|
|{{Историја Русије}}
|}
'''Историја [[Русија|Русије]]''' је период који почиње насељавањем [[Источни Словени|Источних Словена]] од којих касније настају [[Руси]], [[Белоруси]] и [[Украјинци]]. Прва источнословенска држава била је [[Кијевска Русија]], која је примила [[хришћанство]] из [[Византијско царство|Византије]] [[988]].<ref>{{cite web| title = Kievan Rus' and Mongol Periods| url = http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html| work = Sam Houston State University| accessdate = 20. 707. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927230631/http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html|archive-date = 27. 09. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину византијске и [[Стари Словени|старословенске]] културе.<ref name=Curtis>{{harvnb|Curtis|1998|pp=}}</ref> Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година [[13. век]]а, услед најезде [[Монголи|Монгола]]. Током овог периода, градови као што су [[Велики Новгород|Новгород]] и [[Псков]], очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије.
Након 13. века, [[Москва]] је полако почела да доминира над осталим културним центрима.<ref name = Curtis/> До [[18. век]]а [[Велика московска кнежевина]] је прерасла у велику [[Руска Империја|Руску империју]], која се простирала од [[Пољска|Пољске]] на западу до [[Тихи океан|Тихог океана]], на истоку. Територијална ширења на запад су омогућила боље повезивање Русије са остатком Европе, чији утицај је довео до стварања климе у којој је тражено спровођење свеобухватних реформи. Власт је на те тежње одговорила комбинацијом репресије и неодлучних реформи. Руски [[кмет]]ови су од [[1861]]. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава [[1906]]. и одлукама које је донела [[Државна дума|Дума]], извршене су знатне промене у политици и привреди Русије,<ref>{{Cite book| ref = harv | last = Walkin| first = Jacob| title = The Rise of Democracy in Pre-revolutionary Russia: Political and Social Institutions Under the Last Three Czars| url = https://books.google.com/books?id=3_oZAAAAIAAJ| year = 1962| publisher = Praeger}}</ref> али [[цар]] и даље није био вољан да се одрекне [[аутократија|аутократског]] начина владавине.<ref>[http://www.ciaonet.org/atlas/countries/ru_data_loc.html#a0 -{CIAO - Atlas - Russia}-]{{Мртва веза| date = 909. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
[[Руска револуција]] из [[1917]]. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] када су власт преузели [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|комунисти]] [[бољшевици]]. Између [[1922]]. и [[1991]], Русија је била део [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током [[Јосиф Стаљин|Стаљиновог]] доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта [[1918]], друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему.<ref name=Curtis /> До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов [[распад Совјетског Савеза|коначни распад]].<ref name = Filzer>{{harvnb|Filtzer|1994|pp=}}</ref>
{{Посебан чланак|Скити|Босфорско краљевство|Хазари}}
[[Датотека:Istorija Rusije.PNG|мини|лево|200п|Карта на којој се виде културе које су постојале у Европском делу Русије у време доласка Варјага]]
Током [[преисторија|праисторије]] простране [[степа|степе]] јужне Русије настањивала су бројна [[номадизам|номадска]] [[племе]]на. У [[антика|античко доба]] ова територија је била позната као [[Скити]]ја.<ref name = Belinskij>{{cite journal| last = Belinskij| first = Andrej| coauthors = H. Härke| title = The 'Princess' of Ipatovo| journal = Archeology| volume = 52| issue = 2| date = март/април 1999.}}</ref> Археолошки остаци народа који су живели на овом простору пронађени су током [[20. век]]а<ref name = Belinskij/>{{sfn|Drews|2004|pp=50}}<ref>Dr. Ludmila Koryakova, "[http://www.csen.org/koryakova2/Korya.Sin.Ark.html -{Sintashta-Arkaim Culture}-]" -{The Center for the Study of the Eurasian Nomads (CSEN)}-. Прибављено 20. јула 2007.</ref><ref>[http://www.pbs.org/wgbh/nova/transcripts/2517siberian.html -{1998 NOVA documentary: "Ice Mummies: Siberian Ice Maiden}-"] транскрипт.</ref>. Крајем [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] дуж северних обала [[Црно море|Црног]] и [[Азовско море|Азовског мора]], [[Грци]] су основали велики број колонија, међу којима су највеће биле у [[Танаис]]у и [[Фанагорија|Фанагорији]].<ref>{{harvnbsfn|Jacobson|1995|pp=38-}}</ref> [[Босфорско краљевство]], које је настало из грчких колонија<ref>{{harvnbsfn|Tsetskhladze|1998|pp=48-}}</ref>, претрпело је између [[3. век|3.]] и [[6. век]]а неколико [[варвари|варварских]] инвазија <ref>{{harvnbsfn|Turchin|2003|pp=185-186}}</ref>.
Током 8. века, турско племе, [[Хазари]], владало је степама у басену доње [[Волга|Волге]], између [[Каспијско језеро|Каспијског]] и [[Црно море|Црног мора]].{{sfn|Christian|1998|pp=286–288}} Они су били значајни савезници [[Византијско царство|Византијског царства]]<ref>{{Cite book| last = Róna-Tas| first = András| title = Hungarians and Europe in the Early Middle Ages: An Introduction to Early Hungarian History| year = 1999| url = | publisher = Central European University Press| location = | isbn = 978-963-9116-48-1| pages = 257}}</ref> и предводили су низ успешних ратова против [[Арапи|Арабљана]].{{sfn|Christian|1998|pp=286–288}}<ref name = Frank>{{harvnb|Frank|Leaman|1997|pp=196}}</ref> У [[8. век]]у примили су [[јудаизам]].<ref name = Frank/>
=== Рани Источни Словени ===
До краја [[10. век]]а мањински Варјази су били готово у потпуности асимиловани од стране већинских Словена.<ref>Particularly among the aristocracy. Погледати [http://history-world.org/BYZ4.htm -{World History}-]. Прибављено 22. јула 2007.</ref> Током својих бројних похода на [[Константинопољ|Цариград]] они су дошли у контакт са [[Грчка|грчком]] културом.{{sfn|Obolensky|1994|pp=13}}
Кијевски Руси су створили словенску варијанту [[православље|православног хришћанства]],<ref name = Curtis/> на тај начин продубљујући синтезу [[византијско царство|византијске]] и словенске културе, која ће карактерисати руску културу током наредних хиљаду година. [[Хришћанство]] је званично примљено [[988]]. чином јавног крштавања становника Кијева, који је спроведено по налогу [[Владимир I Велики|Владимира I]].<ref>Погледати [http://www.dur.ac.uk/a.k.harrington/christin.html -{The Christianisation of Russia}-], крштење Владимира -{I}- и становништва Кијева, описано у ''-{The Russian Primary Chronicle}-''.</ref> Неколико година после тога прокламован је први законик, [[Руска Правда]].<ref name = Smith>Gordon Bob Smith, ''-{Reforming the Russian Legal System}-'', -{Cambridge University Press}-. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-521-45669-2| pages = 2-3}} </ref> Кијевски владари су следили пример византијских владара, да држе цркву у зависном положају,<ref>P. N. Fedosejev, ''-{The Comparative Historical Method in Soviet Mediaeval Studies}-'', -{USSR Academy of Sciences}-, (1979). стр. 90.</ref> па су кроз историју у Русији црква и држава увек били блиско повезани. У [[11. век]]у, а нарочито током владавине [[Јарослав Мудри|Јарослава Мудрог]], Кијевска Русија је доживела процват у привреди, архитектури и литерарном стваралаштву.{{sfn|Russell|2003|pp=13}}
Номадски турски народ [[Кумани]] су освојили јужну Русију крајем 11. века и створили номадску државу на обали Црног мора. Они су са тог простора првобитно потписали [[Печенези|Печенезе]]. Кумани су вршили сталне упаде на север, где су пљачкали и палили руска села. Становништво се са тог простора почело масовно исељавати на север. На брзо слабљење Кијевске Русије су утицале унутар династичке борбре око престола. Слабљење Кијева се одразило и на остале руске државе, [[Владимир-Суздаљ]], [[Новгородска република|Новгородску републику]] и [[Галиција-Волинија|Галичку Русију]]. Освајања [[Монголи|монголске]] [[Златна хорда|Златне хорде]] у [[13. век]]у су задала последњи ударац Кијевској Русији, која је престала да постоји.<ref name="Hamm">{{harvnb|Hamm|1993|pp=}}</ref> Галичка Русија је припојена [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванском савезу]],<ref name = Curtis/> Владимир-Суздаљ је био под [[Монголи|монголском]] управом, док је једино Новгородска република очувала своју независност.<ref name = Curtis/>
Инвазија [[Монголија|Монгола]] је убрзала распад Кијевске Русије. Након [[Битка на реци Калка|битке на реци Калка]] [[1223]]. године у којој су се сукобили Руси и Монголи, Монголи су забележили велику победу.{{sfn|Nicole|2001|pp=}} Током [[1237]]. и [[1238]]. су спалили [[Владимир (град)|град Владимир]]{{sfn|Nossov|2007|pp=48}} и друге веће градове североисточне Русије након [[Битка на реци Сит|битке на реци Сит]], у којој су поново победили.{{sfn|Martin|1995|pp=139}} Након тога су се усмерили на запад, ка [[Пољска|Пољској]] и [[Мађарска|Мађарској]].<ref>Piero Scaruffi, [http://www.scaruffi.com/politics/mongols.html -{A Time-line of the Mongols}-], 1999. Прибављено 21. јула 2007.</ref> Покорили су већину руских држава,<ref>[https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html -{The Destruction of Kiev}-] {{Wayback|url=https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html |date=20110427075859 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> једино је Новогородска република избегла разарање и очувала је своју независност у оквиру [[Ханза|Ханзеатске лиге]].<ref>Jennifer Mills, [http://www.conflicts.rem33.com/images/The%20Baltic%20States/hansa_ost.htm -{The Hanseatic League in the Eastern Baltic}-], мај 1998. Прибављено 21. јула 2007.</ref>
Последице инвазије Монгола су биле огромне. Око половине становника Русије је погинуло у нападу. Највећи културни центри су били потпуно уништени. Градови попут Кијева и Владимира се никада нису опоравили од разарања.<ref name="Hamm" /> Избеглице које су напустиле јужну Русију су углавном населиле подручје између Волге и [[Ока (река)|Оке]]. То је регион који је представљао језгро средњовековне Русије. Нови градови попут [[Москва|Москве]]{{sfn|Curtis|1998|pp=}}, [[Твер]]а{{sfn|Curtis|1998|pp=}} и [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]]<ref>{{Cite book| last = Laet| first = Sigfried J. de| title = History of Humanity: Scientific and Cultural Development| url = | year = 2005| publisher = UNESCO| isbn = 978-92-3-102814-4|pp=196-|pages=}}</ref> су почели да се међусобно боре за превласт. Без обзира на победу Руса у [[Битка на Куликовом пољу|Куликовској бици]] [[1380]].<ref name=Kulikovo>[http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html -{The Battle of Kulikovo (8 September 1380)}-] {{Wayback|url=http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html |date=20070607151328 }}. Прибављено 2. јула 2007.</ref> руске територије су остале под [[Монголи|монголском]] влашћу све до [[1480]].{{sfn|Curtis|1998|pp=}}
=== Златна Хорда ===
Након пропасти [[Хазари|Хазарске државе]] у [[10. век]]у, на простору средње [[Волга|Волге]] настаје несловенска држава [[Поволшка Бугарска]]. Убрзо након тога њени становници примају [[ислам]]. Након [[Монголи|монголске]] инвазије постаје део [[Златна хорда|Златне хорде]], а од њих су настали данашњи [[Чуваши]] и [[Татари|Казањски Татари]].
