Камерна музика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке |
||
Ред 10:
'''Камерна музика''' ({{јез-фр|musique de chambre}}, {{јез-енг|chamber music}}, {{јез-ит|musica da camera}}, {{јез-нем|Kammermusik}}).<ref>[[Властимир Перичић]], [[Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> је област [[класична музика|класичне музике]]. То је [[уметничка музика]] коју изводи група [[музичар]]а (било вокално или инструментално) која би могла да стане у мањи [[простор]], у „собу“ ({{јез-ит|camera}} = ''соба''). Другим речима, то је ''собна музика'', тј. музика са мањим бројем [[Подела музичких инструмената|инструмената]] (од 2-20 [[извођач]]а), која је намењена за мањи простор и ужи круг [[Публика|слушалаца]] са интимном атмосфером дома.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет IV''], Приступљено 8. 4. 2013.{{непоуздан извор}}</ref> ''Камерна музика'' је уједно и музички предмет који се изучава у [[музичка школа|музичким школама]] и музичким факултетима (академијама).
Због њене интимне природе, камерна музика је била описана као „музика пријатеља”.<ref>Christina Bashford, "The String Quartet and Society", in Stowell (2003), p 4. The expression "music of friends" was first used by Richard Walthew in a lecture published in South Place Institute, London, in 1909.</ref> Током више од 100 година су коморну музику углавном свирали у својим домовима аматерски музичари. И у данашње време, када је извођење коморне музике прешло из домова у концертне дворане, многи музичари, аматери и професионалци, и даље свирају коморну музику ради личног задовољства. Извођење камерне музике захтева посебне вештине, музичке и друштвене, које се разликују од вештина потребних за свирање соло или симфонијских дела.<ref>Estelle Ruth Jorgensen, ''The Art of Teaching Music'' (Bloomington: Indiana University Press, 2008): 153–54. {{page|year=|isbn=978-0-253-35078-7|pages=}} (cloth);. {{page|year=|isbn=978-0-253-21963-3|pages=}} (pbk).</ref>
[[Johann Wolfgang von Goethe|Јохан Волфганг Гете]] је описао камерну музику (а посебно музику гудачког квартета) као „разговор четири рационална човека”.<ref>Christina Bashford, "The string quartet and society" in Stowell (2003), p 4. The quote was from a letter to C.F. Zelter, November 9, 1829.</ref> Ова конверзациона парадигма – која одражава начин на који један инструмент уводи мелодију или мотив, и затим други инструменти накнадно „одговарају” са сличним мотивом – је била нит уткана током целокупне историје композиција камерне музике од краја 18. века до данашње доба. Аналогија са конверзацијом се често среће у описима и анализама композиција камерне музике.
Ред 68:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{
|year=1998
|
* {{
| location = New York|publisher=Alfred A. Knopf
|
* {{
| location = Chicago|publisher=University of Chicago Press
|
* {{
| location = Oxford and New York|publisher=Oxford University Press
* {{
|year=1980
|
* {{
|authorlink = Walter Willson Cobbett|title=Cobbett's Cyclopedic Survey of Chamber Music
* {{
| location = New York|publisher=W. W. Norton
|
* {{
|authorlink = Alfred Einstein|title=Music in the Romantic Era
* {{
| others = Istvans Farkas and Gyula Gulyas (translators)|title=Zoltan Kodaly, his life and work|publisher=Collet's
* {{
|year=1982
|
* {{
| location = Oxford and New York|publisher=Oxford University Press
* {{
▲* {{cite book|last=Griffiths|first=Paul|title=A Concise History of Modern Music|publisher=Thames and Hudson
|year=1978
|
* {{
|year=1985
|
* {{
|authorlink = Joseph Kerman|title=The Beethoven Quartets
|
* {{
|year=2003
|
* {{
|year=2006
|
* {{
| location = New York|publisher=Simon and Schuster (1962)
* {{
| location = Boston|publisher=Taplinger Publishing Company
* {{
| location = New York|publisher=W. W. Norton and Company
|
* {{
|authorlink = Arnold Schoenberg
| editor-link = Leonard Stein|title=Style and Ideal: Selected Writings of Arnold Schoenberg
| location = Berkeley and Los Angeles|publisher=University of California Press
* {{
|authorlink = Vikram Seth|title=An Equal Music|publisher=Vintage
|year=2000
|
* {{
|year=1994
|
* {{
|year=2000
| issn= 1024-5286}}
* {{
|authorlink = Maynard Solomon|title=Beethoven|publisher=Granada Publishing, Limited
|year=1978
|
* {{
|authorlink = Arnold Steinhardt|title=Indivisible by Four|publisher=Farrar, Straus and Giroux
|year=1998
|
* {{
| series = [[Cambridge Companions to Music]]
| location = Cambridge and New York|publisher=Cambridge University Press
|
* {{
|title=The Social Worlds of Nineteenth-Century Chamber Music: Composers, Consumers, Communities|year=2015|publisher=University of Illinois Press|isbn=978-0-252-03922-5|url=http://www.press.uillinois.edu/books/catalog/69rxp7wq9780252039225.html|accessdate=12. 02. 2017}}
* {{
|authorlink = Jan Swafford|title=Johannes Brahms|publisher=Vintage Books
|year=1997
|
* {{
|year=1940}}
* {{
|year=1966
|
* {{
| location = Berkeley and Los Angeles|publisher=University of California Press
|
* ''[[The New Grove Dictionary of Music and Musicians]]'' (ed. [[Stanley Sadie]], 1980)
{{refend}}
|