Столица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
.
Ред 6:
 
== Историјат ==
 
Кроз [[историја|историју]] се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојем [[технологија|технологије]] и [[архитектура|архитектуре]]. До [[17. век|XVII века]] у [[домаћинство|домаћинствима]] обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се само [[катедра|катедре]] [[црква|црквених]] великодостојника или [[аристократија|аристократије]]. Људи у [[средњи вијек|средњем веку]] су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Доба [[ренесанса|ренесансе]] је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу на [[антика|антику]]. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв. [[фалдистеријум]]а или [[ђироламо Савонарола|савонарола]] столице, посебно популарне у [[фиренца|Фиренци]] и [[венеција|Венецији]]. Прављена је од [[ораховина|ораховог дрвета]], имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвучено [[плиш]]ем или [[кожни систем|кожом]], а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до [[19. век|XIX века]], више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво од [[дрво|дрвета]]. У [[20. век|XX веку]] се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развоја [[индустрија|индустријског]] дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У -{XIX}- веку издвајају се столице произведене у [[фабрика|фабрици]] Тонет (-{Thonet}-), а у -{XX}- веку столица од [[шперплоча|шперплоче]] Чарлса и Реј Имса (-{Charles & Ray Eames}-), Алвар Алтова (-{Alvar Aalto}-) столица број 41, Еро Сариненова (-{Eero Saarinen}-) столице од [[пластика|пластике]] и [[алуминијум]]а и Еро Арнианов (-{Eero Arnio}-) дизајн столица у облику шупљих [[сфера]] од [[фиберглас]]а и [[полиестар|полиестера]].<ref>[http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=113 Portal građevinske industrije /građevinarstvo.rs/: „Stolica“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Тијана Јовановић-Петровић, датум: 25.9.2007.</ref>
Столица се користи од давнина, мада је то вековима била симболичан артикл државе и достојанства, а не артикл за обичну употребу. „Председавајућa столица” се још увек користи као амблем власти у [[House of Commons|Доњем дому]] у Уједињеном Краљевству<ref>{{cite web| url=http://www.parliament.uk/about/living-heritage/building/palace/architecture/palace-s-interiors/speaker-s-chair/ | title=Architecture of the Palace | publisher=www.parliament.uk| access-date=13 May 2012}}</ref> и Канади,<ref>{{cite web|url=http://www.parl.gc.ca/About/House/Collections/collection_profiles/CP_speakers_chairs-e.htm| title=Speaker’s Chairs | publisher=The House of Commons| access-date=13 May 2012}}</ref> и у многим другим поставкама. У складу са овом историјском конотацијом „столице” као симбола ауторитета, комитети, одбори директора и академска одељења имају „председавајућег” или „столицу”.<ref>{{cite web| url=http://www.thefreedictionary.com/Chair+(academic)| title=Professor|publisher= The Free Dictionary By Farlex|access-date=13 May 2012}}</ref><ref>{{cite web| url=http://www.hinckleyendowment.utah.edu/what.html| title=What is an "Endowed Chair?" | publisher=The University of Utah | access-date=13 May 2012}}</ref>
 
Кроз [[историја|историју]] се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојем [[технологија|технологије]] и [[архитектура|архитектуре]]. До [[17. век|XVII века]] у [[домаћинство|домаћинствима]] обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се само [[катедра|катедре]] [[црква|црквених]] великодостојника или [[аристократија|аристократије]]. Људи у [[средњи вијек|средњем веку]] су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Доба [[ренесанса|ренесансе]] је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу на [[антика|антику]]. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв. [[фалдистеријум]]а или [[ђироламо Савонарола|савонарола]] столице, посебно популарне у [[фиренца|Фиренци]] и [[венеција|Венецији]]. Прављена је од [[ораховина|ораховог дрвета]], имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвучено [[плиш]]ем или [[кожни систем|кожом]], а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до [[19. век|XIX века]], више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво од [[дрво|дрвета]]. У [[20. век|XX веку]] се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развоја [[индустрија|индустријског]] дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У -{XIX}- веку издвајају се столице произведене у [[фабрика|фабрици]] Тонет (-{Thonet}-), а у -{XX}- веку столица од [[шперплоча|шперплоче]] Чарлса и Реј Имса (-{Charles & Ray Eames}-), Алвар Алтова (-{Alvar Aalto}-) столица број 41, Еро Сариненова (-{Eero Saarinen}-) столице од [[пластика|пластике]] и [[алуминијум]]а и Еро Арнианов (-{Eero Arnio}-) дизајн столица у облику шупљих [[сфера]] од [[фиберглас]]а и [[полиестар|полиестера]].<ref>[http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=113pojmovi/Stolica Portal građevinske industrije /građevinarstvo.rs/: „Stolica“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Тијана Јовановић-Петровић, датум: 25.9.2007.</ref>
 
== Столица у уметности ==
Линија 19 ⟶ 22:
Датотека:LibertyChair.jpg|Канцеларијска столица
</gallery>
 
== Види још ==
* [[Канцеларијска столица]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види јошЛитература ==
{{refbegin}}
* [[Канцеларијска столица]]
* de Dampierre, F. (2006). Chairs: A History. Harry N. Abrams. {{ISBN|0-8109-5484-2}}
* Fiell, C. (2005). 1000 Chairs. (25th ed.). Taschen. {{ISBN|3-8228-4103-X}}
* Miller, J. (2009). Chairs. Conran. {{ISBN|1-84091-523-4}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти|commons=Chairs|wiktionary=Столица}}
* {{cite EB1911|wstitle=Chair |volume=5 |short=x}}
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Намештај]]