|
| commonscat = 8 March
}}
* [[1507]]. — [[Португалија|Португалски]] морепловац [[Педро Алварес Кабрал]] кренуо из [[Лисабон]]а на пут у Португалски. Променивши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према [[Јужна Америка|Јужној Америци]] и тако открио данашњи [[Бразил]], прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац [[Висенте Пинсон]].
* [[1702]]. — Енглеска краљица [[Ана од Велике Британије|Ана I]] крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске.
* [[1846]]. — У [[Београд]]у отворена прва читаоница у [[Србија|Србији]], названа Српско читалиште, касније [[Читалиште београдско]].
* [[1857]]. — Жене запослене у текстилној индустрији [[Њујорк]]а демонстрирале због нељудских услова рада.
* [[1908]]. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад.
* [[1917]]. — Немирима и штрајковима у [[Санкт Петербург|Петрограду]] почела [[Фебруарска револуција]] у [[Русија|Русији]].
* [[1921]]. — [[Француска|Француске]] трупе ушле у [[Диселдорф]] и друге градове у Руру пошто [[Немачка]] није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после [[Први светски рат|Првог светског рата]].
* [[1922]]. — У Загребу обешен [[Алија Алијагић]], који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова [[Југославија|Југославије]] [[Милорад Драшковић|Милорада Драшковића]], творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије.
* [[1942]]. — [[Јапан]]ске трупе у [[Други светски рат|Другом светском рату]] заузеле главни град [[Мјанмар|Бурме]] [[Рангун]], дан пошто су град напустили Британци.
* [[1949]]. — Председник Француске [[Венсан Ориол]] и бивши цар [[Бао Дај]] су потписали [[Јелисејске одредбе]], чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је [[Држава Вијентам]] као противтежа [[Северни Вијетнам|Демократској Републици Вијетнам]] предвођеној [[Вијетмин]]ом.
* [[1950]]. — Совјетски маршал [[Климент Ворошилов]] објавио да је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] у [[септембар|септембру]] [[1949]]. испробао [[нуклеарно оружје|атомску бомбу]], у време када се сматрало да су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] једина држава која поседује нуклеарно наоружање.
* [[1963]]. — [[Баас]] партија је дошла на власт у [[Сирија|Сирији]] након државног удара који су извели официри сиријске војске.
* [[1965]]. — У [[Јужни Вијетнам]] се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком [[1968]]. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000.
* [[1971]]. — У [[Медисон сквер гарден]]у [[Џо Фрејзер]] је савладао [[Мухамед Али|Мохамеда Алија]] у борби која ће бити названа [[борба века]].
* [[1973]]. — У експлозији аутомобила-бомбе, коју су подметнули припадници [[Привремена ирска републиканска армија|ИРА]]-е испред зграде главног лондонског суда и седишта [[Скотланд јард]]а у [[Лондон]]у, погинула једна особа, рањено 238.
* [[1993]]. — Уз посредовање Међународног комитета [[Црвени крст|Црвеног крста]] из логора у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским [[логор]]има.
* [[1994]]. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и да Југославија преда тешко наоружање [[Организација уједињених нација|УН]]. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе.
* [[1999]]. — Војска [[Шри Ланка|Шри Ланке]], у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од [[1983]]. погинуло око 57.000 људи.
* [[2001]]. —
** [[НАТО]] одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и [[Косово и Метохија|Косова]]. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор [[14. март]]а.
** [[Хашки трибунал|Међународни суд за ратне злочине]] у [[Хаг]]у формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у [[фебруар]]у 2003.
* [[2004]]. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током војне акције „Олуја“, у [[август]]у [[1995]]. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала [[Анте Готовина|Анте Готовине]]. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду.
* [[2014]]. — [[Боинг 777]] компаније [[Малејша ерлајнс]] са 239 особа је нестао изнад [[Тајландски залив|Тајландског залива]].
== Рођења ==
* [[1714]]. — [[Карл Филип Емануел Бах]], немачки музичар. († [[1788]].)
* [[1839]]. — [[Џозефина Кокран]], америчка изумитељка, направила прву [[Машина за прање судова|машину за прање посуђа]]. († [[1913]].)
* [[1858]]. — [[Руђеро Леонкавало]], италијански музичар. († [[1919]].)
* [[1847]]. — [[Сима Лозанић]], српски хемичар, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета. († [[1935]].)
* [[1879]]. —
** [[Михаило Миловановић]], српски сликар и вајар. († [[1941]].)
** [[Ото Хан]], немачки хемичар и физичар. <!--који је с Фрицом Штрасманом 1939. извршио цепање језгра атома урана неутронима, чиме је отворио еру нуклеарних реактора. Добитник Нобелове награде за хемију 1944.--> († [[1968]].)
