|
}}
* [[44. п. н. е.]] — Републикански завереници које су предводили [[Марко Јуније Брут|Брут]] и [[Гај Касије Лонгин (сенатор)|Касије]] у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара [[Гај Јулије Цезар|Гаја Јулија Цезара]].
* [[351]]. — Римски цар [[Констанције II]] именује свог брата од стрица [[Констанције Гал|Констанција Гала]] за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.
* [[1311]]. —Одметнута [[Алмогавери|Каталанска дружина]] је однела победу у [[Битка код Халмироса|бици код Халмироса]] над [[Валтер V од Бријена|Валтером V од Бријена]] и преузела [[Атинско војводство]].
* [[1493]]. — [[Кристифор Колумбо]] довео седам [[Аруак]] [[Индијанци|Индијанаца]] са Хаитија у [[Шпанија|Шпанију]]. То су били први становници [[Нови свет|Новог света]] који су крочили на Стари континент.
* [[1536]]. — Султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I Величанствени]] наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим-паше]].
* [[1603]]. — [[Француска|Француски]] морепловац и истраживач [[Самјуел де Шамплен]] испловио према Новом свету. [[1608]]. основао град [[Квебек]] и организовао француску колонизацију [[Канада|Канаде]].
* [[1848]]. — Уличним протестима у [[Будимпешта|Будимпешти]] почела је [[Мађарска револуција 1848.|Мађарска револуција]].
* [[1883]]. — [[Београд]] добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у [[Србија|Србији]] [[1882]]. добио [[Панта Михајловић]], пријатељ [[Никола Тесла|Николе Тесле]].
* [[1907]]. — У [[Финска|Финској]] жене први пут изабране у Парламент.
* [[1917]]. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар [[Николај II Александрович|Николај II]], чиме је после три века окончана владавина династије [[династија Романов|Романов]].
* [[1922]]. — [[Египат]]ски султан узео титулу краља као [[Фахд I]].
* [[1927]]. — Основана [[Змај (фабрика авиона)|Фабрика аероплана и хидроавиона Змај]]
* [[1937]]. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у [[Чикаго|Чикагу]].
* [[1939]]. — Пошто је, под претњом напада и уништења [[Праг]]а, председник [[Емил Хаха]] у [[Берлин]]у потписао акт о предаји земље [[Трећи рајх|Трећем рајху]], немачке трупе окупирале [[Чешка|Чешку]]. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
* [[1943]]. — Након [[трећа битка за Харков|треће битке за Харков]] Немци су преотели [[Харков]] од Совјета након жестоких уличних борби.
* [[1961]]. — [[Јужноафричка Република]] се повукла из [[Комонвелт]]а.
* [[1991]]. — Председник Председништва [[Југославија|Југославије]] и представник [[Србија|Србије]] у том телу [[Борисав Јовић]] поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација [[9. март]]а.
* [[2000]]. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника [[КФОР|Кфора]] који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
* [[2001]]. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с [[Косово и Метохија|Косовом]] у предграђе [[Тетово|Тетова]], другог по величини македонског града.
* [[2003]].
** - У Београду сахрањен премијер Србије [[Зоран Ђинђић]], убијен [[Атентат на Зорана Ђинђића|у атентату]] три дана раније.
** - На стотине хиљада људи на улицама [[Токио|Токија]], [[Бејрут]]а, [[Париз]]а, [[Вашингтон]]а и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у [[Ирак]]у.
* [[2004]]. — Одлуком међународног представника у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] [[Педи Ешдаун|Педија Ешдауна]] [[Мостар]] поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
* [[2006]]. — Тело [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] допремљено у [[Београд]].
* [[2011]]. — Отпочео [[грађански рат]] у [[Сирија|Сирији]].
== Рођења ==
* [[1815]]. — [[Димитрије Аврамовић]], српски сликар и писац († [[1855]].)
* [[1824]]. — [[Бранко Радичевић]], српски песник († [[1853]].)
* [[1886]]. — [[Сергеј Киров]], руски револуционар († [[1934]].)
* [[1897]]. — [[Лазо М. Костић]], статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета († [[1979]].)
* [[1900]]. — [[Милутин Радовановић]], српски природњак, зоолог, херпетолог, академик, универзитетски професор († [[1968]].)
* [[1915]]. — [[Венко Марковски]], македонски писац († [[1988]].)
* [[1936]]. — [[Чедомир Попов]], историчар, почасни председник Матице српске, академик († [[2012]].)
