Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{| class="infobox bordered" style="width: 20em; text-align: left; font-size: 90%;"
|-
| colspan="2" style="text-align:center;" | [[Датотека:
|-
! Назив
Ред 29:
== Организационе припреме ==
[[Датотека:STOBART HOSPITAL SERBIAN RELIEF FUND UNIT No. 3..jpg|
[[Датотека:Шкотске болничарке.jpg|300px|мини|Прпаднице Болнице шкотских жена на маршу са српским војницима]]
Поред рада у Француској болнице Шкотских жена су посебно постале познате по својој активности у Србији, за коју је оцењено не само да је од стратешког значаја, већ и да је у посебно тешком положају у односу на друге савезнице.
Ред 51:
== Болница у пуном замаху ==
[[Датотека:Болница шкотских жена 1915.jpg|300px|мини|Припаднице Болнице шкотских жена [[1915]].]]
У Ваљево је Болница шкотских жена на челу са докторком Алис Хачинсон, дошла бројна, потпуно опремљена, са 40 шатора од којих су шест великих служили као болничке собе за оболеле а остали за друге болничке потребе. Мањи шатори су били намењени за апотеку, магацине, кухињу, купатила, санитарно одељење и наравно просторије за спавање и дневни боравак особља. Болница је у Ваљеву смештена на Крушику, у близини болнице на Петом пуку која им је обезбеђивала у почетку све што им је било потребно. Једна од чланица мисије, Беси Сатерленд је оболела од пегавца и умрла у Ваљеву 26. септембра 1915. године.
Линија 57 ⟶ 58:
''„Мноштво рањених и болесних било је на улицама које су биле испуњене колима са воловском запрегом, на којима су лежали рањеници са преломима, тешким ранама главе и трбуха, изложени леденој киши и мразу. Унутар болничких зидова било је још горе – на поду су, на простртим ћебадима, лежали збијени један до другог тешки рањеници поред болесника од пегавца, а неки међу њима већ су били мртви. Завоји су били прљави и данима нису мењани.“''
;Проблеми у раду и њихово решавање
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"▼
| style="text-align: center;" |▼
|-▼
| style="text-align: left;" | ▼
:'''Шкотланђанке између потреба и могућности''' ▼
* У ове болнице даноноћно су долазиле колоне рањеника који су сатима чекали, на киши и хладноћи, да буду примљени.▼
* То је захтевало непрекидни рад хирурга и других стручњака у борби за живот војника, уз недостатак многих средстава за успешну интервенцију ▼
* Све то често је доводило до очајања припаднице Шкотских медицинских екипа. ▼
* Женска осећајност била је пренапрегнута иначе очајним условима рада. ▼
* Али задивљујућа енергија, коју нико не би могао очекивати од ових крхких створења… успевала је да умањи трагедију на коју је тада био осуђен српски народ.▼
|}▼
Докторка Солто иако озбиљно забринута размерама епидемије која је погодила Србу, са својим припадницама екипе, трудила се несебично да све случајеве збрине даноноћним радом са мало одмора у ретким паузама између две колоне болесника. И поред надчовечанских напора оне нису могле ''да прихвате све рањенике и болеснике од пегавца, који су као река стизали у њихову болницу.''
Линија 81 ⟶ 71:
== Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи ==
[[Датотека:"The Chief" (Elsie Inglis) and some of her sisters - 1916.png|300px|мини|лево|Део мисије Болница шкотских жена, на челу са др Елси Инглис]]
▲{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
▲| style="text-align: center;" |
▲|-
▲| style="text-align: left;" |
▲:'''Шкотланђанке између потреба и могућности'''
▲* У ове болнице даноноћно су долазиле колоне рањеника који су сатима чекали, на киши и хладноћи, да буду примљени.
▲* То је захтевало непрекидни рад хирурга и других стручњака у борби за живот војника, уз недостатак многих средстава за успешну интервенцију
▲* Све то често је доводило до очајања припаднице Шкотских медицинских екипа.
▲* Женска осећајност била је пренапрегнута иначе очајним условима рада.
▲* Али задивљујућа енергија, коју нико не би могао очекивати од ових крхких створења… успевала је да умањи трагедију на коју је тада био осуђен српски народ.
▲|}
У јесен 1915. године, аустро-немачко-бугарска коалиција напала је Србију. Пресечен је моравско-вардарски правац, као веза српске војске са Грчком. У таквој, безизлазној ситуацији, војска и народ били су принуђени да се повлаче према Косову, а потом, преко Проклетија, и Албаније ка јадранском приморју.
| |||
