Шљахта — разлика између измена

'''Шљахта''' је заједнички назив за читаву племићку класу у [[Краљевство Пољска|Краљевини Пољској]] и [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-Литванској унији]] од 14. до 18. века.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|pages=|type=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}</ref>

Са друге стране, законске привилегије племства расту од времена [[Казимир III|Казимира III Великог]] (1333-1370.1333—1370), који у ситној властели, окупљеној у скупштине војводина, ''сејмиће'', тражи ослонац против великаша (''"магната"''). Након изумирања [[Пјастови|династије Пјаста]], пољска властела је од новог краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша Анжујског]] 1374. изнудила '''''Привилегије у Кошицама''''', по којима суверенитет више није био у личности краља, већ у свом народу Пољске (под којим се, наравно, подразумевала властела). Тако су великаши после краљеве смрти 1386. изабрали за краља [[Владислав II Јагело|литванског војводу Јагела]], који није имао никаквог наследног (па ни божанског) права на престо, већ је владао по пристанку племића окупљених у [[Сејм]] - [[Скупштина сталежа|скупштину сталежа]]. Тако је ударен темељ [[Уставна монархија|уставне монархије]] у Пољској.<ref>{{harvnbsfn|Zamoyski|1988|pp=43-45}}</ref>

Док је у почетку имао само саветодавну улогу, [[Сејм]] је приграбио законодавну власт након изумирања [[Династија Јагелон|династије Јагелона]]: 1573. Сејм је изабрао за краља француског принца [[Анри III Валоа|Анрија III]] (владао само 13 месеци), који је прихватио '''''Анријеве уредбе''''' ([[Латински језик|лат.]] ''Articula Henriciana''), измену закона ([[Латински језик|лат.]] ''correctura iurum'') којом је допуштено учешће свих племића у избору краља. ''Анријевим уредбама'' било је предвиђено да је краљ обавезан да сваке треће године сазове Сејм, на којем се одлуке могу доносити само уз једногласну сагласност представника племства. Био је довољан само један глас против, да се одлука не прихвати ([[Латински језик|лат.]] ''liberum veto''). Без одобрења Сејма краљ није могао да објави рат, закључи мир, или мобилише општи феудални позив ([[Пољски језик|пољ.]] ''pospolite ruszenie''). Ако би краљ прекршио ове одредбе, племство је било ослобођено обавезе да му се покорава. ''Анријевим уредбама'' уведен је у [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољској и Литванији]] специфичан облик монархије - '''''дворска демократија''''' ([[Фридрих Енгелс]]), којом су до краја ојачана права владајуће феудалне класе , а тиме потпуно ослабљена централна власт.<ref>{{Cite book|title=[[Војна енциклопедија]]|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноизавачки завод|year=1974|id=|publication-place=Београд|pages=95,том 7|type=}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/17824624|title=The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture|last=Zamoyski|first=Adam|date=|publisher=F. Watts|year=1988|location=New York|publication-place=|pages=|type=|oclc=17824624|id=ISBN 0-531-15069-0}}