У Реснику су до око [[1800]]. године живели и оснивачи [[Врница|Врнице]], Крсмановићи. Поред назива Крони Кишес (''Црквени кладенац''), који указује на то да је ту била нека [[црква]], ниже села, према железничкој прузи, на месту Српско гробље (Ворат е Шкиве) било је гробље у коме су се [[Срби]] из овог села и из суседног села Невољана укопавали до [[1900]]. године.
Пре досељења [[Албанци|Албанаца]] у њему су живели [[Срби]] до око [[1900]], кадакоји су се иселили у [[Топлица (област)|Топлици]] (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у [[Вучитрн]] (Алемпићи).<ref>{{cite web|title =Serbian ethnographic series|url=https://books.google.com/books?id=pIriAAAAMAAJ&q=%D0%9A%D1%80%D1%99%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8&dq=%D0%9A%D1%80%D1%99%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4yPDfw9XfAhUBCRoKHcnRBj0Q6AEIJjAA|accessdate = 5. 1. 2019}}</ref> [[Албанци]] су се ту населили, више тог старог села, на простору који је тад био под шумом. По одласку [[Срби|Срба]] у ово село су се досељавали [[Албанци]] из [[Галица|Галице]], [[Шалце|Шалца]] и [[Дрваре|Дрвара]].<ref>{{cite web|url=http://www.worldcat.org/title/zaduzbine-kosova-spomenici-i-znamenja-srpskog-naroda/oclc/18589870|title=Задужбине Косова, (споменици српског народа)|publisher=Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.}}</ref>
Од [[1922]]. до [[1925]]. године доселило се 5 домаћинстава насељеника који су добили утринску земљу од државе. Гробље овог села је у [[Врница|Врњици]].
