Средоземна вегетација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 9:
Средоземна вегетација се диференцира у неколико основних типова екосистема: шуме; [[макија|макије]], [[гарига|гариге]] и сличне жбунасте екосистеме; средоземне [[савана|саване]] и сличне травнате екосистеме. Човековим вековним деловањем природна вегетација је већим делом деградирана, у појединим областима чак до антропогених [[камењар]]а.
'''Шуме средоземног типа''' су најчешће изграђене од широколисног зимзеленог дрвећа. Шумама Медитерана и Калифорније доминирају зимзелени [[храст]]ови, средоземним шумама Аустралије доминирају [[еукалиптус]]и, док [[јужна буква]] гради шуме у Чилеу. Шумска вегетација развија се у областима са довољно падавина, попут виших планинских падина, или уз [[река|реке]]. [[четинари|Четинарске]] врсте су такође присутне, попут [[алепски бор|алепског бора]] и [[чемпрес]]а у Медитерану, али у сувљим зонама.
'''Висока жбунаста вегетација''' назива се ''макија'' у Медитерану, ''чапарал'' у Калифорнији, ''маторал'' у Чилеу и Шпанији, ''финбос'' у Јужној Африци и ''квонган'' у Аустралији. Ову вегетацију карактерише велика густина склерофилних жбунова и тиме узрокована непроходност. У појединим областима, жбунаста вегетација типа макије је климаксна, јер се услед неповољних услова не могу развити шуме. У већем делу средоземних области, макија настаје претераном експлоатацијом и деградацијом примарне шумске вегетације.
| |||