Монголи су владали Русијом из своје западне престонице у [[Сарај (тврђава)|Сарају]] на [[Волга|реци Волги]], у близини данашњег [[Волгоград]]а, који је у то време био један од највећих градова на свету.<ref name = "history world">{{cite web| url = http://www.historyworld.net/wrldhis/PlainTextHistories.asp?historyid=aa76
| title = History of the Mongols
| accessdate = 26. 707. 2007.
| publisher = History World}}</ref> Принчеви јужне и источне Русије су морали да плаћају данак Монголима, који су често називани и [[Татари]]ма,<ref name = "history world"/> а за узврат су добијали овлашћења на основу којих су могли да делују као изасланици канова. У суштини су принчеви имали велику слободу да владају по својој вољи, али су ипак били обавезни да добију потврду свога звања од стране татарског кана.<ref name = "history world"/> Татари су оставили све повластице [[Руска православна црква|руској православној цркви]], нису је прогонили, а чак су свештена лица била ослобођена плаћања пореза.
[[Датотека:Kremlinpic4.jpg|мини|десно|200п|Иван Грозни]]
=== Иван IV Грозни ===
Развој царске аутократије је достигао врхунац у периоду између [[1547]]—[[1584]], за време Ивана Грозног. Његова баба по мајци била је Српкиња, кнегиња [[Ана Глинска|Ана Јакшић-Глинска]], из чувене српске племићке породице [[Јакшић]], чија је сестра била српска деспотица Јелена, жена деспота српског [[Јован Бранковић|Јована Бранковића]]. Иван Грозни је ојачао своју позицију апсолутистичког владара, који је све племство потчинио својој вољи, кажњавајући изгнанством и смрћу, оне који су показали и најмањи знак непослушности.{{sfn|Curtis|1998|pp=}} И поред тога многи историчари га сматрају великим државником, који је реформисао Русију, доношењем новог законика Успостављањем првог представничког тела [[Земски сабор|Земског сабора]] [[1550]], сузбијањем утицаја свештенства<ref>{{cite journal | last = Zenkovsky| first = Serge A. | year = 1957| title = The Russian Church Schism: Its Background and Repercussions| journal = Russian Review | volume = 16 | issue = 4 | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0036-0341(195710)16%3A4%3C37%3ATRCSIB%3E2.0.CO;2-P | accessdate = 23. 707. 2007. | doi = 10.2307/125748| pages = 37-}}</ref> и успостављањем локалних власти у руралним деловима земље.{{sfn|Skrynnikov|2001|pp=58}}
Иван Грозни је претрпео пораз у [[Ливонски рат|Ливонском рату]] који је водио ради остварења потпуне контроле над Балтичком обалом и лукама које би му омогућиле развијање поморске трговине.<ref>{{cite web| work = LITHUANIAN QUARTERLY JOURNAL OF ARTS AND SCIENCES| title = THE ORIGIN OF THE LIVONIAN WAR, 1558| accessdate = 23. 707. 2007.| last = Urban| first = William| url = http://www.lituanus.org/1983_3/83_3_02.htm}}</ref> Успео је да Русији припоји [[Казањски канат|Казањски]], [[Астрахански канат|Астрахански]] и [[Сибирски канат]].{{sfn|Martin|1995|pp=395}} Ова освајања су спречила сеобе ратоборних номадских племена из Азије у Европу, преко Волге и Урала. Након тих територијалних проширења, унутар руских граница нашао се велики број [[Татари|Татара]] [[муслимани|муслимана]], па је на тај начин Русија постала [[Вишенационална држава|мултиетничка]] и мултирелигијска држава. Подстакао је сеобе руских [[козаци|козака]] који су направили прва насеља у [[Сибир]]у и тако започели његову колонизацију.<ref>Siberian Chronicles, Строгановская Сибирская Летопись. изд. Спаским, СПб, 1821</ref>
Последњих година владавине заводи нови режим, тако што ствара једну нову установу коју назива [[опричнина]], која представља неки вид његове личне телесне гарде чије задатак да га штити и да се бори против ''издајника''. Његови следбеници су спровели неколико великих чистки феудалне аристократије, која је осумњичена за издају након бекства принц Курбског у Литванију. Ове чистке су достигле врхунац [[1570]]. када је извршен [[Новгородски масакр]]. Све ово, уз још слабљење војске, епидемије и слабе приносе летине су довели до потпуног слабљења Руског царства, што је омогућило [[Кримски канат|Кримским Татарима]] да опустоше централну Русију и потпуно спале Москву.{{sfn|Skrynnikov|2001|pp=142–173}} Опричнину је распустио [[1572]].<ref>Robert I. Frost ''The Northern Wars: 1558-1721'' (Longman, 2000), pp. 26–27</ref><ref>[http://www.economist.com/cities/printStory.cfm?obj_id=9141603&city_id=MCW Moscow - Historical background], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
=== Доба немира ===
{{Посебан чланак|Смутна времена}}
[[Датотека:Appeal of Minin.jpg|мини|десно|200п|[[Кузма Мињин|Козма Минин]] позива становнике [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]] на устанак против Пољске.<ref name=Dunning>Chester S. L. Dunning, "Russia's First Civil War: The Time of Troubles and the Founding of the Romanov Dynasty", Penn State Press. {{page| year = 2001| isbn = 978-0-271-02074-7| pages = 433-434}} </ref>]]
После смрти Ивана Грозног, на престо је дошао његов син [[Фјодор I Звонар|Фјодор I]]. Будући да Фјодор није имао деце, а његов брат [[Царевић Димитрије|Димитрије]] је [[1591]]. године умро под неразјашњеним околностима, династија Рјуриковича се гаси, а на престо долази [[Борис Годунов]]. Крај династија Рјуриковича означава почетак периода грађанских ратова и страног мешања у унутрашња питања земље, у историји познатог као [[смутно време|смутна времена]].<ref name="autogenerated1">[http://countrystudies.us/russia/3.htm Muscovy], excerpted from Glenn E. Curtis (ed.), ''Russia: A Country Study'', Department of the Army. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-16-061212-1| pages = }}.</ref> Веома хладна лета, [[1601]], [[1602]]. и [[1603]]. године, изазвала су слаб принос летине, што је довело до [[руска глад (1601—1603)|велике глади]]<ref>Borisenkov E, Pasetski V. "The thousand-year annals of the extreme meteorological phenomena". {{page| year = | isbn = 978-5-244-00212-6| pages = 190}}</ref> и масовних немира.
