује Толстојеву теорију историје, а посебно безначајност особа као што су Наполеон и Александар. Донекле је изненађујуће да Толстој није сматрао да је ''Рат и мир'' роман (нити је сматрао многа друга велика дела руске прозе тог вренема романима). Такво гледиште постаје мање изненађујуће ако има у виду да је Толстој био романописац [[реализам (уметност)|реалистичке]] школе који је сматрао да је роман оквир за испитивање друштвених и политичких питања у животу деветнаестог века.<ref>{{citeCite book|title=Tolstoy & the Development of Realism|authorlast=G Lukacs|first=G|title=Marxists on Literature: An Anthology|location=London|publisher=Penguin|year=1977|pages=}}</ref> ''Рат и мир'' (који је за Толстоја заправо [[еп]] и прози) стога се није квалификовао. Толстој је сматрао да је ''Ана Карењина'' била његов први роман.<ref>''Tolstoy and the Novel''. J Bayley – 1967 – Chatto & Windus</ref>
 
Након ''Ане Карењине'', Толстој се концентрисао на хришћанске теме, и његови каснији романи као што су ''Смрт Ивана Илича'' (1886) и ''[[Шта треба урадити? (Толстој))|Шта треба урадити?]]'' развијају радикалну [[анархо-пацифизам|анархо-пацифистичку]] хришћанску филозофију, што је довело до његовог [[Изопштење|изопштења]] из [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] 1901. године.<ref>''Church and State''. L Tolstoy – On Life and Essays on Religion, 1934</ref> Упркос свих похвала које је добио за ''Ану Карењину'' и ''Рат и мир'', Толстој је одбацио та два рада током свог каснијег живота као нешто што није истинска реалност.<ref>''Women in Tolstoy: the ideal and the erotic'' R.C. Benson – 1973 – University of Illinois Press</ref>
Ред 111:
Богата педагошка активност Толстоја може се поделити у три периода. Први период (1859—1862) обележава отварање ћколе у Јасној Пољани и покретање часописа „ Јасна Пољана“, други период (1870—1876) односи се на његову издавачку педагочку активност, када објављује „ Азбуку“, „Нову азбуку“ и „ Руску књигу за читање“, бави се и практичним проблемима васпитања. Трећи период односи се на његов садржајан рад до краја живота, када прелази на позиције религиозног мистицизма, па и питња васпитања третира у духу религиозног мистичког схватања света.<ref name=":0" />
 
Практичан рад Толстоја почиње 1859. године, када је у Јаној Поњани отворио своју прву школу, а Русија добија прву школу за децу сељака ([[Кмет|кметова]]) у Толстојевој кући. Жеља за проучавањем образовања одводи Толстоја на пут по [[Европа|Европи]] ([[Њемачка|Немачка]], [[Енглеска]], [[Француска]]), где се упознаје са организацијом школства, са историјом педагогије и најпознатијим педагозима практичарима. Обилазећи школе од којих је одређен број био отворен за сву децу, више је упознао мане него предности школског образовања. У учионицама је владао страх, ауторитет учитеља се заснивао на заплашивању, физичка кажњавања су била редовна, а градиво је било потпуно одвојено од живота и стварних потреба оних који уче.<ref>{{harvnbsfn|Јеремић|2007|pp=}}</ref>
 
На основу стечених запажања израдио је критику тих школа, чија је суштина да школа не брине о природи детета, да га жели пасивизирати, заплађити и тако њиме безбрижније владати. О томе је Толстој писао у свом педагошком часопису „ Јасна Пољана“, који је почео да издаје 1861. године. Толстој долази до закључка да образовање мора да буде усклађено са животним искуством људи и да се развија у оквирима живота, па такав принцип примењује у раду се децом из Јасне Пољане. У овој школи, у којој је владала слобода и жеља за знањем која није наметнута, учитељи су били студенти из Москве али и сам велики Толстој. Разуме се, да је Толстојева активнос изазвала неповерење власти, па је после полицијске рације 1862. године, школа у [[Јасна Пољана|Јасној Пољани]] престала с радом, да би рад наставила тек 70-тих година.<ref name=":0" />
Ред 195:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Tolstoy & the Development of Realism|last=Lukacs|first=G|title=Marxists on Literature: An Anthology|location=London|publisher=Penguin|year=1977|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wilson| first = A.N. | title = Tolstoy | publisher = Norton, W. W. & Company, Inc. |year=2001|pages=xxi| url = https://books.google.com/books?id=imYmH8myBUsC&pg=PR19 |isbn=978-0-393-32122-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tolstoy| first = Lev N. | last2=Wiener| first2 = Leo| title = The School at Yasnaya Polyana – The Complete Works of Count Tolstoy: Pedagogical Articles. Linen-Measurer, Volume IV | publisher = Dana Estes & Company |year=1904| url = https://books.google.com/books?id=4cQnAAAAYAAJ&pg=PA227 |pages=227}}