Бијељина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 176.108.40.15 (разговор) на последњу измену корисника Варја
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 107:
== Туризам ==
 
==== Етно Село ”Стаинишићи” <ref>{{Cite web|url=http://www.etno-selo.com/|title=Етно село ”Станишићи” - Туристички комплекс - Бијељина|last=BIJELJINA|first=ENERGIE STUDIO-|website=ETNO SELO STANIŠIĆI|language=sr-RS|access-dateaccessdate=2018-12-27. 12. 2018}}</ref> ====
На излазу из Бијељине, на трећем километру према Павловића мосту, налази се Етно Село "Станишићи"<ref>{{Cite web|url=http://www.etno-selo.com/|title=Етно село ”Станишићи” - Туристички комплекс - Бијељина|last=BIJELJINA|first=ENERGIE STUDIO-|website=ETNO SELO STANIŠIĆI|language=sr-RS|access-dateaccessdate=2018-12-27. 12. 2018}}</ref>. Етно село "Станишићи", изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи, и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији, али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице.
 
Етно Село "Станишићи" основано је 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића. Више од неколико година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека. Резултат је аутентично планинско село у сред семберске равнице.
 
У селу се данас издвајају двије цјелине. JеднаЈедна приказује световни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два језера. Друга цјелина је духовног карактера и представљена је средњевјековном архитектуром грађеном у камену, која је у ствари скуп реплика историјског и религијског значаја.
 
Село чине воденице, мљекарник, ковачница, камени бунар, амбар и аутентичне дрвене куће, са приказом покућства и народних ношњи. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби као и воденица из 1917. године у којима се још увијек меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита. Мљекарник је из 1948 године. То је зградица за прераду млијека и чување млијечних производа, са свим дрвеним посудама. Мљекарници су били добро провјетрени и чисти, а у њих су могле улазити само жене које су се тиме бавиле.