Лука Вучинић — разлика између измена

Са Петом црногорском пролетерском бригадом, прошао је многе борбе, а често се истицао храброшћу. У нападу на село [[Росуље (Бугојно)|Росуље]], близу [[Бугојно|Бугојна]], септембра 1942. године, вешто се провукао поред непријатељских стража, ускочио у добро чувани логор, бацио бомбе на [[Усташка војница|усташе]], окупљене око ватре и нанео им знатне губитке. Убрзо потом, код Бистрог, у близини [[Травник]]а, био је један од првих бораца из три батаљона који је ушао у непријатељско упориште. Тада је заробљено и убијено око 200 непријатељских војника. Пред напад Четвртог батаљона на воз и пругу [[Доњи Вакуф]]-Бугојно, када је требало уништи добро утврђени двоспратни бункера из кога је контролисан једини прелаз – мост на набујалом [[Врбас (ријека)|Врбасу]], одмах се са још два друга јавио као добровољац и успешно извршио акцију.

 

 

На почетку [[Операција Вајс I|Четврте непријатељске офанзиве]], када је Четврти батаљон разрушио пругу Доњи Вакуф-Травник, био је опкољен јаким усташким снагама од око 800 људи. Тада је Друга чета била одређена као заштитница, а Лука је затим да би спасао што више својих бораца, заједно са [[Велимир Радичевић|Вецом Радичевићем]], народним херојем, штитио повлачење. Њих двојица су тек сутрадан успели да се врате у чету, а до тада је већина бораца мислила да су погинули. Друге ноћи [[Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.|битке за Прозор]], фебруара 1943. године, Друга чета је успела да уништи три бункера, прва продре у град и ослободи таоце из биоскопа. И овог пута Лука и Вецо Радичевић, су били први борци који су ушли у Прозор. Приликом ослобођења [[Невесиње|Невесиња]], после тешке ноћне борбе, отворио је ватру на непријатеља из непосредне близине и тако омогућио бомбашима да се привуку и униште непријатељско утврђење. Овим подвигом, био је отворен пут према Невесињу, које је било ослобођено за сат времена.

Умро је [[14. јануар]]а [[1992]]. године.

 

 

== Литература ==