Део племства се није слагао са избором [[Борис Годунов|Бориса Годунова]] за новог владара. Појава младића који је тврдио да је [[Царевић Димитрије]], дала је могућност [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванском савезу]] да уз помоћ незадовољног дела племства, на престо доведе [[Лажни Димитрије|лажног Димитрија]], а касније и да свог принца [[Владислав IV Васа|Владислава IV Васу]] постави на руски престо<ref name=Vern>George Vernadsky, "A History of Russia", Volume 5, Yale University Press, (1969). [http://www.spsl.nsc.ru/history/vernad/vol5/vgv522.htm#vgv522note35 Russian translation], Приступљено 8. 4. 2013.</ref><ref>Mikolaj Marchocki "Historia Wojny Moskiewskiej", ch. "Slaughter in the capital", [http://www.vostlit.info/Texts/rus8/Marchockij/pred.phtml?id=902 Russian translation], Приступљено 8. 4. 2013.</ref><ref>Sergey Solovyov. History of Russia... Vol. 8, pp. 847</ref> .
Пољска инвазија је довела до потпуног уједињења народа и подизања устанка против завојевача. У јесен [[1612]]. народна војска предвођена [[Кузма Мињин|Козмом Минином]] и [[Дмитриј Пожарски|Димитријем Пожарским]], ослободила је [[Москва|Москву]].<ref name="automatski generisano1">{{Harvnbharvnb|Dunning|2001|pp=434}}</ref>{{sfn|Shubin|2009|pp=210–212}} Без обзира на ослобођење, велики део територије изгубљен током смутних времена, остао је под влашћу [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванског савеза]] и [[Шведска|Шведске]].
=== Романови ===
Током овог периода држава је постепено укинула право сељацима да могу да мењају посед на коме раде. Држава је у потпуности контролисала кметове, који су бекством са поседа за који су били везани постајали одметници. Власници земље су имали готово неограничену власт над својим кметовима. Племство и држава су повећали намете сељацима. Трговцима је такође био увећан порез и било им је забрањено као и кметовима да се преселе у другу област. Целокупно становништво је спадало у војне обвезнике, а такође су били обавезни да плаћају посебне порезе.<ref>For a discussion of the development of the class structure in Tsarist Russia see Skocpol, Theda. ''States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France, Russia, and China''. Cambridge U Press, 1988.</ref>
У таквим условима су побуне биле честе, чак је и становништво Москве неколико пута устајало против власти.<ref name = Kotilaine>Jarmo Kotilaine and Marshall Poe, ''Modernizing Muscovy: Reform and Social Change in Seventeenth-Century Russia'', Routledge. {{page| year = 2004| isbn = 978-0-415-30751-2| pages = 264}} </ref><ref>{{ru}} [http://militera.lib.ru/common/solovyev1/13_03.html Moscow Uprising of 1682] in the ''History of Russia'' of Sergey Solovyov</ref> Највећа сељачка буна у [[Европа|Европи]] у 17. веку је избила [[1667]]. године. Тада су се [[Козаци]] побунили против централизације државе, а придружили су им се и одбегли кметови. Козак [[Стењка Разин|Стенка Разин]] је повео своје устанике уз [[Волга|Волгу]], бунећи сељаке и мењајући локалну власт козачком.{{sfn|Curtis|1998|pp=}} Царска армија је сломила устанак [[1670]]. године. Годину дана касније Стенка је заробљен и погубљен.
== Руска Империја ==
[[Петар Велики|Петар I]] Велики ([[1672]]—[[1725]]), учврстио је аутократију у Русији и одиграо велику улогу у стварању државе по европском систему. Русија је била највећа земља на свету, она је по површини била једнака површини три континенталне Европе. Простирала се од Балтичког мора до Тихог океана. Већина територијалних проширења је остварена у [[17. век]]у, када су створена прва руска насеља на Тихом океану, поново је враћен Кијев и умирена су сибирска племена. У то доба Русија је имала само 14 милиона становника од којих је само мали део живео у градовима. Русија је остала искључена из поморске трговине, а унутрашња трговина је зависила од временских услова.<ref>[http://bookz.ru/authors/milov-lv/milovlv01/1-milovlv01.html Milov L.V. «Russian peasant and features of the Russian historical process», the research of Russian economic history of XV-XVIIIth centuries.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Петрови први војни циљеви су били усмерени против [[Османско царство|Османског царства]].<ref>His aim was to establish a Russian foothold on the Black Sea by taking the town of [[Azov]]. See Lord Kinross, ''The Ottoman Centuries: The Rise and Fall of the Turkish Empire'', Perennial. {{page| year = 1979| isbn = 978-0-688-03093-3| pages = 353}} </ref> Касније преусмерава своју пажњу ка северу. Петру је недостајала сигурна морска лука на северу, поред луке [[Архангељск|Архангелск]] на [[Бело море|Белом мору]], која је годишње девет месеци била под ледом. Излаз на Балтик блокирала је [[Шведска]]. Жеља за излазом на море навела га је да [[1699]]. склопи тајни савез са [[Пољско-литванска унија|Пољско-литванском унијом]] и [[Данска|Данском]] против Шведске, што је довело до [[Велики северни рат|Великог северног рата]]. Рат је окончан [[1721]]. када је исцрпљена Шведска затражила мир. Петар је добио четири провинције на југу и истоку Финског залива, обезбеђујући тако себи дуго жељени излаз на море. Ту је подигао нову руску престоницу, [[Санкт Петербург]], као „прозор ка Европи“ који ће заменити Москву, која је дуго била руски културни центар. У част својих освајања Петар додаје себи титулу императора и Руско царство званично постаје [[Руска Империја]] 1721. године.
[[Датотека:Lomonosov_Poltava_1762_1764.jpg|мини|десно|200п|Петар I на челу руске војске током битке код Полтаве]]
[[Датотека:Suvorov crossing the alps.jpg|мини|десно|200п|Руске трупе прелазе [[Алпи|Алпе]] 1799.]]
[[Датотека:Napoleons retreat from moscow.jpg|мини|десно|200п|Наполеоново повлачење из Москве]]
Водила је успешне ратове са ослабљеним [[Османско царство|Османским царством]]<ref>{{cite web| url = http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml| title = History| work = Parallel 60| accessdate = 23. 707. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20100121024544/http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml|archive-date = 21. 01. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref> и проширила је јужну границу Русије ка Црном мору. Склопивши савез са владарима [[Аустријско царство|Аустријског царства]] и [[Пруско краљевство|Пруске]], за време [[поделе Пољске]] присвојила је половину Пољско-Литванског савеза<ref>According to Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary: 1891 Grodno province - catholics 384,696, total population 1.509.728 [http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/031/31772.htm]; Curland province - catholics 68,722, total population 555,003[http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/057/57501.htm]; Volyhnia Province - catholics 193,142, total population 2.059.870 [http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/022/22861.htm], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> и померила руску границу ка западу, у саму Средњу Европу. До њене смрти, [[1796]], Катаринина освајачка политика је Русију претворила у једну од највећих европских сила. Територијално ширење је настављено освајањима [[Александар I Павлович|Александра I]] који је преотео [[Финска|Финску]] од ослабљеног шведског краљевства [[1809]]. и [[Бесарабија|Бесарабије]] од Турске [[1812]]. године.
[[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је направио велику грешку када је после сукоба са царом Александром I кренуо у [[Наполеонова инвазија на Русију|освајање царске Русије]] 1812. године. Овај поход је за Наполеона био катастрофалан. У немогућности да уништи руску војску која је избегавала директне окршаје и служила се тактиком [[Спржена земља|спржене земље]]. Наполеон је покушао да заузимањем Москве натера Александра I на преговоре. Због ужасно хладног руског времена, и неприпремљености за зимске услове ратовања хиљаде француских војника је умрло на снегу. Примењујући герилски начин борбе Руси су их приморали на повлачење, а затим их гонили кроз централну и западну Европу све до [[Париз]]а. Након победе савезника над Наполеоном, у којој је руска страна изнела највећи терет, Александар I је постао познат као ''спасилац Европе''. Након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] Русији је припао већи део [[Варшавско војводство|Варшавског војводства]].
У оваквој ситуацији се појављује [[Михаил Бакуњин]] као отац [[анархизам|анархизма]]. Из Русије одлази у западну Европу [[1842]], где постаје активиста социјалистичког покрета. После учешћа у [[Мајски устанак у Дрездену|Мајском устанку у Дрездену]] [[1849]], ухапшен је и послат у Сибир, али одатле успева да побегне и да се врати у Европу. У Европи почиње да сарађује са [[Карл Маркс|Карлом Марксом]], упркос значајним идеолошким и тактичким разликама.
Питање усмерења Русије је било актуелно још од програма ''приближавања западу'' Петра Великог. Једни су били присталице имитирања Европе, док су други окретали леђа Западу и тражили повратак традиционалној прошлости. Ову другу стазу су утабали [[славофили]] који су распламсали презир према „декадентном“ Западу.<ref name=Brit>[http://www.britannica.com/eb/article-9068172/Slavophile Encyclopedia Britannica Slavophile article], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Славофили су били противници бирократије, давали су предност [[колективизам|колективизму]] [[средњи вијек|средњовековног]] руског ''мира'' и сеоској заједници над [[индивидуализам|индивидуализмом]] Запада.<ref name=Nye>{{Cite book| ref= harv | last = Richmond| first = Yale| authorlink = | title = From Nyet to Da: understanding the Russians| year = 2003| url = | publisher = Intercultural Press| location = | edition = 3rd|id=| pages = 65-}}</ref>
==== Александар II ====
[[Датотека:AlexII.JPG|мини|лево|200п|[[Александар II Николајевич|Александар II Романов]]]]
Цар Николај је умро остављајући за собом многа нерешена питања. Годину дана пре тога, Русија је узела учешће у [[Кримски рат|Кримском рату]], који је вођен пре свега на [[Крим]]ском полуострву.<ref>{{cite web| url = http://www.iep.utm.edu/r/russian.htm| work = The Internet Encyclopedia of Philosophy| title = Russian Philosophy| accessdate = 23. 707. 2007.| author = Thomas Nemeth}}</ref> Пошто је одиграла главну улогу у Наполеоновом поразу, Русија је сматрана непобедивом војном силом, али је насупрот томе претрпела значајне губитке због слабости режима цара Николаја.
