Алберт Ајнштајн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Filled in 5 bare reference(s) with reFill 2 |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 141:
<blockquote>…Ако ми покушамо да се позабавимо тумачењем да квантни теоретски опис треба да буде схваћен као потпуни опис неког појединачног система, тада смо присиљени на тумачење да положај ознаке на траци није нешто што припада систему по себи, него да је постојање тог положаја суштински зависно од извршења опажања начињеног на регистрационој траци. Овакво тумачење у ствари није ни на који начин апсурдно са чисто логичке тачке гледишта, али тешко да постоји било ко ко би био склон да ово узме озбиљно у разматрање. Зато што у макроскопском свету једноставно се подразумева да се морамо држати програма реалистичког описа у простору и времену, док у области микроскопских појава, склони смо рађе да одустанемо од овог програма, или да га, у најмању руку, изменимо.</blockquote>
Ајнштајн није никада одбацио у потпуности пробабилистичке технике и начин мишљења. Он лично исказао се као велики „статистичар”.<ref>{{Cite web|url=https://www.economist.com/science-and-technology/2004/12/29/miraculous-visions|title=Miraculous visions|date=
У нешто каснијим временима дошло је до новог заокрета у овом послу. [[Џон Бел]] (-{John Stewart Bell}-) открио је даље занимљиве резултате ([[Белова теорема]] и [[Белова неједнакост]]) приликом његовог истраживања Ајнштајн, Подолски и Розеновог чланка. Постоји разилажење у мишљењима у односу на закључке који су из овога изводљиви, у вези са ЕПР анализом. Према Белу, квантна нелокалност тиме је установљена, док други у томе виде смрт детерминизма.
Ред 268:
Алберт Ајнштајн је предмет многобројних новела, [[филм]]ова и играних представа, укључујући француску новелу Жан-Клода Кариера из 2005, „Ајнштајне молим вас” ({{јез-фра|Einstein S'il Vous Plait}}), филм Николаса Рега „Безначајност” ({{јез-енгл|Insignificance}}), филм Фреда Шеписија „Ај-Кју”. ({{јез-енгл|I.Q.}}) (где га је глумио [[Волтер Матау]]). Новелу Алана Лајтмана „Ајнштајнови снови”, и комедију [[Стив Мартин|Стива Мартина]] „Пикасо на Лапен Агилу” ({{јез-енгл|Picasso at the Lapin Agile}}). Он је био и предмет опере Филипа Гласа из 1976. „Ајнштајн на плажи”. Његова хумористичка страна тема је и монодраме Еда Мецгера „Алберт Ајнштајн практични Бохемијанац”.
Ајнштајн је често коришћен и као модел за осликавање ликова лудог научника или расејаног професора у разним делима, пошто његов карактер и препознатљива фризура указују на ексцентричност, или чак лудило, због чега је нашироко имитиран или карикиран. Сарадник часописа „[[Тајм (часопис)|Тајм]]”, Фредерик Голден, извештавао је о Ајнштајну као о „Остварењу снова свих карикатуриста”.<ref>{{Cite web|url=http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,993017,00.html|title=Albert Einstein|date=
На Ајнштајнов 72. рођендан 1951. године, фотограф УПИ-ја (-{United Press International}-) Артур Сасе покушавао је да га наговори да се насмеши у камеру. Пошто је то већ учинио много пута тог дана, Ајнштајн је уместо осмеха исплазио језик.{{sfn|Goldsmith|Bartusiak|2008|p=273}} Ова слика постала је икона поп културе због контраста у лику генијалног научника у моменту лакомислености. Јаху Сиријус (-{Yahoo Serious}-), аустралијски филмски режисер, користио је ову фотографију као инспирацију за свој намерно ванвремени филм „Млади Ајнштајн”. Ова слика је такође коришћена као постер у Британији, у оквиру едукативног програма о [[Дислексија|дислексији]], на којем је постављен низ постера великих научника, мислилаца и уметника, те је вођен разговор о неоснованим тврдњама да су патили од дислексије.
| |||