* [[1910]]. — [[Клер Тревор]], америчка глумица. († [[2000]].)
* [[1912]]. — [[Владимир Бакарић]], друштвено-политички радник [[СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]], [[народни херој Југославије]]. († [[1983]].)
* [[1914]]. —
** [[Јакоб Бакема]], холандски архитекта. († [[1981]].)
** [[Бранко Мајер]], југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац († [[1989]].)
* [[1915]]. — [[Милица Павловић Дара]], [[народни херој Југославије]] († [[1944]].)
* [[1918]]. — [[Анте Јонић]], [[народни херој Југославије]] († [[1942]].)
* [[1921]]. — [[Миодраг Чајетинац Чајка]], [[народни херој Југославије]] († [[1943]].)
* [[1922]]. — [[Сид Шарис]], америчка плесачица и глумица. († [[2008]].)
* [[1925]]. — [[Славко Станчир]], [[народни херој Југославије]] († [[1944]].)
* [[1926]]. — [[Мара Јанковић]], америчка плесачица и глумица. († [[2009]].)
* [[1930]]. — [[Загорка Голубовић]], српска антрополошкиња и социолошкиња.
* [[1931]]. — [[Владимир Булатовић Виб]], српски књижевник и новинар. († [[1994]].)
* [[1936]]. — [[Нилс Нилсон]], шведски хокејаш на леду. († [[2017]].)
* [[1938]]. — [[Милан Галић]], југословенски и српски фудбалер. († [[2014]].)
* [[1943]]. — [[Лин Редгрејв]], енглеско-америчка глумица. († [[2010]].)
* [[1947]]. — [[Драгутин Алексић]], српски вајар. († [[2011]].)
* [[1949]]. — [[Теофило Кубиљас]], перуански фудбалер.
* [[1950]]. — [[Сеид Мемић Вајта]], југословенски и бошњачки певач.
* [[1954]]. — [[Мари-Терез Надиг]], швајцарска алпска скијашица.
* [[1957]]. —
** [[Клајв Бер]], енглески бубњар. († [[2013]].)
** [[Синтија Ротрок]], америчка глумица и мајстор борилачких вештина.
* [[1958]]. — [[Гари Њуман]], енглески музичар.
* [[1971]]. — [[Миодраг Рајковић]], српски кошаркашки тренер.
* [[1972]]. — [[Андреј Мељниченко]], руски индустријалиста.
* [[1973]]. — [[Гру]], српски хип хоп извођач.
* [[1976]]. —
** [[Данијела Јорданова]], бугарска атлетичарка.
** [[Фреди Принц Џуниор]], амерички глумац.
** [[Александар Смиљанић]], српски кошаркаш.
** [[Сергеј Ћетковић]], црногорски певач.
* [[1977]]. — [[Џејмс ван дер Бик]], амерички глумац.
* [[1981]]. —
** [[Тимо Бол]], немачки стонотенисер.
** [[Џесика Џејмс]], америчка порнографска глумица.
* [[1984]]. —
** [[Бојан Бијелић]], српски певач.
** [[Саша Вујачић]], словеначки кошаркаш.
** [[Виктор Сада]], шпански кошаркаш.
* [[1986]]. — [[Теодора Ристовски]], српска глумица.
* [[1987]]. — [[Сара Ренар]], хрватска музичарка.
* [[1989]]. — [[Радосав Петровић]], српски фудбалер.
* [[1990]]. — [[Петра Квитова]], чешка тенисерка.
* [[1993]]. — [[Алесија Трост]], италијанска атлетичарка.
* [[1995]]. — [[Марко Гудурић]], српски кошаркаш.
* [[1997]]. — [[Тијана Бошковић]], српска одбојкашица.
== Смрти ==
* [[1706]]. — [[Јохан Пахелбел]], немачки музичар. (* [[1653]].)
* [[1869]]. — [[Ектор Берлиоз|Хектор Берлиоз]], немачки музичар. (* [[1803]].)
* [[1888]]. — [[Јосиф Панчић]], српски ботаничар и природњак. (* [[1814]].)
* [[1889]]. — [[Јохан Ериксон]], шведски бродски инжењер и проналазач. <!--изумитељ првог успешног бродског вијка.--> (* [[1803]].)
* [[1917]]. — [[Фердинанд фон Цепелин]], немачки инжењер. (* [[1838]].)
* [[1942]]. — [[Хосе Раул Капабланка]], кубански велемајстор. (* [[1888]].)
* [[2001]]. — [[Дам Нинет де Валоа]], балерина и оснивач Британског краљевског балета. (* [[1899]].)
* [[2016]]. — [[Џорџ Мартин]], енглески продуцент и музичар, „Пети битлс“. (* [[1926]].)
== Празници и дани сећања ==
| 