Коледари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Koledarska maska, XX vek.jpg|мини|Маска која се носила у коледарској поворци током XX века за време божићних празника. Део је збирке предмета уз обичаје [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]. ]]
'''Коледа''' је у народу обичај по којем је од [[Божић]]а до [[Богојављење|Богојављења]] група маскираних младића и млађих ожењених људи обилазила сваку кућу у селу и певала коледске песме, изводећи при томе и разне мађијске радње, све са жељом да се утиче на здравље укућана и да се дочара обиље и напредак куће. На подручју [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] користио се и назив ''чаројице'' за коледаре.
Колеђани или коледари су заузврат добијали поклоне у храни од сваке куће. Код западних Срба обичај се давно изгубио, тако да су и подаци о њему веома ретки. Забележен је код Срба у Босни, на [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрену]], [[Крњин (планина) |Крњину]], Tребави и око [[Маглај]]а, где су коледавци (коледаре, коледарице, вјешалице) у групама од 10 до 15 момака и млађих ожењених људи обилазили одређени заселак.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=B7Krf_OE16o Koledavci, Gornja Lupljanica, opština Derventa, 2015 - YouTube{{Ботовски наслов}}]</ref> Пошто отпевају песму, улазе у кућу, траже разне намирнице, а децу плаше да ће их вешати о вериге (отуда и назив вјешалице). Обичај је боље познат у источној и јужној Србији. Коледе се припремају на неколико дана пред Св. Игњата, негде већ од Никољдана, а главна припрема састоји се у изради маски.<ref>Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001.</ref>
| |||