Википедија

Екваторијална Гвинеја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м standardizacija
.
Ред 8:
| грб = Coat of arms of Equatorial Guinea.svg
| мото = -{Јединство, мир, правда}-<br />{{small|({{јез-шпа|Unidad, Paz, Justicia}})}}<br />{{small|({{јез-фра|Unité, Paix, Justice}})}}<br />{{small|({{јез-порт|Unidade, Paz, Justiça}})}}
| службени језик = [[Шпански језик|шпански]], [[Француски језик|француски]], [[Португалски језик|португалски]]<ref>{{cite web|url=http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=5434|title=Equatorial Guinea, member of the Community of Portuguese Language Countries|author=Government of the Republic of Equatorial Guinea}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=7775|title=Acts continue to mark Portuguese Language and Portuguese Culture Day|author=Government of the Republic of Equatorial Guinea}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.prnewswire.com/news-releases/equatorial-guinea-adds-portuguese-as-the-countrys-third-official-language-131882808.html|title=Equatorial Guinea Adds Portuguese as the Country's Third Official Language|accessdate=18 July 2015|author=PRNewsWire}}</ref>
| главни град = [[Малабо]]
| председник државе множина = Председници
Ред 20:
| становништво = 1772275
| извор_становништво = <ref name=ref_duplicada_1>[http://www.dgecnstat-ge.org/ Dirección General de Estadisticas y Cuentas Nacionales, Republica de Guinea Ecuatorial]</ref>¹
| попис становништва = 1.222.442<ref name=Census2015>{{cite web|title=2015 Census Preliminary Results|url=http://www.inege.gq/publicaciones/Censo2015_Folleto_R_Preliminares.pdf|publisher=inege.gq|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160615083339/http://www.inege.gq/publicaciones/Censo2015_Folleto_R_Preliminares.pdf|archivedate=15 June 2016|df=dmy-all}}</ref>
| попис становништва = 1.014.999
| година пописа = 20132015
| година пописа2 = 2001
| густина становништва = 22
Ред 35:
}}
 
'''Екваторијална Гвинеја''' ({{јез-шпа|Guinea Ecuatorial}}, {{јез-фра|Guinée équatoriale}}, {{јез-порт|Guiné Equatorial}}), званично '''Република Екваторијална Гвинеја''' ({{јез-шпа|República de Guinea Ecuatorial}}, {{јез-фра|République de Guinée équatoriale}}, {{јез-порт|República da Guiné Equatorial}}), је земља у западном делу [[Средња Африка|централне Африке]] ,<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>, и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са [[Камерун]]ом на северу, [[Габон]]ом на истоку и југу, и [[Гвинејски залив|Гвинејским заливом]] на западу. На западу излази на [[Гвинејски залив]], део [[Атлантик|Атлантског океана]]. Уз матично афричко копно ова земља обухвата и пет острва од којих је највеће [[Биоко]] (пре се називало Фернандо По) на којем се налази и главни град Малабо. Биоко је удаљен око 40 км од најближег [[камерун]]ског копна и око 200 км од матице ([[Река Муни]]). Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као [[Рио Муни]]) обухвата и више острва, међу којима и веће острво [[Биоко]] (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град [[Малабо]]. Екваторијална Гвинеја је једина суверена афричка држава у којој је [[Spanish language|шпански]] званични језик. Године 2015. је ова земља имала процењену популацију од 1,222,245.<ref>{{Cite web|url=http://www.inege.gq/|title=Inege {{!}} Instituto nacional de estadística de guinea ecuatorial |website=www.inege.gq|language=es-ES|access-date=2017-04-19}}</ref>
 
Екваторска Гвинеја је, успркос релативно малој површини и броју становника, заједница великог броја етничких скупина од којих је најзаступљенији народ Фанг. Откриће великих резерви [[нафта|нафте]] у другој половини деведесетих преобразило је привреду дотада једне од слабије развијених афричких земаља. Ипак, већина становништва тек треба осетити нагло повећање националног богатства.<ref>[http://www.indexmundi.com/g/r.aspx?c=mr&v=67 GDP – per capita (PPP) – Country Comparison]. Indexmundi.com. Retrieved on 5 May 2013.</ref><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2004rank.html GDP – per capita (PPP)], [[The World Factbook]], [[Central Intelligence Agency]].</ref>
 
== Име ==
Име Гвинеја потиче од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]]. Придев екваторијална стоји због тога што [[екватор]] пролази кроз ову земљу.
 
