Велика Слатина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
'''Велика Слатина''' ({{Јез-алб|Sllatinë e Madhe}}) је насеље у [[Општина Косово Поље|општини Косово Поље]], [[Косово и Метохија]], [[Србија|Република Србија]].
== Географија ==
Село је на Слатинском потоку, на југоисточној падини Црног врха, око пола километра северно од пута Приштина - Пећ.
== Историја ==
Село је постало као колонија Черкеза [[1864]]. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла [[1924]]. Село је постало као колонија Черкеза 1864. Кад се у рату 1877-78. Србија приближила Косову, Черкези су се, свих 5 кућа, колико их је било, иселили у унутрашњост Турске, а у њихове куће су се уселили мухаџири из ослобођене Топлице. Међу тим мухаџирима је било опет Черкеза, којих је у балканском рату било 9 кућа и које су се по том рату почеле исељавати у Турску, тако да је последња њихова кућа отишла [[1924]]. <ref name="Урошевић Атанасије-Косово">{{Cite book|ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|publisher=Научно дело|location=Београд}} {{COBISS|ID=155363340}}</ref>
== Порекло становништва по родовима ==
Подаци о пореклу становништва из [[1933]]. године. <ref name="Урошевић Атанасије-Косово">{{Cite book|ref=harv|last=Урошевић|first=Атанасије|title=Косово|year=1965|publisher=Научно дело|location=Београд}} {{COBISS|ID=155363340}}</ref>
'''''Мухаџирски родови''''' ''досељени [[1878]]. из топличких села''
* '''Мрљак''' (7 к.) и '''Којшић''' (9 к.), од фиса Шаље, из Мрљака и Којшића.
* '''Тмава''' (3 к.) и '''Ивања''' (1 к.), од фиса Краснића, из Тмаве и Ивање.
* '''Жини Поток''' (1 к.), од фиса Тсача, из Житног Потока.
* '''Колубра''' (3 к.), '''Рудар''' (3 к.) и '''Бериљ''' (1 к.), од фиса Гаша из Калудре, Рудара и Бериља.
* '''Коњуша''' (2 к.) и '''Новосел''' (7 к.), од фиса Климената, из Коњуше и Новог Села.
'''''Аутоколонисти'''''
* '''Бабићи''' ( 2 к.) [[1914]]. из истоименог рода у суседном селу Лепини.
* '''Стевановићи''' (2 к.) и '''Ђоровићи''' (1 к.) [[1914]], прва из Кутлова а друга из Раче (Топлица).
* '''Пековић''' (1 к.) [[1914]]. из Жупе Никшићке.
'''''Колонисти'''''
* '''Бендераћи''' или '''Павићевићи''' (5 к.), Живковићи (2 к.) [[1921]]. и Вучетићи (1 к.) из Грахова код Никшића.
* '''Мићуновић''' (4 к.) [[1924]], '''Муштеровић''' (1 к.) [[1921]]. и '''Шупић''' (1 к.) [[1925]]. из Рудине код Никшића.
* '''Бјеловић''' (1 к.) [[1924]]. из Бањана код Никшића.
* '''Шарановић''' (2 к.) [[1924]]. из Слатине код Даниловграда.
* '''Радунић''' (1 к.) [[1926]]. из манастира Мораче.
* '''Вукићевић''' (1 к.) [[1920]], '''Бојанић''' (1 к.) [[1920]]. и '''Кујачић''' (2 к.) [[1923]]. из Кривошија (Бока).
* '''Поповићи''' (4 к.) [[1924]]. из Маровца у Јабланици, иначе старином из Голије код Никшића.
== Демографија ==
{{Demography
| 1948 = 621
| 1953 = 692
| 1961 = 842
| 1971 = 1267
| 1981 = 1580
| 1991 = 1697
}}
<center>
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+Еволуција становништва
|-
| style="width:100%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 6
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991
| y_макс = 1800
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 621 | S02V02 = 692 | S02V03 = 842 | S02V04 = 1267 | S02V05 = 1580 | S02V06 = 1697
| назнаке = да
}}
|}
</center>
== Референце ==
{{reflist}}
{{Општина Косово Поље}}
| |||