* [[1941]]. — [[Душан Голумбовски]], српски глумац († [[2016]].)
* [[1944]]. — [[Иван Ћурковић]], фудбалски голман, репрезентативац, спортски радник, председник Олимпијског комитета Србије и Црне Горе и ОК Србије, витез Легије части
* [[1948]]. — [[Давид Албахари]], српски писац, члан САНУ
* [[1962]]. — [[Маркус Мерк]], немачки фудбалски судија
* [[1968]]. — [[Милорад Улемек Легија]], бивши командант ЈСО, осуђен за учешће у атентату на Зорана Ђинђића
* [[1975]]. — [[Ева Лонгорија|Ева Лонгорија Паркер]], америчка глумица
* [[1975]]. — [[Веселин Топалов]], бугарски шаховски велемајстор
* [[1981]]. — [[Микаел Форсел]], фински фудбалер
* [[1983]]. — [[Марко Мариновић]], српски кошаркаш
* [[1985]]. — [[Бобан Бајковић]], црногорски фудбалер
* [[1990]]. — [[Драгана Цвијић]], српска рукометашица
* [[1992]]. — [[Ренцо Оливо]], аргентински тенисер
* [[1993]]. — [[Александра Крунић]], српска тенисерка
* [[1993]]. — [[Пол Погба]], француски фудбалер и репрезентативац
* [[1994]]. — [[Најџел Ејмос]], боцвански атлетичар
== Смрти ==
* [[44]]. пре н.е. - [[Гај Јулије Цезар]], римски државник, војсковођа и историчар (* [[100]]. пре н.е.).
* [[493]]. — [[Одоакар]], варварски војсковођа који је [[476]]. свргнуо [[Ромул Августул|последњег западноримског цара]] (* [[435]].)
* [[1837]]. — [[Лукијан Мушицки]], књижевник, професор богословије, архимандрит манастира Шишатовац. (* [[1777]].)
* [[1842]]. — [[Луиђи Керубини]], италијански музичар. (* [[1760]].)
* [[1898]]. — <!--Енглески инжењер--> [[Хенри Бесемер]], енглески инжењер. <!--који је [[1855]]. пронашао поступак прераде сировог гвожђа у челик, назван “Бесемеров поступак“. [[Челичана]] коју је [[1859]]. подигао у [[Шефилд]]у и сада производи [[челик]].--> (* [[1813]].)
* [[1938]]. — [[Николај Бухарин|Николај Иванович Бухарин]], совјетски политичар и публициста. ((* [[1888]].)
* [[1957]]. — [[Моша Пијаде]], југословенски политичар јеврејског порекла. (* [[1890]].)<!--председник Скупштине ФНРЈ, сликар и новинар. Упокојио се у [[Париз]]у, на повратку из Велике Британије где је предводио југословенску парламентарну делегацију.-->
* [[1962]]. — [[Артур Комптон]], амерички физичар. (* [[1892]].)
* [[1970]]. — [[Артур Адамов]], француски књижевник јерменског порекла (* [[1908]]).
* [[1983]]. — [[Ребека Вест]], енглеска књижевница. (* [[1892]].)<!--која је после боравка у Југославији [[1937]]. и [[1941]]. написала опсежно путописно-историјско дело “Црно јагње и сиви соко“.-->
* [[1975]]. — [[Аристотел Оназис]], грчки бродовласник. (* [[1906]].)<!--један од најбогатијих људи на свету. Био познат и по љубавној вези са оперском певачицом Маријом Калас и женидби са Жаклином Кенеди, удовицом председника САД Џона Кенедија.-->
* [[1991]]. —
** [[Миодраг Булатовић]], српски писац. <!--приповедач особеног стила, који је у српску литературу унео дотад непознату еруптивну снагу, ослобођену идеолошких и соцреалистичких стега.-->(* [[1930]].)
** [[Вељко Кораћ]], српски филозоф. <!--професор Филозофског факултету у Београду, на чију је иницијативу основана [[Катедра за социологију]].--> (* [[1914]].)
* [[1998]]. —
** [[Бенџамин Спок]], амерички лекар, педијатар. <!-- Његова књига "Одгој беба и деце по методи др Спока", чије се прво издање појавило 1946, штампана у седам издања и продата у 50 милиона примерака. Преведена на преко 30 језика.--> (* [[1903]].)
** [[Мато Дујмов]], [[Буњевци|буњевачки]] културни прегалник и писац једночинки. (* [[1937]].)
== Празници и дани сећања ==
| 