Борба за Македонију — разлика између измена

Након што је створена добра база организовањем српских села у [[Прешево|прешевском]], [[Куманово|кумановском]], [[Крива Паланка|кривопаланачком]] крају у [[Пореч]]у , у [[Азот (област)|Азоту]] и [[Прилеп|прилепском]] крају и одметањем и одашиљањем неколико чета, осетила се потреба за стварањем неке врсте командног кадра и појачавањем броја српских чета. У пролеће 1905. године ка Поречу је послата чета [[Владимир Ковачевић|Владимира Ковачевића]] и [[Драгољуб Николић]] са циљем да појачају чету [[Мицко Крстић|Мицка Крстића]]. Чета је откривена и опкољена од стране турске војске 14. априла 1905. код села [[Табановце|Табановца]] и потпуно уништена. Након ове катастрофе све српске чете кумановског и паланачког краја кренуле су да отпрате поречку чету [[Саватије Милошевић|Саватија Милошевића]] и [[Лазар Кујунџић|Лазара Кујунџића]] и чету [[Доксим Михаиловић|Доксима Михаиловића]] за села [[Галичник]], [[Лазарпоље]] и [[Тресонче]]. 120 до 170 четника у неколико чета [[Битка на Челопеку|сукобили су се са турском војском код села Челопек]] 29. априла 1905. и до ногу разбиле турску војску и [[албанци|албански]] [[башибозук]]. Победа је у ствари спречила прелазак и чете су се или вратиле у [[Србија|Србију]] или распоредиле по терену. Уследиле су потере које су резултовале поразом и уништењем српских чета код [[Петраљица|Петралице]] и [[Бељаковце|Бељаковца]]. Тада су погинуле војводе [[Аксентије Бацетовић]], [[Чича Павле Младеновић]], [[Бранивоје Јовановић]] Брана и [[Богдан Југовић Хајнц]]. Непосредно после тога су [[Сретен Рајковић-Руднички|Сретен Рајковић]], [[Стеван Недић Ћела|Стеван Недић]] и [[Јован Бабунски]] успели да неопажено прођу кроз потере, пређу [[Вардар]] код [[Зелениково|Зеленикова]] и дођу до [[Азот]]а. Бабунски је одмах по доласку у завичај уочио велешку чету ВМРОаВМРО-а код села [[Ореше|Орешја]], изненадио је и након краће борбе потпуно уништио.<ref>^ Љ. Алексић-Пејковић, Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, Оргнизација Српска одбрана, Додатак 1, Београд 2008, , бр. 193, 194, 206, 213; Ј. Хаџи Васиљевић, Јован Бабунски о себи, Споменица Јована Бабунског, Београд 1921, 15-20</ref>{{sfn|Краков|1930|pp=208-210}}