Када је [[Александар II Николајевич|Александар II]] дошао на престо [[1855]], постојала је потреба за хитним реформама. Узнапредовали хуманитарни покрет, који је касније био повезан са [[аболиционизам|аболиционистичким покретом]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]] пре [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]], тражио је укидање кметства. Током [[1859]]. се процењивало да је у Русији било више од 23 милиона кметова (целокупна Русија је бројала око 69 милиона становмика)<ref>[http://demoscope.ru/weekly/2007/0293/nauka02.php Excerpt from "Enserfed population in Russia] published at ''Демоскоп Weekly'', No 293—294, June 18 July 1, 2007</ref> који су живели у горим условима него сељаштво у [[Западна Европа|западној Европи]] у [[16. век]]у. Александар -{II}- је одлучио да укине кметство и да не чека да оно буде укинуто револуцијом.
[[Руска реформа о еманципацији]] из [[1861]]. године је најзначајнији догађај у руској историји [[19. век]]а. Био је то почетак краја монопола аристократије над земљом. Реформа је донела прилив радне снаге градовима, подстакла је индустријску производњу, број припадника средње класе се повећао, као и њихов утицај; ипак, уместо да добију земљу, ослобођени сељаци су морали да плаћају порезе које је убирала држава, а земљопоседницима је плаћена скромна сума за поседе које су изгубили. У највећем броју случајева сељаци су добијали најгору земљу. Сва земља која је предата сељацима је била у колективном власништву ''мира'', сеоске заједнице, која је вршила поделу земље и надгледање поседа. Иако је кметство укинуто, његови резултати нису много ишли на руку сељацима па револуционарне тензије нису умањене, упркос намери Александра -{II}-.
За разлику од свог оца, нови цар [[Александар III Александрович|Александар III]] (1881—1894) био је убеђени реакционар који је владао под девизом: Самодржавље, православље и национализам, девизом која је била на снази у време Николе I.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9057487/Orthodoxy-Autocracy-and-Nationality Orthodoxy, Autocracy, and Nationality], [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]</ref> Александар III, убеђени славофил, веровао је да Русија може бити поштеђена хаоса уколико се одупре субверзивним утицајима са запада, као што су штетне идеологије (анархизам, социјализам, нихилизам). За време његове владавине Русија је склопила [[Француско-руски савез|савез са Француском]], како би се заједничким снагама супротставиле све моћнијој [[Немачка|Немачкој]].
Најмоћнији царев саветник је био [[Константин Победоносцев]], тутор Александра III и његовог сина Николе и члан Светог Синода од [[1880]]. до [[1895]]. Учио је своје ученике да се боје слободе говора и да мрзе демократију, устав и парламенарни систем<ref>Hugo S. Cunninggam, [http://www.cyberussr.com/rus/pobedonostsev.html Konstantin Petrovich Pobedonostsev (1827-19071827—1907): Reactionary Views on Democracy, General Education]., Приступљено 21. 7. 2007.</ref>. Под Победоностшевом, револуционари су прогањани<ref>Robert F. Byrnes, "Pobedonostsev: His Life and Thought" in ''Political Science Quarterly'', Vol. 85, No. 3 (September, 1970), pp. 528–530.</ref> и политика русификације је спровођена царством<ref>Arthur E. Adams, "Pobedonostsev's Religious Politics" in ''Church History'', Vol. 22, No. 4 (December, 1953), pp. 314–326.</ref>.
==== Николај II ====
[[Датотека:Repin 17October.jpg|200п|лево|мини|[[Октобарски манифест]] којим су гарантоване грађанске слободе и успостављена скупштина]]
Војни неуспех у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]] ([[1904]]—[[1905]]) је био огроман ударац царском режиму.<ref name="CurtisAut">[http://countrystudies.us/russia/7.htm The Last Years of the Autocracy], excerpted from Glenn E. Curtis (ed.), ''Russia: A Country Study'', Department of the Army. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-16-061212-1| pages = }}.</ref> Јануара 1905, инцидент познат као "[[Крвава недеља (1905)|Крвава недеља]]" се одиграо када је отац Гапон повео огромну масу народа на [[Зимски дворац]] у [[Санкт Петербург|Петрограду]] како би цару поднели молбу. Када је светина стигла до палате, Козаци су отворили паљбу на народ, убивши многе.<ref name = CurtisAut/> Руски народ је био толико погођен масакром да је проглашен генерални штрајк уз захтев за успостављање демократске републике. Ово је означило почетак [[Руска револуција 1905.|Руске револуције 1905]]. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјети]] (већа радника) настају у већини градова и ради управљања револуционарним активностима. Русија је била парализована, влада је била очајна.
Октобра 1905, Николај је невољно издао чувени [[Октобарски манифест]], којим је дозволио стварање народне Думе (законодавно тело) која је без одлагања била сазвана.<ref name = CurtisAut/> Проширена су права на гласање и ни један закон није могао да ступи на снагу без сагласности Думе. Група умерених је овим била задовољена<ref name = CurtisAut/>, али социјалисти су одбацили ове промене као недовољне и покушали су да организују штрајкове. До краја 1905, било је несугласица међу реформаторима, али царев положај је у том тренутку био ојачан.
=== Ратни комунизам и Нова економска политика ===
Период од консолидације бољшевичке револуције 1917. до [[1921]]. је познат као период [[ратног комунизма]].<ref name="Richman">{{cite journal
| last = Richman
| middle = L.
| first = Sheldon
| year = 1981
| title = War Communism to NEP: The Road to Serfdom| url = http://www.mises.org/journals/jls/5_1/5_1_5.pdf
| format=PDF
| journal = The Journal of Libertarian Studies
| volume = 5
| issue = 1| pages = 89-97}}</ref> Земља, индустрија, банке, железница и бродски саобраћај су били у потпуности национализовани, а привреда је ограничена. Убрзо се развила јака опозиција<ref name="Richman"/>. Сељаци су желели да уновче своје производе и били су незадовољни што морају да предају вишак производа влади. Суочен са сељачком опозицијом, Лењин је започео стратегијско повлачење из ратног комунизма познато као [[Нова економска политика]] (НЕП).<ref name="Richman"/> Сељаци су ослобођени пореза за продају робе на велико и дозвољено им је да продају вишак производа на отвореном тржишту. Трговина је подстакнута дозволом за приватну продају на мало. Држава је и даље била одговорна за банкарство, транспорт и тешку индустрију.
Иако су левичари Комунистичке партије критиковали богате сељаке или [[кулаци|кулаке]] који су остварили велики профит из НЕП-а, програм се показао као изузетно користан и привреда је обновљена<ref name="Richman"/>. НЕП ће касније развити јаку опозицију у партији након Лењинове смрти почетком [[1924]].<ref name="Richman"/>
План је донео значајне резултате и у другим доменима, не само у пољопривреди. Русија, у многим аспектима најсиромашнија земља у Европи у време Бољшевичке револуције, сада се индустријализовала невероватном брзином, превазилазећи немачку индустријализацију у деветнаестом веку и јапанску током раног двадесетог века. Совјетске власти су [[1932]]. тврдиле да је индустријски учинак повећан за 334 процента током [[1914]], а [[1937]]. да је током 1932. увећан за додатних 180 процента. Штавише, преживљавање Русије уочи предстојеће [[нацизам|нацистичке]] навале било је омогућено производним капацитетом који је био резултат индустријализације.
Док је Петогодишњи план спровођен, Стаљин је успостављао своју личну моћ. Састављена је [[НКВД|тајна полиција НКВД]], од десетина хиљада совјетских грађана, како би спроводила хапшења, депортацију или егзекуцију. Шест чланова Политбироа из 1920, који су надживели Лењина, нестали су у Стаљиновим чисткама. Стари бољшевици који су били одани другови Лењину, високи чиновници [[Црвена армија|Црвене армије]] и индустријски директори су ликвидирани у [[велика чистка|великим чисткама]].<ref name="conquest-terror">{{Cite book| last = Conquest| first = Robert| authorlink = | title = The Great Terror: A Reassessment'| year = 1990| url = | publisher = Oxford University Press| location = New York| isbn = 978-0-19-507132-0| pages = }}</ref> Чистке у осталим совјетским републикама су допринеле централизовању моћи у Совјетском Савезу.
Стаљинове репресалије су довеле до стварања система интерног егзила, знатно већих димензија од оних које су у прошлости стварали цареви. Драконске казне су уведене и многи грађани су били осуђивани за измишљене злочине, саботажу и шпијунажу. Посао који су обављали осуђеници који су радили у [[радни логор|радним логорима]] у оквиру [[гулаг]]-система, постао је значајна компонента индустријализацијског учинка, посебно у Сибиру<ref name="forcedlabor">{{harvnb|Gregory|2003||pp=}}</ref><ref name="ivanova">{{harvnb|Ivanova|2000|pp=}}</ref>. Сматра се да је око 18 милиона људи прошло кроз систем Гулага и да је још око 15 милиона других било послато на принудни рад<ref name="applebaum">{{harvnb|Applebaum|2004|pp=}}</ref>.
