Битка на Јармуку — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 120:
Током четверодневног напада Вахана, његове трупе нису успеле да постигну никакав пробој и претрпеле су велике губитке, посебно за време контранапада мобилне коњице. Рано 19. августа 636. године, петог дана битке, Вахан је послао изасланика у муслимански логор да склопи примирје које би трајало наредних неколико дана како би се могли одржати нови преговори. Он је наводно желео да реорганизује своје деморалисане трупе. Али Халид је сматрао да је победа на дохват руке и одбио је понуду.<ref name="веза77">{{Harvnb|Nicolle|1994|p=76}}</ref>До тада, муслиманска војска је користила углавном одбрамбену стратегију, али знајући да Византијци очигледно више нису жељни битке, Халид је сада одлучио да предузме офанзиву и реорганизовао своје трупе у складу с тим. Све коњаничке јединице груписане су у једну снажну коњичку формацију заједно са мобилном коњичком гардом која је била њено језгро. Укупна снага ове коњичке групе сада је износила око 8.000 јахача ратника, ефективно постављених корпуса за офанзивни напад који је требало да се изведе следећег дана. Остатак дана је прошао без битнијих промена. Халид је планирао да зароби византијске трупе, тако што ће их одсећи од сваког пута могућег пута за бекство. Постојале су три природне препреке,тачније три клисуре на бојном пољу са својим стрмим кланцима, Вади-ур-Рукад на западу, Вади ел Јармук на југу и Вади ел Алах на истоку. Северни пут је требало да блокира муслиманска коњица.<ref>{{Harvnb|Akram|2004|p=422}}</ref>Међутим, било је неких пролаза преко 200 метара дубоких кланаца Вади-ур-Ракад на западу, а стратешки најважнији је био мост код Ајн ел Дакара. Халид је ноћу послао Дхарара са 500 коњаника да осигура тај мост. Дхарар се кретао око северног бока Византијаца и заузео мост. Овај маневар се показао одлучујућим следећег дана.<ref name="веза79">{{Harvnb|Akram|2004|p=423}}</ref>
===Дан 6.===
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-1.PNG|thumb|right|alt=day 6 phase 1, showing khalid's flanking maneuver at Byzantine left flank routing Byzantine left wing and its cavalry units.|Дан 6, Фаза 1.]]
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-3.PNG|thumb|right|alt=day 6 phase 2, showing khalid's two prong attack on Byzantine cavalry, and Muslim right wing flanking attack on Byzantine left center.|Дан 6, Фаза 2.]]
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-4.PNG|thumb|right|alt=day 6 phase 3, showing khalid's cavalry routed Byzantine cavalry off the field and attacking Byzantine left center at its rear.|Дан 6, Фаза 3.]]
[[Датотека:Mohammad adeel-day-6 phase-5.PNG|thumb|right|alt=day 6 last phase, showing general retreat of Byzantine army towards Wadi-ur-Ruqqad.|Дан 6, Последња фаза.]]
20. августа 636, последњег дана битке,<ref>{{Harvnb|Kaegi|1995|p=114}}</ref> Халид је спровео једноставан, али храбар план напада. Са својом нагомиланом коњичком групом намеравао је да потпуно одвуче византијску коњицу са бојишта тако да би пешадија, која је чинила главнину царске војске, остала без подршке коњице, и тако била изложена ,када буде нападнута са бокова и са задње стране. У исто време планирао да изведе одлучујући напад како би окренуо леви бок византијске војске тако да га усмери према кланцу на западу.
<ref name="веза79" />
Линија 131 ⟶ 135:
 
 
<u>'''Последња фаза:'''</u>Повлачењем византијског левог центра почело је опште византијско повлачење. Халид је одвео своју коњицу на север да блокира северни пут и тако спречи бекство. Византијци су се повукли на запад према Вади-ур-Рукдау, где се налазио мост у ''Ајну ел Дакару'' ради безбеданог прелаза преко дубоких клисура кањона Вади-ур-Рукад.<ref name="веза75" />Мађутим, Дхарар је већ заузео мост као део Халидовог плана који је смислио ноћ раније. Јединица од 500 војника послата је да блокира овај пролаз. У ствари, то је све време био пут којим је Халид и желио да се византинци повуку. Византинци су сада били опкољени са свих страна.<ref name="веза77" /> Неки су пали у дубоке кланце са стрмих падина, други су покушавали да побегну у воду, само да би били разбијени на стенама које су лежале испод, а други су убијени током свог пада. Ипак, велики број војника успео је се спасе покоља који је уследио.<ref name="kaegi243">{{Harvnb|Kaegi|1995|p=138}}</ref> Јован, грчки доушник Рашидунске војске током освајања Дамаска, умро је у овој борби. Муслимани нису узимали заробљенике у овој битци, иако су можда заробили неке од њих током касније потраге.<ref>{{Harvnb|Kaegi|1995|p=128}}</ref> Теодор Тритирије је издахнуо на бојном пољу, док је Никита успео да побегне и стигне до [[Хомс|Емесе]]. Џабала ибн ел Аџхам је такође успео да побегне, а касније, на кратко време, измирио се са муслиманима, али је убрзо поново прешао на страну византијског двора.<ref>{{Harvnb|Nicolle|1994|p=80}}</ref>