Ђакомо Пучини — разлика између измена

Пучини одлази на путовање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] да би присуствовао постављању ''„[[Боеми (опера)|Боема]]”'' у Метрополитен опери у [[Њујорк]]у. Тамо долази на идеју, која ће се показати не баш сјајном, да компонује оперу каква до тада није постојала. Он одабире тему са Дивљег Запада и тако настаје опера ''„[[Кћи Запада (опера)|Кћи Запада]]”'' (''-{„La Fanciulla del West”}-'')<ref>{{cite journal|last=Siff| first = Ira| title = Puccini: La Fanciulla del West| journal = Opera News|date=July 2012| volume = 77| issue = 1}}</ref> [некада се може срести и као ''„Девојка са златног Запада”'' према наслову оригиналне драме], праизведена [[1910]]. године у Метрополитен опери под диригентском палицом [[Артуро Тосканини|Артура Тосканинија]] (-{Arturo Toscanini}-) и са [[Енрико Карузо|Енриком Карузом]] (-{Enrico Caruso}-) у главној мушкој улози.<ref>Randall & Davis. pp. 42</ref><ref>{{cite journal|title=New York Acclaims Puccini's New Opera| journal = Theatre Magazine|date=January 1911 | volume = 13| issue = 119}}</ref> Опера сјајно пролази у САД, најпре у Њујорку, а затим и у [[Бостон]]у и [[Чикаго|Чикагу]], али другде, посебно у Европи, она никада није постала популарна.<ref>{{cite journal|title=The Stage| journal=Munsey's Magazine|year=1911| volume = 44|pages=6}}</ref><ref>{{cite journal|last=Eaton| first = W. P.| title = Where We Stand in Opera| journal = American Magazine|date=March 1911| volume = 71| issue = 5}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Hampton's Magazine|date=March 1911| volume = 26| issue = 3| title = Plays and Players| quote = In Puccini's ''Girl of the Golden West'' we get a highly amusing operatic picture of what did not take place in California in '49.|pages=364}}</ref> Дуго година након овога, Пучини трага за новим [[либрето]]м. Године [[1914]]. добија примамљиву понуду да за [[Беч|бечку]] сцену пише оперету ''„[[Ластавица (опера)|Ластавица]]”'' (''-{„La Rondine”}-'').<ref name=PucciniMitSchlag>{{cite journal|last=Davis| first = Peter G.| title = Puccini Mit Schlag| journal = New York Magazine|date=03. 09. 1984| volume = 17| issue = 35}}</ref> Али, избија рат и ово дело доживљава праизведбу тек [[1917]]. и то, због тадашњег ратног антигерманизма, у [[Монте Карло|Монте Карлу]]. Исте године Пучини се сели из Луке и своје виле ''„Дворац на језеру”'', јер је у близини виле подигнута фабрика која га ометала у раду. Сели се у Вијаређо крај мора где пише триптих једночинки : ''„[[Плашт (опера)|Плашт]]”'' (''-{„Il Tabarro”}-''), ''„[[Сестра Анђелика (опера)|Сестра Анђелика]]”'' (''-{„Suor Angelica”}-'') и ''„[[Ђани Скики (опера)|Ђани Скики]]”'' (''-{„Gianni Schicchi”}-''), од којих је ова трећа његова једина комична опера.

 

 

:''„Ова опера ме прожима, мучи дан и ноћ. Поред ње, сва моја до сада написана музика изгледа ми бледа и смешна. Ипак, бојим се да нећу успети да је завршим, а ако тако буде, свет ће бити ускраћен за најлепши љубавни дует свих времена”''.

 

== Литература ==

* {{Cite book|ref=harv|title=Nuova Antologia|year=1897| publisher = Direzione della Nuova Antologia|last=Checchi|first=Eugenio| editor-last=Protonotari|editor-first=Francisco| language = Italian|pages=470-81}}

{{refbegin|30em}}