=== Совјетски Савез у међународним односима ===
Соивјетски Савез је осетио велику претњу доласком на власт у [[Немачка|Немачкој]] антикомунистичких снага, предвођених [[Адолф Хитлер|Хитлером]]. Та претња је постала реална када је Хитлер јавно прокламовао план [[Продор на исток|Продора на исток]] као једног од главних циљева његове стратегије [[Лебенсраум]].<ref name=Lebensraum>See, eg. [[Мајн кампф|Mein Kampf]]</ref> До [[1939]]. Совјетски Савез је био значајан противник нацистичкој Немачкој, подржавајући републиканце у [[Шпанија|Шпанији]] који су се борили против немачких и италијанских трупа.<ref>Payne, Stanley G. ''The Spanish Civil War, the Soviet Union, and Communism''. New Haven: Yale University Press. {{page| year = 2004| isbn = 978-0-300-10068-6| pages = }}.</ref><ref>Radosh, Ronald, Mary Habeck & Grigory Sevostianov (editors). ''Spain Betrayed: The Soviet Union in the Spanish Civil War''. New Haven: Yale University Press. {{page| year = 2001| isbn = 978-0-300-08981-3| pages = }}.</ref> Током [[1938]]. и 1939. Совјетски Савез је водио веома успешан рат против [[Јапан]]а на [[Руски далеки исток|Руском далеком истоку]] који је завршен потписивањем пакта о међусобном не нападању који је остао на снази све до августа [[1945]].<ref>Coox, Alvin D. ''The Anatomy of a Small War: The Soviet-Japanese Struggle for Changkufeng/Khasan, 1938''. Westport, CT: Greenwood Press. {{page| year = 1977| isbn = 978-0-8371-9479-0| pages = }}.</ref><ref>Coox, Alvin D. ''Nomonhan: Japan against Russia, 1939''. 2 vols. Stanford: Stanford University Press. {{page| year = 1990| isbn = 978-0-8047-1835-6| pages = }}.</ref>
Међутим, 1938. Немачка је потписала [[Минхенски споразум]] са Западним силама и заједно са [[Пољска|Пољском]] поделила [[Чехословачка|Чехословачку]]. Из страха од напада Немачке, совјетска влада је започела дипломатске маневре, након што је Пољска одбила да учествује у заједничкој безбедности, па је Совјетски Савез склопио [[споразум Рибентроп—Молотов|споразум Рибентроп-Молотов]] - пакт о ненападању са Немачком.<ref>Roberts, Geoffrey (1992). [http://www.jstor.org/discover/10.2307/152247?uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=21103194555833 The Soviet Decision for a Pact with Nazi Germany]. ''Soviet Studies'' 44 (1), 57-78.</ref> Овим споразумом су нормализовани међусобни односи две земље и настављена је њихова међусобна трговина.<ref name="Ericson1999">{{harvnb|Ericson|1999|pp=}}</ref>
=== Други светски рат ===
{{Посебан чланак|Источни фронт у Другом светском рату}}
Седамнаест дана након почетка Немачке [[Инвазија на Пољску (1939)|инвазије на Пољску]], када је немачка војска била на 150 километара од совјетске границе, совјетска војска је окупирала источне делове Пољске насељене углавном Украјинцима и Белорусима<ref name="Gross2002">{{harvnb|Gross| first = Jan Tomasz| title = Revolution from Abroad: The Soviet Conquest of Poland's Western Ukraine and Western Belorussia| url = https://books.google.com/books?id=XKtOr4EXOWwC| year = 2002| publisher = Princeton University Press| isbn = 978-0-691-09603-2| pages = }}</ref><ref>{{Cite book| last1 last= Zaloga| first1first = Steve| last2 = Madej| first2 = W. Victor| title = The Polish campaign, 1939| url = https://books.google.com/books?id=L1EpAQAAMAAJ| year = 1991| publisher = Hippocrene Books| isbn = 978-0-87052-013-6| pages = }}</ref>. Након пропалих преговора око размене територије, која је совјетима била неопходна ради боље одбране [[Санкт Петербург|Лењинграда]], Совјетски Савез је започео рат са Финском, познат као [[Зимски рат]] (1939—1940). Тај рат су добили уз велике губитке али су ипак приморали Финску на потписивање мира, којим су добили део [[Карелијски земљоуз|Карелијског земљоуза]].{{sfn|Vehvil'inen|2002|pp=}}{{sfn|Dyke|1997|pp=}} У лето [[1940]]. су [[Румунија|Румунију]] ултиматумом присилили да им преда [[Бесарабија|Бесарабију]] и [[Буковина|Северну Буковину]]. Истовремено су извршили окупацију до тада независних Прибалтичких држава, [[Летонија|Летоније]], [[Литванија|Литваније]] и [[Естонија|Естоније]].<ref>{{Cite book| last = Dima|1982|pp=}}</ref><ref>Tarulis, Albert N. ''Soviet Policy Toward the Baltic States 1918-1940''. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, 1959.</ref><ref>Misiunas, Romuald J. & Rein Taagepera. ''The Baltic States: The Years of Dependence, 1940-90''. 2nd ed. London: Hurst & Co. {{page| year = 1993| isbn = 978-1-85065-157-4| pages = }}.</ref>
Обе стране су се припремале за рат, упркос Стаљиновим настојањима да тај рат са Немачком избегне,<ref name=Isaev10>{{harvnb|Исаев| first = Алексей| title = Антисуворов. Десять мифов Второй мировой| url = https://books.google.com/books?id=R9K1AS8-ZmAC| date = 30. 11. 2013.| publisher = Яуза, Эксмо| isbn = 978-5-457-09650-9| pages = }}</ref>{{sfn|Мельтюхов| first = Михаил Иванович| title = Упущенный шанс Сталина: схватка за Европу, 1939-1941 гг. : (док., факты, суждения)| url = https://books.google.com/books?id=NcAWAQAAIAAJ| year = 2008| publisher = Вече| isbn = 978-5-9533-2697-1|pages=}} она објављује рат Совјетском Савезу и прелази границу [[22. јун]]а [[1941]]. До краја новембра, немачка војска је заузела Украјину, започела [[Опсада Лењинграда|Лељинградску опсаду]], и претила да заузме и саму престоницу, [[Москва|Москву]].{{sfn|Gilbert|2004|pp=}}{{sfn|Thurston|Bonwetsch|2000|pp=}}{{sfn|Clark|1985|pp=}} Упркос чињеници да је Совјетски Савез децембра 1941. покренуо [[Битка за Москву|успешну контраофанзиву]] којом су Немце одбили од Москве, Немци су се реорганизовали и током наредне године су усмерили главнину својих снага на југоисток, у циљу избијања на [[Волга|Волгу]] и [[Кавкаске планине|Кавказ]]. Совјетске победе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској]] и [[Битка код Курска|Курској бици]] су се показала одлучујућим и промениле су ток читавог рата. После ових пораза Немачка није била у стању да води офанзивни рат па је иницијатива прешла на страну Совјетског Савеза коју ће он задржати све до краја рата.<ref>{{Cite book| last = Beevor| first = Antony| authorlink = | title = Stalingrad, The Fateful Siege: 1942-1943| year = 1998| url = | publisher = Viking| location = New York| isbn = 978-0-670-87095-0| pages = }}</ref> До краја [[1943]], Црвена армија је разбила немачку опсаду Лењинграда, повратила велики део Украјине и Западне Русије и прешла у Белорусију.<ref>{{Cite book| last1 last= Glantz| first1first = David M.| last2 = House| first2 = Jonathan M.| title = When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler| year = 1998| url = | publisher = University Press of Kansas| location = Lawrence| edition = 3rd| isbn = 978-0-7006-0717-4| pages = }}</ref> До краја [[1944]], фронт је померен са совјетских граница из [[1939]]. у источну Европу. Са знатно надмоћнијим трупама, совјетске снаге су ушле у источну Немачку и [[битка за Берлин|заузеле Берлин]] маја [[1945]].<ref>{{Cite book| last = Beevor| first = Antony| authorlink = | title = Berlin: The Downfall, 1945| year = 2004| url = | publisher = Penguin Books| location = New York| edition = 3rd| isbn = 978-0-14-101747-1| pages = }}</ref> Тиме је рат против Немачке окончан у корист Совјетског Савеза.