== Географија ==
{{...}}
{{Главни чланак|Географија Екваторијалне Гвинеје}}
 
Екваторијална Гвинеја се налази у западном делу дентралне Африке. Састоји се из континенталног дела који се зове [[Рио Муни]] и пет већих острва: [[Биоко]], [[Анобон]], [[Корсико]], [[Елобеј Гранде]], [[Елобеј Чико]] и из мањих острваца. Биоко, који се све до 1970-их звао Фернандо По, је највеће острво са површином од 2017 -{km²}- и налази се на 40 -{km}- од обала Камеруна. Рио Муни има површину од 26,003 -{km²}-, река Рио Бенито га дели на два дела. Вулканско острво Анобон има површину од 18 -{km²}- и налази се 595 km јужно од острва Биоко. Клима је тропска, са тешким кишама, великом влажношћу, и честим сезонским променама.
 
Линија 66 ⟶ 71:
 
== Становништво ==
 
{{...}}
Већина људи Екваторске Гвинеје су [[Банту]] порекла.<ref>[http://books.google.hr/books?id=CnlkA-QBizAC&pg=PA9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Well Oiled: Oil and Human Rights in Equatorial Guinea]</ref> Највеће племе је [[Фанг (народ)|Фанг]], које је аутохтоно на копну ([[река Муни]]), али значајне миграције на острво Биоко су резултирале тиме да Фанг становништво премашује број ранијих Банту становника, племена [[Буби (народ)|Буби]]. Народ Фанг чини 80% становништва Екваторске Гвинеје<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/3098007.stm Equatorial Guinea's "God"]. 12. 1. 2019.</ref> и састоји се од 67 кланова. Они у северном делу реке Муни говоре [[фанг-нтуму]], док они на југу говоре фанг-оках. Та два наречја су различита, али ипак међусобно разумљива. Фанг наречја се такође говоре у деловима суседног [[Камерун]]а (Булу) и [[Габон]]а. Булу Фанг из Камеруна су традиционални ривали Фанговаца на реци Муни. Народ Буби, који чини 15% становништва, је аутохтон на острву [[Биоко]]. Традиционална црта разграничења између Фанга и „племена плаже” било је село Нифанг (''граница Фанга'') у залеђу Бате.
 
Осим тога, ту су и обалска племена, која се понекад називају Ндове или „Плајерос” („људи плаже” на шпанском): Комбес, Бујебас, Баленгуес и Бенгас на копну и острвима, те Фернандинци, Крио заједница на острву Биоко. Заједно, ове групе чине 5% становништва. Неки Европљани (углавном шпанског или португалског порекла) - међу њима и они мешани са Африканцима - такође живе у држави. Већина Шпанаца је напустила острво након стицања независности. Ту је све већи број странаца из суседног Камеруна, Нигерије и Габона. Према Енциклопедији народа (2002) 7% Биоко острвљана су били Игбо, етничка група из југоисточне Нигерије. <ref>Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: A-C. Greenwood Publishing Group. p. 330. ISBN 0313321094.</ref> У Екваторијалну Гвинеју су се доселили Азијати и црни Африканци из других земаља, као радници на насадима какаа и кафе. Остали црни Африканци долазе из Либерије, Анголе, Мозамбика. Већина азијаца су Кинези, с малим бројем Индијаца.
 
Екваторијална Гвинеја је такође дозволила насељавање многим европским насељеницима других националности, укључујући и британске, француске и немачке, који су дошли у потрази за послом. Ту је и група Израелаца и Мароканаца. Око 100.000 житеља се одселило у Камерун, Габон и Нигерију због диктатуре [[Francisco Macías Nguema|Франциска Макиаса Нгуеме]]. Неке заједнице Екваторијалне Гвинеје такође се могу наћи у Латинској Америци, САД, Португалу и Француској. Искориштавање нафте је допридонело удвостручењу становништва у Малабу.
 
