Битка на Јармуку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 144:
Ираклије је напустио Сирију са светиом реликвијом [[Часни крст|Часног крста]], који је, заједно са другим реликвијама из [[Јерусалим|Јерусалиму]], тајно укрцао на брод из Јерусалима,<ref name="веза87" /> само како би га заштитио од инвазије Арапа. Прича се да је цар имао страх од воде,<ref>{{Harvnb|Regan|2003|p=169}}</ref> и да је зато направљен понтонски мост за Ираклија како би помоћу њега прешао [[Босфор]] на путу до [[Константинопољ|Цариграда]]. Након што је напустио [[Сирија|Сирију]], цар је почео да се прикупља преостале снаге за одбрану [[Анадолија|Анадолије]] и [[Египат|Египта]]. [[Византијска Јерменија]] пала је у муслиманске руке 638-39, након чега је Ираклије створио тампон зону у централној Анадолији наредивши да се сва утврђења источно од [[Тарс|Тарсуса]] евакуишу.<ref>{{Harvnb|Kaegi|1995|pp=148–49}}</ref> Током 639–642. године муслимани су напали и заузели [[Муслиманско освајање Египта|византијски Египат]], предвођени [[Амр ибн ел Ас|Амр ибн ел-А'асом]] - који је заповедао десним боком Рашидунске војске током битке на Јармуку.<ref>{{Harvnb|Kaegi|2003|p=327}}</ref>
==Процена==
Битка на Јармуку може се сматрати јединственим примером у војној историји где је значајно слабија страна успела да надвлада бројчано надмоћнијег противника супериорнијом вештином својих војсковођа.
Византијске војсковође су дозволиле свом непријатељу да сам одабере бојиште. Чак ни тиме нису себе успели да доведу у значјнији тактички неповољни положај. Халид је све време знао да се суочава са бројчано надмоћнијим снагама ,па је до последњег дана битке, водио у суштини одбрамбену битку која је одговарала његовим релативно ограниченим ресурсима. Када је одлучио да изведе офанзиву и напад последњег дана борбе, учинио је то са одређеним степеном маштовитости, предвиђања и храбрости које ниједан од византијских команданата није успео да прикаже. Иако је командовао бројно инфериорном силом и имао потребу за свим расположивим људством које се могло прикупити, ипак је имао поверења у себе и исправну процену да је неопходно да пошаље у току ноћи коњаничку јединицу,како би у вече пре напада затворио пут који се сматрао критичним за повлачење непријатељске војске.<ref name="веза79" />
Због свог командовања на Јармуку, Халид ибн ел Валид се сматра једним од најбољих генерала у историји<ref name="веза9" /> и његова употреба коњаника током битке показала је колико је добро схватио потенцијалне снаге и слабости својих војника. Његова коњичка гарда брзо се селила са једне тачке на другу, стално мењајући ток догађаја где год би се појављивала, а онда исто тако брзо одгалопирала би да промени ток догађаја на другим местима на терену.<ref name="веза93">{{Harvnb|Nicolle|1994|pp=87–89}}</ref>
Вахан и његови византијски заповедници нису успели да се носе са овим коњичким снагама и да ефикасно користе значајну предност своје војске.<ref>{{Harvnb|Kaegi|1995|p=137}}</ref> Византијска коњица никада није одиграла значајну улогу у борбама, и држала се у статично као резерва током већег дела битке која је трајала шест дана.<ref name="веза62" /> Никада нису продужавали своје нападе још ка напред ,као што је то био случај четвртог дана битке када су постигли одлучујући удар,али нису успели да га даље искористе. Кључним се показала неодлучност византијских војсковођа, а највероватније да су њен узрок биле тешкоће због командовања војском која је била разједињена унутрашњим сукобима. Штавише, многе од арапских помоћних трупа су недовољно помагале у борби против муслимана, док су муслиманску арапску војску чиниле трупе мног већим делом сачињене од ветерана.<ref>{{Harvnb|Akram|2004|p=408}}</ref>
Првобитна Ираклијева стратегија, за уништење муслиманских трупа у Сирији, захтевала је брзо и вешто размештање трупа , али заповедници нису на терену показали довољно умећа да ово изведу. Иронично, на бојном пољу Јармука, Халид је на малом тактичком нивоу извео оно што је био Ираклијев главна стратешка замисао:успео је да брзо распореди своје снаге и да и да њима успешније маневрише на бојишту, Халид је био у стању да повремено концентрише довољно снага на одређеним локацијама на бојишту како би поразио бројнију византијску војску. Вахан никада није успео да искористи своју бројчану надмоћ, највеоватније због неповољног терена који је спречио боље распоређивање великих византијских снага . Међутим, ни у једном тренутку Вахан није покушао да сконцентрише већу силу како би извршио постигао пресудни удар.<ref>{{Harvnb|Kaegi|1995|p=143}}</ref> Иако је током пет дана био у офанзиви, његова борбена линија остала је изузетно статична. Све је ово у оштрој супротности са веома успешним офанзивним планом који је Халид извео последњег дана, када је практично све своје коњичке јединице реорганизовао и исакористио у великом маневру којим је и добио битку.<ref name="веза93" /> Џорџ Ф. Нафзигер, у својој књизи Ислам у рату, описује битку као:
{{cquote|''Иако је Јармук данас мало познат, то је једна од најодлучнијих битака у људској историји ... Да су Ираклијеве снаге превладале, савремени свет би био другачији до непрепознатљивости.''<ref name="веза7" />}}
==Референце==
| |||