Као део споразума потписаног на [[Јалта|Јалти]], три месеца након [[Дан победе|дана победе]] трупе Совјетског Савеза су извршиле успешну инвазију на [[Манџурија|Манџурију]], чиме су окончали своје чешће у рату.<ref>Glantz, David M. ''The Soviet 1945 Strategic Offensive in Manchuria: ‘August Storm’''. London: Routledge. {{page| year = 2003| isbn = 978-0-7146-5279-5| pages = }}.</ref>
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 192-208, KZ Mauthausen, Sowjetische Kriegsgefangene.jpg|200п|лево|мини|Изгладнели совјетски војници у заробљеничком логору]]
Иако је Совјетски Савез из Другог светског рата изашао као победник, привреда је разорена, а током рата је погинуло 27 милиона Совјета.<ref>This is far higher than the original number of 7 million given by Stalin, and, indeed, the number has increased under various Soviet and Russian Federation leaders. See Mark Harrison, ''The Economics of World War II: Six Great Powers in International Comparison'', Cambridge University Press. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-521-78503-7| pages = 291}} ., for more information.</ref> Око 1 700 градова и око 70.000 насеља је уништено.<ref>As evidenced at the post-war Nuremberg Trials. See Ginsburg, George, ''The Nuremberg Trial and International Law'', Martinus Nijhoff. {{page| year = 1990| isbn = 978-0-7923-0798-3| pages = 160}} </ref> Тринаест милиона совјетских грађана је било жртва репресивне политике Немачке и њених савезника на окупираној територији.<ref>Gerlach, C. «Kalkulierte Morde» Hamburger Edition, Hamburg, 1999</ref><ref>Россия и СССР в войнах XX века“, М. „Олма- Пресс“, 2001 год</ref> Специјални немачки Ајнсацкомандо, балтички и украјински колаборатори су учествовали у геноциду совјетских Јевреја. Румунске јединице су учествовале у геноциду над Јеврејима у области Одесе. За време опсаде, [[Санкт Петербург|Лењинград]] је изгубио 27% популације, а [[Псков]] и [[Велики Новгород|Новгород]] су изгубили петину становништва. Велики број руског становништва у Карелији је настрадао у финским концентрационим логорима. Окупиране територије су претрпеле велика пустошења од стране Немачке, депортовање у радне логоре, али су и Руси при повлачењу примењивали тактику пустошења.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1757323,00.html Final Compensation Pending for Former Nazi Forced Laborers], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Као последица тога, милиони људи на окупираним територијама су умрли од глади и недостатка елементарне медицинске помоћи. Око 3,5 милиона совјетских ратних заробљеника (од 5,5 милиона) је умрло у немачким логорима.<ref>{{cite web| url = http://www.gendercide.org/case_soviet.html| title = Case Study: Soviet Prisoners-of-War (POWs), 1941-42| work = Gendercide Watch| accessdate = 22. 707. 2007.}}</ref><ref>"Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev</ref><ref>Christian Streit: Keine Kameraden: Die Wehrmacht und die Sowjetischen Kriegsgefangenen, 1941-1945, Bonn: Dietz (3. Aufl., 1. Aufl. {{page| year = 1978| isbn = 978-3-8012-5016-4| pages = }}.</ref>
=== Хладни рат ===
Сарадња савезника је извојевала победу у рату и требало је да буде основа послератне реконструкције и безбедности. Међутим, конфликт између Совјетског Савеза и САД, познат као [[Хладни рат]] је доминирао на међународној сцени у послератном периоду као сукоб идеологија.
Хладни рат је произашао из сукоба Стаљина и америчког председника [[Хари Труман|Харија Трумана]] око будућности источне Европе за време [[Потсдамска конференција|Потсдамске конференције]] лета [[1945]].<ref>{{cite web| url = http://www.jfklibrary.org/Historical+Resources/JFK+in+History/The+Cold+War.htm| title = The Cold War| work = John F. Kennedy Presidential Library and Museum}}</ref> За време претходних 150 година Русија је претрпела три разорна напада за време Наполеонских ратова и за време Првог и Другог светског рата, па је Стаљинов циљ био да успостави тампон зону од земаља између Немачке и Совјетског Савеза{{sfn|Gaddis|1990|pp=176}}. Труман је оптужио Стаљина да је издао [[Кримска конференција|Јалтски споразум]]. Како је источна Европа била под окупацијом Црвене армије, Стаљин је добијао на времену док је његов [[пројекат атомске бомбе]] полако и сигурно напредовао{{sfn|Cochran|Norris|Bukharin|1995|pp=}}{{sfn|Gaddis|1997|pp=}}.
Априла [[1949]]. САД су спонзорисале [[НАТО|Северно-атлантски пакт]] (НАТО), пакт о међусобној заштити по ком је већина западних земаља обавезала да оружани напад против једне од њих, сматра нападом на све. Совјетски Савез је основао источни еквивалент НАТО-у [[1955]], назван [[Варшавски пакт]].{{sfn|Mastny|Byrne|2005|pp=}}<ref>Holloway, David & Jane M. O. Sharp. ''The Warsaw Pact: Alliance in Transition?'' Ithaca: Cornell University Press. {{page| year = 1984| isbn = 978-0-8014-1775-7| pages = }}.</ref>{{sfn|Holden|1989|pp=}} Подела Европе на Западни и Совјетски блок је касније попримила глобални карактер, нарочито после 1949, када је окончан нуклеарни монопол САД тестирањем совјетске бомбе [[РДС-1]] и доласком на власт [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]] у [[Кина|Народној Републици Кини]].
Најважнији циљеви совјетске иностране политике су били одржавање и повећање националне безбедности и одржање превласти над Источном Европом. Совјетски Савез је одржао своју доминацију у Варшавском пакту тако што је угушио [[Мађарска револуција 1956.|Мађарску револуцију 1956]],<ref>Litvan, Gyorgy, Janos M. Bak & Lyman Howard Legters (editors). ''The Hungarian Revolution of 1956: Reform, Revolt and Repression, 1953-1963''. London – New York: Longman. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-582-21504-7| pages = }}.</ref> [[Прашко пролеће]] у Чехословачкој 1968, и подржао гушење [[Солидарност (синдикат)|Покрета солидарности]] у Пољској почетком осамдесетих година. Совјетски Савез се супротстављао Сједињеним Америчким Државама у бројним [[Заступнички рат|заступничким ратовима]] широм света, међу којима су највећи били [[Корејски рат|Корејски]] и [[Вијетнамски рат]].
Како је Совјетски Савез наставио да одржава чврсту контролу над својим доменом утицаја у источној Европи, Хладни рат се кретао ка делимичном смиривању, а ситуација се компликовала у смислу да више нису постојале само две јасно раздвојене супротстављене стране седамдесетих година. Мање моћне земље су имале више простора да утврде своју независност, и две суперсиле су делимично биле у стању да препознају заједнички интерес у покушају да се контролише даље проширење и множење нуклеарног наоружања, споразумима попут [[САЛТ I]], [[САЛТ II]] и [[Антибалистички ракетни споразум|Антибалистичког ракетног споразума]].
Током година у којима су се на власти налазили Хрушчов и Брежњев, наука и индустрија су доживели процват. Изграђена је прва [[нуклеарна електрана]] у свету, која је пуштена у рад [[1954]]. године у близини града [[Обнинск]]а. Завршена је [[Бајкалско-амурска магистрала]] која је повезала [[Руски далеки исток]] са остатком земље.
Совјетски свемирски програм, који је водио [[Сергеј Павлович Корољов]] је био изузетно успешан. Први [[вештачки сателит]], [[Спутњик]] је лансиран у свемир [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]].<ref name="NASA Sputnik">{{cite web| work = NASA| url = http://history.nasa.gov/sputnik/| title = Sputnik and The Dawn of the Space Age| accessdate = 22. 707. 2007.| date = 19. 101. 2007.| last = Garber| first = Steve| quote = History changed on October 4, 1957, when the Soviet Union successfully launched Sputnik I. The world's first artificial satellite ...}}</ref> [[Јуриј Гагарин]] је [[12. април]]а [[1961]]. постао први човек који је путовао у свемир, совјетским свемирским бродом [[Восток-1|Восток 1]].<ref>{{cite web| url = http://www.guardian.co.uk/netnotes/article/0,,470879,00.html| title = Yuri Gagarin| work = Guardian Unlimited| quote = April 12 2001 is the fortieth anniversary of Yuri Gagarin's flight into space, the first time a human left the planet| last = Perry| first = Neil| accessdate = 22. 707. 2007.| date = 12. 404. 2001.}}</ref> Међу успехе Совјетског Савеза у освјању свемира се убрајају и снимање првог снимка тамне стране месеца, слање прве жене [[Валентина Терешкова|Валентине Терешкове]] у свемир, први боравак човека у отвореном свемиру који је извео [[Алексеј Леонов]] и лансирање прве свемирске станице, [[Саљут 1]] која је [[1986]]. замењена [[свемирска станица Мир|свемирском станицом Мир]].
=== Распад СССР ===
Увод у [[распад Совјетског Савеза]] су обележила два процеса: све видљивији распад совјетске економске структуре и покушаји заустављања даљег распада, а све у циљу враћања на пређашње стање. Након брзог смењивања [[Јуриј Андропов|Јурија Андропова]] и [[Константин Черњенко|Константина Черњенка]], две значајне личности још из времена власти Брежњева, [[Михаил Горбачов]] је начинио значајне промене у привреди и партијском вођству. Његова политика ''[[гласност]]и'' је дозволила слободно информисање јавности након деценија репресије од стране владе, дала је могућност медијима да скрену пажњу јавности на бројне социјалне проблеме. Током таласа револуција који је почев од [[1989]]. захватио Централну и источну Европу СССР је изгубио готово све своје спољашње савезнике. Гласност је дозволила да национално незадовољство које је постојало у другим републикама избије на површину. Балтичке републике, Грузија и Молдавија су захтевале већу аутономију са чим се Москва није слагала. Горбачов није успео да реши оне најважније проблеме. Несташица горива и природног гаса, [[совјетски рат у Авганистану|рат у Авганистану]], застарела индустрија и системска корупција су били највећи проблеми које совјетска планска привреда није успела да превазиђе, па је влада и одустала од њеног даљег спровођења. Дошло је до несташица готово свих производа па је становништво морало да чека у редовима за оне најосновније намирнице.
Због доминантне позиције Руса у Совјетском Савезу, скоро да нико није правио велику разлику између Русије и Совјетског Савеза све до пред крај осадесетих. Међутим, чињеница да су Руси доминирали совјетским режимом не значи да је Руска република обавезно профитирала од овог савеза. У Совјетском Савезу, Русији су недостајали чак и најбезазленији инструменти државности, које су друге републике поседовале, као што је сопствени огранак Комунистичке партије, [[КГБ]], савет трговинске уније, академија наука, и сличне институције на републичком нивоу.<ref>{{cite web| quote = Because of the Russians' dominance in the affairs of the union, the RSFSR failed to develop some of the institutions of governance and administration that were typical of public life in the other republics: a republic-level communist party, a Russian academy of sciences, and Russian branches of trade unions, for example.| work = Country Studies| title = Government| url = http://countrystudies.us/russia/68.htm| accessdate = 22. 707. 2007.}}</ref> Разог за ово је био у томе што кад би ове организације имале огранке у Руској републици, ови огранци би били по моћи конкуренција оним институцијама на савезном нивоу.
Током касних осамдесетих година, Горбачов је потценио значај Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. Руске патриоте почеле су да указују да се новац из Русије одлива у друге републике, нарочито када је у питању нафта. Појавили су се захтеви да Русија успостави сопствене институције. Ти руски захтеви су постајали све гласнији крајем осамдесетих година, тако да је дошло до тензије између оних који су били за руску превласт у совјетској држави, с једне стране, и оних који су били за независну Русију.
Ове тензије су се заоштриле у личној борби за власт између Горбачова и [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]].{{sfn|Brow|2013|pp=24–25}} Овај стари партијски кадар, без икаквих веза са дисидентским круговима, притиснут унионистичком политиком Горбачова, потражио је алтернативни политички програм како би могао да угрози Горбачова. Почео је себе да представља као руског националисту и преданог демократу. Успео је да добије изборе за председавајућег Врховног совјета Русије у мају 1990, а то је значило да је Јељцин постао први руски директно изабрани председник.{{sfn|Hahn|1996|pp=17}} Следећег месеца Јељцин је руским законима дао предност у односу на совјетске и успоставио је контролу над две трећине укупног буџета. [[Августовски пуч|Совјетски покушај пуча]] и смене Горбачова, који су организовали припадници тврде линије комуниста, заустављен је уз Јељцинову помоћ. Пучисти су намеравали да очувају партију и Савез али су само убрзали крај и једног и другог.
Совјетски Савез се званично распао [[25. децембар|25. децембра]] [[1991]].<ref name="BBC Timeline">{{cite web| url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1112551.stm| work = BBC| title = Timeline: Soviet Union| quote = 1991 25 December - Gorbachev resigns as Soviet president; US recognises independence of remaining Soviet republics| accessdate = 22. 707. 2007.}}</ref> Коначни чин преласка моћи од Совјетског Савеза на Русију био је Горбачовљева предаја актовки Јељцину, у којима су биле шифре за лансирање совјетског нуклеарног наоружања. [[Русија|Руска федерација]] званично почиње да постоји од [[26. децембар|26. децембра]] 1991.<ref name="BBC Timeline" />
== Руска Федерација ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Hamm| first = Michael Franklin| title = Kiev: A Portrait, 1800-1917| year = 1993| url = | publisher = Princeton University Press| location = | isbn = 978-0-691-02585-8| pages = }}
* {{Cite book | ref= harv | last = Russell| first = Bova| title = Russia and Western Civilization: Cultural and Historical Encounters| year = 2003| url = | publisher = M.E. Sharpe| location = | isbn = 978-0-7656-0976-2| pages = 13}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Obolensky| first = Dimitri| title = Byzantium & the Slavs| chapter = Russia's Byzantine Heritage| year = 1994| url = | publisher = St. Vladimir's Seminary Press| location = | isbn = 978-0-88141-008-2|pp=75–108}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Thompson| first1first = James Westfall| last2 = Johnson| first2 = Edgar Nathaniel| title = An Introduction to Medieval Europe, 300-1500 | year = 1937| url = | publisher = W. W. Norton & Co.| location = |id=| pages = 268}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Obolensky| first = Dimitri| title = St. Vladimir's Seminary Press| year = 1994| url = | publisher = | location = | isbn = 978-0-88141-008-2| pages = 42}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Paszkiewicz| first = Henry K.| title = The Making of the Russian Nation| year = 1963| url = | publisher = Darton, Longman & Todd| location = |id=| pages = 262}}
* {{Cite book | ref= harv | last = McKitterick| first = Rosamond| title = The New Cambridge Medieval History| year = 1995| url = | publisher = Cambridge University Press| location = | isbn = 978-0-521-36447-8| pages = 497}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Barford| first = Paul M.| title = The Early Slavs| year = 2001| url = | publisher = Cornell University Press| location = | isbn = 978-0-8014-3977-3n| pages = 15-16}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Frank| first1first = Daniel H.| last2 = Leaman| first2 = Oliver| authorlink = | title = History of Jewish Philosophy| year = 1997| url = | publisher = Routledge| location = | isbn = 978-0-415-08064-4| pages = 196}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Róna-Tas| first = András| title = Hungarians and Europe in the Early Middle Ages: An Introduction to Early Hungarian History| year = 1999| url = | publisher = Central European University Press| location = | isbn = 978-963-9116-48-1| pages = 257}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Laet| first = Sigfried J. de| title = History of Humanity: Scientific and Cultural Development| url = | year = 2005| publisher = UNESCO| isbn = 978-92-3-102814-4|pp=196-|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Charques| first = Richard Denis| title = A Short History of Russia| url = https://books.google.com/books?id=IZFrtgAACAAJ| year = 1962| publisher = Phoenix House| isbn = 978-0-460-07634-0| pages = 125}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Glantz| first1first = David M.| last2 = House| first2 = Jonathan M.| title = When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler| year = 1998| url = | publisher = University Press of Kansas| location = Lawrence| edition = 3rd| isbn = 978-0-7006-0717-4|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Beevor| first = Antony| authorlink = | title = Berlin: The Downfall, 1945| year = 2004| url = | publisher = Penguin Books| location = New York| edition = 3rd| isbn = 978-0-14-101747-1|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Martin| first = Janet| title = Medieval Russia, 980-1584| url = https://books.google.com/books?id=sRCc3TtL9bIC| year = 1995| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-36832-2|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Beevor| first = Antony| authorlink = | title = Stalingrad, The Fateful Siege: 1942-1943| year = 1998| url = | publisher = Viking| location = New York| isbn = 978-0-670-87095-0|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Thurston| first1first = Robert W.| last2 = Bonwetsch| first2 = Bernd| title = The People's War: Responses to World War II in the Soviet Union| url = https://books.google.com/books?id=qHiCuLQx168C| year = 2000| publisher = University of Illinois Press| isbn = 978-0-252-02600-3|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Clark| first = Alan| title = Barbarossa| url = https://books.google.com/books?id=Biy-5FvnEUAC| year = 1985| publisher = HarperCollins| isbn = 978-0-688-04268-4|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Мельтюхов| first = Михаил Иванович| title = Упущенный шанс Сталина: схватка за Европу, 1939-1941 гг. : (док., факты, суждения)| url = https://books.google.com/books?id=NcAWAQAAIAAJ| year = 2008| publisher = Вече| isbn = 978-5-9533-2697-1|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Gilbert| first = Martin| title = The Second World War: A Complete History| url = https://books.google.com/books?id=7PuvyKPz5f4C| year = 2004| publisher = Henry Holt and Company| isbn = 978-0-8050-7623-3|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Dima| first = Nicholas| title = Bessarabia and Bukovina: The Soviet-Romanian Territorial Dispute| url = https://books.google.com/books?id=VAZhQgAACAAJ| year = 1982| publisher = Eastern European Monographs| isbn = 978-0-88033-003-9|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Исаев| first = Алексей| title = Антисуворов. Десять мифов Второй мировой| url = https://books.google.com/books?id=R9K1AS8-ZmAC| date = 30. 11. 2013.| publisher = Яуза, Эксмо| isbn = 978-5-457-09650-9|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Dyke| first = Carl Van| title = The Soviet Invasion of Finland, 1939-40| url = https://books.google.com/books?id=fpb4w4P86tkC| year = 1997| publisher = Psychology Press| isbn = 978-0-7146-4753-1|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Zaloga| first1first = Steve| last2 = Madej| first2 = W. Victor| title = The Polish campaign, 1939| url = https://books.google.com/books?id=L1EpAQAAMAAJ| year = 1991| publisher = Hippocrene Books| isbn = 978-0-87052-013-6|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Vehvil'inen| first = Olli| title = Finland In The Second World War: Between Germany and Russia| url = https://books.google.com/books?id=p2A3ufN7jNMC| year = 2002| publisher = Palgrave Macmillan| isbn = 978-0-333-80149-9|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Ivanova| first = Galina Mikhaĭlovna| title = Labor Camp Socialism: The Gulag in the Soviet Totalitarian System| url = https://books.google.com/books?id=q3y8D69IyG4C| year = 2000| publisher = M.E. Sharpe| isbn = 978-0-7656-0426-2|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Applebaum| first = Anne| title = Gulag: A History of the Soviet Camps| url = https://books.google.com/books?id=VNmB2Czgc2QC| year = 2004| publisher = Penguin| isbn = 978-0-14-028310-5|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Gregory| first = Paul R.