=== Језици ===
Службени језици су шпански (конкретно [[екватогвинејски шпански]]), француски и португалски. Међутим, Владина службена интернетска страница наводи да: ".. Шпански је службени управни језик и језик образовања, француски је други службени језик, а готово све етничке групе говоре различите језике под називом банту"<ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=134&lang=en Ethnic groups, cultures and languages]</ref>
 
Аутохтони језици укључују [[фанг]], бубе, бенга, пичинглис, ндове, баленгве, бујеба, исио, гуму, готово изумрли басеке, и друге, као и [[Игбо језик|игбо]]<ref>{{cite web|title=World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Equatorial Guinea : Overview|publisher=[[United Nations High Commissioner for Refugees|UNHCR]]|date=20 May 2008|url=http://www.unhcr.org/refworld/country,,MRGI,,GNQ,,4954ce2a2,0.html |archive-url=https://archive.is/20130113125024/http://www.unhcr.org/refworld/country,,MRGI,,GNQ,,4954ce2a2,0.html |dead-url=yes |archive-date=13 January 2013|accessdate=18 December 2012}}</ref><ref>{{cite book|title=Africa 2012|first=James Tyler|last=Dickovick|publisher=Stryker Post|year=2012|isbn=1-61048-882-2|page=180|url=https://books.google.com/books?id=NdyYjQxd7uEC&pg=PA180|accessdate=18 December 2012}}</ref> из Нигерије, анобонски језик ([[Fa D’ambu jezik|фа д'амбо]]) португалски креолски и креолски енглески. Поред тих језика, као страни језици се уче енглески и немачки. Домородачки језици су признати као „саставни делови националне културе” (Уставни закон број 1/21. јануар 1998.). Велика већина становника Екваторијалне Гвинеје зна шпански, посебно они који живе у главном граду Малабу. Шпански је службени језик од 1844.
 
Неки медији известили су да је у октобру 2011. донесен Уставни закон који мења чланак четири Устава Екваторијалне Гвинеје. Овај уставни закон је успоставио трећи службени језик Републике Екваторијалне Гвинеје -[[португалски језик|португалски]] (у то време су само шпански и француски имали службени статус). То је био део настојана владе да побољша своју комуникацију, трговина и билатералне односе са земљама из португалског говорног подручја. Прихватање португалског следило је најаву од 13. 7. 2007, којом је председник Обианг објавио одлуку његове владе да португалски постаје трећи службени језик, како би се задовољио један од услова за пријам у пуноправно чланство у Заједницу земаља португалског језика (-{CPLP}-), док је други укључивао политичке реформе које омогућују делотворну демократију и поштовање људских права. Ова надоградња би омогућила становницима Екваторијалне Гвинеје да учествују у неколико стручних и академских програма размене, и тиме би се олакшавала прекогранична циркулацију грађана. Његов захтев за чланство у -{CPLP}- тренутно се процењује међу члановима организације Према нацрту Уставног закона:.. „Овај Уставни закон ће ступити на снагу двадесет дана од објаве у Народним Државног новинама” Национални парламент је расправљао овај закон у окторбру 2011.<ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=1980 H.E. Obiang Nguema Mbasogo closes the Second Ordinary Plenary Session of the House of Peoples Representatives]</ref> До сада нема службене потврде о одобравању декрета од стране парламента нити објаве у Службеном гласнику државе. Штавише, службени извори Екваторијалне гвинеје не поступају још са португалским као службеним језиком. <ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=134&lang=es Guinea Ecuatorial - Página Web Institucional de Guinea Ecuatorial]</ref>
 
У фебруару 2012. министар спољашњих послова Екваторијалне Гвинеје је потписао споразум са -{IILP}- (-{''Instituto Internacional da LINGUA Portuguesa''}- - Међународни институт за португалски језик) о промоцији португалског језика у Екваторијалној Гвинеји.<ref>[http://iilp.wordpress.com/2012/02/07/assinado-termo-de-cooperacao-entre-iilp-e-guine-equatorial/ Assinado termo de cooperação entre IILP e Guiné Equatorial]</ref><ref>[http://www.cplp.org/Default.aspx?ID=316&M=News&PID=304&NewsID=1875 Cerimónia de Tomada de Posse do Secretário Executivo ]</ref> Међутим, у јулу 2012. -{CPLP}- је поновно одбио захтев Екваторијалне Гвинеја пуноправно чланство, првенствено због упорног кршења људских права, а мање због недовољног напретка у ширењу португалског језика.<ref>Público (Lisbon), 2012-07-20.</ref>
 
=== Вера ===
Главна религија Екваториске Гвинеје је [[хришћанство]] које је вера око 93% становништва. То су већином римокатолици (87%), док протестанти сачињавају мањину (5%). Још 5% становништва следи аутохтона веровања, те око 2% су муслимани, [[Бахаизам|бахаисти]] и друге веере.<ref>{{cite web|url=https://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2007/90095.htm|title=Equatorial Guinea. International Religious Freedom Report 2007|work=U.S. Department of State|date=14 September 2007|accessdate=3 May 2010}}</ref>
 
== Административна подела ==
Линија 91 ⟶ 113:
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{Refbegin}}
* {{CIA World Factbook}}
* [[Max Liniger-Goumaz]], ''Small Is Not Always Beautiful: The Story of Equatorial Guinea'' (French 1986, translated 1989) {{ISBN|0-389-20861-2}}.
* [[Ibrahim K. Sundiata]], ''Equatorial Guinea: Colonialism, State Terror, and the Search for Stability'' (1990, Boulder: Westview Press) {{ISBN|0-8133-0429-6}}.
* [[Robert Klitgaard]]. 1990. ''Tropical Gangsters''. New York: Basic Books. (World Bank economist tries to assist pre-oil Equatorial Guinea) {{ISBN|0-465-08760-4}}.
* [[D.L. Claret]]. ''Cien años de evangelización en Guinea Ecuatorial (1883–1983) / One Hundred Years of Evangelism in Equatorial Guinea'' (1983, Barcelona: Claretian Missionaries).
* [[Adam Roberts (scholar)|Adam Roberts]], ''The Wonga Coup: Guns, Thugs and a Ruthless Determination to Create Mayhem in an Oil-Rich Corner of Africa'' (2006, PublicAffairs) {{ISBN|1-58648-371-4}}.
{{Refend}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 103 ⟶ 135:
| wikinews = Екваторијална Гвинеја
}}
* -{[https://www.ascleiden.nl/content/webdossiers/equatorial-guinea Web dossier Equatorial Guinea] from the [[Afrika-Studiecentrum Leiden]] Library.}-
* {{dmoz|Regional/Africa/Equatorial_Guinea}}
* {{wikiatlas|Equatorial Guinea}}
* -{[https://web.archive.org/web/20051224134253/http://espanol.guinea-equatorial.com/ Official Government of Equatorial Guinea website (under construction)]}-
* -{[http://www.guineaecuatorialpress.com/estadistica.php?lang=en Guinea in Figures&nbsp;– Official Web Page of the Government of the Republic of Equatorial Guinea]}-
* -{[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/country_profiles/1023151.stm Country Profile] from [[BBC News]].}-
* {{CIA World Factbook link|ek|Equatorial Guinea}}
* -{[https://web.archive.org/web/20080607084803/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/equatorialguinea.htm Equatorial Guinea] from ''UCB Libraries GovPubs''.}-
* -{[http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=GQ Key Development Forecasts for Equatorial Guinea] from [[International Futures]].}-
* -{[http://allafrica.com/equatorialguinea/ Equatorial Guinea news headline links] from [[AllAfrica.com]].}-
* -{[https://www.pbs.org/wnet/wideangle/episodes/once-upon-a-coup/history-of-equatorial-guinea/5475/ History of Equatorial Guinea], PBS Wide Angle interactive timeline.}-
* -{[https://www.pbs.org/wnet/wideangle/episodes/once-upon-a-coup/introduction/5309/ ''Once Upon a Coup''], PBS Wide Angle documentary about the 2004 coup attempt.}-
 
{{африка}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Екваторијална Гвинеја|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Екваторијална_Гвинеја”