Михаило Петровић (хирург) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање уводног дела
мНема описа измене
Ред 58:
И поред великог отпора савезника и кадровских проблема српског санитета пред пробој Солунског фронта Српска Врховна команда формирала је болницу у Драгоманцима ''(Прву пољску хирушку болницу)'' на челу са др Ђорђем Нешићем и др Михаилом Петровићем,
 
Када је, и поред наређења савезника да Срби не формирају болницу и кадровских проблема санитета пред пробој [[Солунски фронт|Солунског фронта]], Српска Врховна команда формирала је болницу у Василики ''([[Прва хируршка пољска болница у Василици|Прву пољску хирушкухируршку болницу]])'' на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. За главног хирурга постављен је санитетски пуковник др Михаило Петровић. Током августа месеца 1916. године после жестоке офанзиве непријатеља, и контраофанзиве савезничких и српских трупа, у [[освајање Кајмакчалана|борби за Кајмакчалан]], рањеника је било на више хиљада. Нажалост они нису стизали до Василика, у којој је Петровић (по наређењу генералштаба) оперисао килаве (особе са брухом).
[[Датотека:Hospital of the Second Army in Dragomanci (1916-1918).IMG 2048 (2).jpg|250px|мини|Др Михаило Петровић (са шајкачом на глави) за време операције у Прва пољској болници у Драгоманцима]]
Петровић је иако нерадо стиснутих зуба, морао је да испуни тај задатак. А када га је испунио, одлучио је, на своју одговорност, да Прву хируршку пољску болницу примакне ближе фронту, иако му то није било допуштено.<ref>Б. Димитријевић: ''Облици и порекло наметнутог заборава,'' Књижевни лист“ Београд, 2005; год. 4.; бр. 35/36.</ref> Ова мудра и смела Петровићева одлука спасила је животе многим рањеницима, а наљутила Француске савезнике, јер је: