Карол Милослав Лехотски — разлика између измена

Карол Милослав Лехотски потиче из разгранате племићке породице ЛехотскихЛехотски. Према белешкама његовог оца, породица је била пореклом из Турчијанске столицежупе. Његов отац, по занимању учитељ, се такође звао [[Карол Милослав Лехотски (писац)|КарлолКарол Мирослав Лехтовски]] и рођен је 1846. године у Похову и радио је као учитељ. Преселио се у [[Бачки Петровац]] 1866. године где је радио у оквиру Недељне школе и Друштва балко-евангеличких учитеља. У Петровцу се 1866. оженио Емилијом Мрвовом са којом је имао деветоро деце: Емилију Божену, Људмилу и Божену који су рођени у Петровцу, као и Душана, Владимира, Даринку, Карола Милослава, Олгу и Марију који су рођени у [[Лалић]]у где се породица преселила 1873. године. Карол Мирослав ЛехтослиЛехтоски је рођен у Лалићу 16. новембра 1879. године као седмо дете у породици. Основну школу је завршио овдеу Лалићу, а [[гиманазија|гимназију]] је похађао у [[Сарваш]]у од 1892. до 1894. Током школиских данаУчење му учење није ишло, и затопа је напустио гимназију и отишао у [[Сомбор]] где је учио браварски занат, заједно са братом Душаном учио браварски занат. Због болести ушијује мора да напусти овај занат и почео је да ради као шегрт код фирмописца, молера и израђивача псеудоуметничких предмета, али га је и отац током овог периода материјално подржавао. У Сомбору је урадио своје прве слике његов таленат је увидео професор Вацлав Брожик и Лехотски се уписује на прашку ликовну академију. Његов таленат је био довољан да добије две стипендије које су му доделила удружења ''Чехословенско јединство'' ({{јез-слк|Československá jednota}}) и Радхошћ ({{јез-слк|Radhosť}}), али му је токотоком студија помагао и његов рођак Жигмунд Мелфербер из Мартина.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=149-150}}</ref>

Лехотски је у [[Праг]]у студирао са [[Јарослав Аугуста|Јарославом Аугустом]], са којим се Лехотски спријатељио, и [[Густав Мали|Густавом Малим]]. Мирослав је наНа академији је био познат као изванредан цртач, али и као веома скроман и стидљив, висок младић бледог тена са дугом црном косом и искричавих очију. Још као студент је много обећавао и много се очекивало од њега. Сликарско усавршавање је наставио у [[Беч]]у, али због лошег финансијског стања се није задржао и вратио се у Лалић. Није га држало место и зато се 1900. године сели у [[Нови Сад]], а већ следеће године [[Ружомберок|Ружомберку]], где је боравио кратко пре него што се поново вратио у Лалић, где га је обузела [[меланхолија]] па се преселио у [[Оџаци|Оџаке]] на пар месеци након чега се вратио у Лалић. У ово време се у [[Ходоњин]]у организовала велика изложва на којој је изложено 151 дело разних сликара укључујући и Лехотског. [[Томаш Андрашковић]], [[Јасрослав Аугуста]], [[Јозеф Ханула]] и [[Милан Митровски]] су били још неки од сликара који су изложили своја дела, а укупно је било више хиљада постилаца на овој изложби која је трајала свега месец дана.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=150-152}}</ref>

Ликовно дело Карола Милослава Лехотског чине портрети, пејзажи и месијанистичко-теозофске фигуралне композиције. Његово стваралаштво је могуће пратити још од времена када је радио као шегрт у Сомбору 1895. године. Из тог периода је сачувано неколико цртанка са многобројним портретима и фигуралним композицијама. Његова најстарија сачувана дела урађена [[уље на платну]] су ликовна алегорија годишњих доба (''Пролеће'' 1896; ''Јесен'' 1896) и фигуралне композиције и портрети (''Тајна'' 1897; ''Јаношиков отац'' 1897 и ''Фауст и Маргарета'') приказани на романтичан начин бидермајер епохе. У овај његов стваралачки период спада и неколико портрета. Међутим, најбројнија сачувана дела Лехотског из портрете су пејзажи. Неке пејзаже и портрете је намерно сликао у овалном и елипсастом облику а не у уобичајном облику четвороугла, јер је Лехотски сматрао да сам облик слике има одређену мистичну или метафизичку димензију. Лехотски заузима значајно место историји словачке ликовне уметности због његове импресионистичке, а у неким случајевимслучајевима чак и поинтилистичкепоентилистичке интерпретације пејзажа.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=157-159}}</ref>

Лехотски је преминуо [[Брно|Брну]] 4. марта 1929. године од [[упала плућа|упале плућа]]. ПогребСахрањен је био обављен на централном гробљу у Брну, а сахрану је организовало Друштво словачких сликара, чији је Лехотски био члан.<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=155}}</ref> У [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]] је прва изложва након његове смрти организована већ 1929. године, а потом се обележавао сваки јубилеј: 1954. године је изложено неколико радова у Народном музеју у Бачком Петровцу, у Галерији Бланто је 1980. године са малим закашњењем урађена изложба поводом стогодишњице његовог рођења и 50. годишњице његове смрти, као и 2004. године када је обележено 125 година од његовог рођења. Лехотски је био толико значајан за Бачки Петровац да се 1994. године отвара ''[[Галерија Карол Милослав Лехотски]]'' у [[Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу|Гимназији Јан Колар]].<ref>{{cite book |last1=Чани |first1=Ладислав |last2=Валентик |first2=Владимир |title=Карол Милослав Лехотски |date=2004 |publisher=Култура, ДЗС |location=Бачки Петровац, Братислава |isbn=86-7103-273-6 |page=161}}</ref>

* Vladimír Valentik, Desat rokov činnosti galerijegalerie Zuzky Medveďovej v Petrovci ([[1989]] — [[1999]]) [[1999]]. [[Bački Petrovac]]