Петар I Карађорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Разне исправке |
||
Ред 9:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1844|7|11}}
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = {{зас слика|Flag of Serbia (
| датум_смрти = {{Датум смрти|1921|8|16|1844|7|11}}
| место_смрти = [[Београд]]
Ред 66:
| title =
| quote = „Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основу закључених међународних уговора ваше земље Краљевини Србији... Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике у вери и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам јемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња...<ref>[http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/red-bro%D1%98eva-red-pregovora Из прокламације краља Петра Карађорђевића о присаједињењу нових области („Политикин Забавник“, број 3053, 2010. године)]</ref>
|
| source =
| align = rigt
Ред 74:
[[Први балкански рат]] против [[Османско царство|Турске]] [[1912]], и [[Други балкански рат|Други]] — против [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] [[1913]]. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем [[Рашка област|Рашке области]], [[Косово и Метохија|Косова]], [[Косово и Метохија|Метохије]] и [[Република Македонија|Македоније]] и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио [[Прокламација о присаједињењу 1913.|Прокламацију о присаједињењу 1913.]]
Услед сталних и тешких напора у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]], здравствено стање краља Петра I се погоршало.{{чињеница|
=== Први светски рат ===
Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу [[Никола Пашић|Николе Пашића]], иако је [[Народна радикална странка]] имала већину у Народној скупштини. Тек након [[Руска Империја|руске]] интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и [[24. јун]]а [[1914]]. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.{{sfn|Mitrović|2007|p=24}} Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео [[Први светски рат]]. Вест о Првом светском рату добија у [[Врањска Бања|Врањској бањи]] и одатле одлази на фронт.<ref>{{cite web|
[[Албанска голгота]] оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]].
Ред 162:
| принцеза [[Јелена Карађорђевић|Јелена]] || [[Датотека:Elena2.jpg|50п]] || [[4. новембар]] [[1884]].|| [[16. октобар]] [[1962]]. || принц [[Иван Константинович]]
|-
| принцеза Милена |||| 14/[[26. април]] [[1886]]. || 10/[[22. децембар]] [[1887]].<ref name="automatski generisano1">{{Cite book|
|-
| принц [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе]] || [[Датотека:Prince George of Serbia.jpg|50п]] || [[27. август]] [[1887]]. || [[17. октобар]] [[1972]]. || [[Радмила Карађорђевић|Радмила Радоњић]]
Ред 175:
* 1. децембар 1918-16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца
=== Почасти ===
* 19. август 1911: почасни командант [[Олонецкий 14-й пехотный полк|14-Олоњецког пешадијског пука]] (Руско царство)
=== Одлиҝовања ===
Ред 205:
== Галерија ==
<gallery>
Слика: Srpski vojvoda Maksim Bacovic i princ Petar Karadjordjevic.jpg|Максим Ј. Баћовић (
Слика: Petar A. Karadjordjevic, tj. Petar Mrkonjic - 1875.jpg|Српски књаз Петар А. Карађорђевић (
Слика: Petar A. Karadjordjevic, tj. Petar Mrkonjic - 1876.jpg|Књаз Петар А. Карађорђевић (1844 -1921) у време док је (''под именом Петар Мркоњић'') помагао (1876) српским устаницима у Херцеговини, у борби против Османске Турске (
Слика: Petar A. Karadjordjevic (
Слика: Cer spomen-kosturnica i spomenik kralju Petru.jpg|Спомен биста у Спомен комплексу на Текеришу
Ред 220:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last
* {{Cite book|ref=harv| last
* {{Cite book|ref=harv| last
* {{Cite book|ref=harv| last
* {{Cite book|ref=harv| last
* [[Драгољуб Живојиновић|Драгољуб Р. Живојиновић]], ''Краљ Петар I Карађорђевић'', књ. 1-3, БИГЗ, Београд 1988—1992.
* [[Душан Батаковић|Душан Т. Батаковић]] (ур.), ''Нова историја српског народа'', Наш Дом, Београд 2002.
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv| last
{{refend}}
|