| title = The Economics of Forced Labor: The Soviet Gulag| url = https://books.google.com/books?id=jwoR4vE1ZZoC| year = 2003| publisher = Hoover Press| isbn = 978-0-8179-3943-4|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Viola| first = Lynne| title = Peasant Rebels Under Stalin: Collectivization and the Culture of Peasant Resistance| url = https://books.google.com/books?id=uh61mAEACAAJ| year = 1999| publisher = Oxford University Press, Incorporated| isbn = 978-0-19-513104-8|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Conquest| first = Robert| authorlink = | title = The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine| year = 1987| url = | publisher = Oxford University Press| location = New York| isbn = 978-0-19-505180-3|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Gross| first = Jan Tomasz| title = Revolution from Abroad: The Soviet Conquest of Poland's Western Ukraine and Western Belorussia| url = https://books.google.com/books?id=XKtOr4EXOWwC| year = 2002| publisher = Princeton University Press| isbn = 978-0-691-09603-2|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Ericson| first = Edward E.| title = Feeding the German Eagle: Soviet Economic Aid to Nazi Germany, 1933-1941| url = https://books.google.com/books?id=bK-KrMkySLsC| year = 1999| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-0-275-96337-8|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Turchin| first = Peter| title = Historical Dynamics: Why States Rise and Fall| url = https://books.google.com/books?id=mUoCrTUo-eEC| year = 2003| publisher = Princeton University Press| isbn = 978-0-691-11669-3| pages = 185-186}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Tsetskhladze| first = Gocha R.| title = The Greek colonisation of the Black Sea area: historical interpretation of archaeology| url = https://books.google.com/books?id=iatmAAAAMAAJ| year = 1998| publisher = F. Steiner| isbn = 978-3-515-07302-8| pages = 48-}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Jacobson| first = Esther| title = The Art of the Scythians: The Interpenetration of Cultures at the Edge of the Hellenic World| url = https://books.google.com/books?id=ciZquFt9IFIC| year = 1995| publisher = BRILL| isbn = 978-90-04-09856-5| pages = 38-}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Filtzer| first = Donald| title = Soviet Workers and the Collapse of Perestroika: The Soviet Labour Process and Gorbachev's Reforms, 1985-1991| url = https://books.google.com/books?id=lL6_ZJNjVvYC&pg=PA11| year = 1994| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-45292-2|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Curtis| first = Glenn Eldon| title = Russia: A Country Study| url = https://books.google.com/books?id=GaC4wmxgdT4C| year = 1998| publisher = Federal Research Division, Library of Congress| isbn = 978-0-8444-0866-8|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Walkin| first = Jacob| title = The Rise of Democracy in Pre-revolutionary Russia: Political and Social Institutions Under the Last Three Czars| url = https://books.google.com/books?id=3_oZAAAAIAAJ| year = 1962| publisher = Praeger}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Skrynnikov| first = Ruslan| authorlink = Руслан Скриников| title = Ivan Grozny| year = 2001| url = | publisher = | location = |id=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Dunning| first = Chester S. L.| title = Russia's First Civil War: The Time of Troubles and the Founding of the Romanov Dynasty| url = https://books.google.com/books?id=9NUYtSJaO8cC&pg=PA434| year = 2001| publisher = Penn State Press| isbn = 978-0-271-02074-7| pages = 434-}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Christian| first = David| title = Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire| url = https://books.google.com/books?id=0I0mnQEACAAJ| year = 1998| publisher = Blackwell Publishers| isbn = 978-0-631-18321-1|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Shubin| first = Daniel H.| title = Tsars and Imposters: Russia's Time of Troubles| url = https://books.google.com/books?id=AWZNAwUQptYC&pg=PA210| year = 2009| publisher = Algora Publishing| isbn = 978-0-87586-689-5|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Drews| first = Robert | title = Early Riders: The beginnings of mounted warfare in Asia and Europe | year = 2004| publisher = Routledge | location = New York}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Riasanovsky| first = Nicholas V. | title = A History of Russia, Fifth Edition | year = 1993| publisher = Oxford University Press | location = | isbn = 978-0-19-507462-8}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Felkay| first = Andrew | title = Yeltsin's Russia and the West | url = https://books.google.com/books?id=1YEBhxioiRYC&dq | year = 2002| publisher = Greenwood Publishing Group | location = | isbn = 978-0-275-96538-9}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Herspring| first = Dale Roy | title = Putin's Russia: Past Imperfect, Future Uncertain | url = https://books.google.com/books?id=3Da0HyyzczUC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false | year = 2007| publisher = Rowman & Littlefield | location = | isbn = 978-0-7425-5393-4}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Hahn| first = Jeffrey W. | title = Democratization in Russia: The Development of Legislative Institutions | url = https://books.google.com/books?id=Z84_8N5GBJIC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false | year = 1996| publisher = M.E. Sharpe| location = | isbn = 978-1-56324-720-0}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Brow| first = Archie | title = Gorbachev, Yeltsin, and Putin: Political Leadership in Russia's Transition | url = https://books.google.com/books?id=8rCyLNphJpcC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false | year = 2013| publisher = Carnegie Endowment | location = | isbn = 978-0-87003-328-5}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Gaddis| middle = Lewis| first = John| authorlink = John Lewis Gaddis| title = Russia, the Soviet Union, and the United States: An Interpretive History| year = 1990| publisher = McGraw-Hill| isbn = 978-0-07-557258-9| pages = 176}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Perrie| first1first = Maureen| last2 = Suny| first2 = Ronald Grigor| title = The Cambridge History of Russia| url = https://books.google.com/books?id=P-gNnQEACAAJ| year = 2006| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-81227-6|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Cochran| first1first = Thomas B.| last2 = Norris| first2 = Robert Stan| last3 = Bukharin| first3 = Oleg| title = Making the Russian Bomb: From Stalin to Yeltsin| url = https://books.google.com/books?id=31vfAAAAMAAJ| year = 1995| publisher = Westview Press| isbn = 978-0-8133-2328-2|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Gaddis| first = John Lewis| title = We now know: rethinking Cold War history| url = https://books.google.com/books?id=rZLtAAAAMAAJ| year = 1997| publisher = Clarendon Press| isbn = 978-0-19-878070-0|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last1 last= Mastny| first1first = Vojtech| last2 = Byrne| first2 = Malcolm| title = A Cardboard Castle?: An Inside History of the Warsaw Pact, 1955-1991| url = https://books.google.com/books?id=Jm4L_b8CHycC| year = 2005| publisher = Central European University Press| isbn = 978-963-7326-08-0|pages=}}
* {{citeCite book| ref = harv | last = Nolan| first = Peter| title = China's Rise, Russia's Fall: Politics, Economics and Planning in the Transition from Stalinism| url = https://books.google.com/books?id=DbrsAAAAMAAJ| year = 1995| publisher = Macmillan| isbn = 978-0-333-62264-3|pages=}}
* {{citeCite book| ref = harv | last1 last= Litván| first1first = György| last2 = Bak| first2 = János M.| last3 = Legters| first3 = Lyman Howard| title = The Hungarian Revolution of 1956: reform, revolt and repression, 1953-1963| url = https://books.google.com/books?id=VTOSAAAAIAAJ| year = 1996| publisher = Longman| isbn = 978-0-582-21505-4|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Moss| first = Walter| title = A History of Russia| url = https://books.google.com/books?id=yMwdWFtgV0QC&pg=PA110| year = | publisher = Anthem Press| isbn = 978-0-85728-739-7|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Holden| first = Gerard| authorlink = | title = The Warsaw Pact: Soviet Security and Bloc Politics| year = 1989| url = | publisher = Blackwell| location = Oxford| isbn = 978-0-631-16775-4|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Conquest| first = Robert| authorlink = | title = The Great Terror: A Reassessment| year = 1990| url = | publisher = Oxford University Press| location = New York| isbn = 978-0-19-507132-0|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Nicole| first = David| title = Kalka River 1223: Genghiz Khan's Mongols Invade Russia| url = https://books.google.com/books?id=S7TA029vF5oC| year = 2001| publisher = Osprey Publishing| isbn = 978-1-84176-233-3|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Zubok| first = Vladislav M.| title = Failed Empire: The Soviet Union in the Cold War from Stalin to Gorbachev: The Soviet Union in the Cold War from Stalin to Gorbachev| url = https://books.google.com/books?id=3j2VJj1hs1EC&pg=PA1893| year = 2009| publisher = Univ of North Carolina Press| isbn = 978-0-8078-9905-2| pages = 1893-}}
* {{Cite book | ref= harv | last = Nossov| first = Konstantin S.| title = Medieval Russian Fortresses AD 862-1480| url = https://books.google.com/books?id=Pyo5bKLO-0oC&pg=PA48| year = 2007| publisher = Osprey Publishing| isbn = 978-1-84603-093-2| pages = 48-}}
{{refend}}
| 