Жељко Мијановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{rut}} {{Инфокутија биографија | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | титула_пре… |
Нема описа измене |
||
Ред 46:
== Биографија и каријера==
Рођен је 1960. године у [[Врбас (град)|Врбас]]. Основну школу завршио је у [[Никшић]]у, као и [[Гимназија Стојан Церовић|Гимназију Стојан Церовић]], а након тога [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет у Београду]] на смеру за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност.<br>Био је члан Председништва [[Удружење филмских уметника Србије|Удружења филмских уметника Србије]], а за свој рад добио је велики број награда и признања. Живео је и радио у [[Београд]]у више од 30 година, а иза себе је оставио супругу и троје деце.
== Каријера == Током студирања [[1980|осамдесетих година]] радио је као сатиричар за ''[[Студент (часопис)|Студент]]'', [[студент]]ски [[часопис]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], а паралелно са тим радом објављивао је и поезију у водећим југословенским часописима тог времена. Године 1990. објавио је збирку песама ''Вођење љубави''. Мијановић је аутор сценарија великог броја ТВ емисија, укључујући ТВ филмове ''[[Осми дан у недељи]]'' (1990), ''[[Мефисто (ТВ филм)|Мефисто]]'' (2000) и ''[[Последњи дочек]]'' (2002).<br>Написао је сценарије за дугометражне филмове [[Три карте за Холивуд]] (1993), [[Тамна страна Сунца]] (1997), као и за филм ''[[У име оца и сина]]'' (1999)<br>У [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београд]] 1994. године изведен је његов први позоришни комад ''Помози ми'', а након тога и ''Како убити супругу'' ([[Народно позориште „Зоран Радмиловић“]], [[Зајечар]] 1995.), ''Балкански терминатор'' ([[Народно позориште (Сомбор)|Народно позориште Сомбор]], 1996.), ''Виторио јес био мали али је био добар човек'' ([[Позориште Славија]], Београд, 2007.), ''Кирби'' (Позориште Славија, Београд, 2007.), ''Маестро'' ([[Позориште Славија]], Београд, 2008.), ''Конак у Крагујевцу'' ([[Књажевско-српски театар]], [[Крагујевац]], 2008.) ''Балада о труби'' ([[Позориште лутака Ниш]], 2009.) и многа друга.
Радио је и као драматург и писац сонгова на позоришним представама и мјузиклима ''Поље пуно бисера'' и ''Зоотека'' ([[Позориште лутака „Пинокио”]], Београд), ''Женидба и удадба'' и ''Мистер Долар'' ([[Позориште на Теразијама]], Београд, 2016.), ''Војвођанска рапсодија'' ([[Српско народно позориште]], [[Нови Сад]], 2017), ''Било једном у Банату'' ([[Народно позориште (Зрењанин)|Народнон позориште Зрењанин]], 2018) и на многим другима.<br>Његов последњи текст изведен на сцени био је пројекат реализован са [[Петар Божовић|Петром Божовићем]], под називом ''Зауставите Земљу, хоћу да изађем,'' 2018. године.
У периоду од 1994—1998. године написао је више од сто сценарија за докуменатрну серију [[РТС|Радио-телевизије Србије]] ''Пулс''. Либерто за оперу Татјане Милошевић, ''Ко је убио принцезу Монд'' (2012) написао је заједно са Владимиром Косићем, као и либерто за мини-оперу ''Адонис и Галатеја'' (2015).
== Филмографија ==
{{Filmografija-domaći|snimatelja=Жељка Мијановића}}
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 1980-те
|-
| 1988. || [[Тамна страна Сунца]] || сценариста, помоћник режисера и писац музике
|-
| 1989. || [[Осми дан у недељи]] || сценариста
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 1990-те
|-
| 1993. || [[Три карте за Холивуд]] || сценариста
|-
| 1999. || [[У име оца и сина]] || сценариста
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
| colspan="4" | 2000-те
|-
| 2002. || [[Хотел са 7 звездица]] || сценариста
|-
| 2002. || [[Последњи дочек]] || сценариста
|-
| 2002. || [[Акција Тигар]] || сценариста (идеја)
|- style="background:Lavender; text-align:center;"
|}
| |||