Роман — разлика између измена

Од '''грчких романа''' сачувани су углавном они који обрађују љубавну тематику: обично се описују измишљени ликови, и то заљубљени пар који се мора растати, а затим након многих пустоловина и мука поново налазе једно друго и настављају сретан живот. Најважнији од сачуваних античких грчких романа јесу [[Харитон]]ова (''Χαρίτων'', [[2. век]]) ''Историја о Хереји и Калироји'' (''Τὰ περὶ Χαιρέαν καὶ Καλλιρρόην'') те ''Ефеске приче'' (''Ἐφεσιακά'') [[Ксенофонт]]а из Ефеса (''Ξενοφῶν'', [[2. век]]). Средином 2. века, роман постаје један од облика софистичке прозе, како се најбоље види из дела [[Лонго|Лонга]] (''Λόγγος'', 2–3. век), аутора пастирског љубавног романа ''Дафнис и Хлоја'' (''Δάφνις καὶ Χλόη'').<ref>{{Cite book|last=Henderson| first = Jeffrey| title = Longus: Daphnis and Chloe; Xenophon of Ephesus: Anthia and Habrocomes|year=2009| publisher = Harvard University Press: Loeb Classical Library| location = Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-99633-5| page pages= 4| accessdate=13. 05. 2017.}}</ref> Новина у приказу љубавних згода састоји се ту у томе што је за позадину радње узета пастирска средина и што се уместо уобичајених лутања и пустоловина описују етапе откривања љубавних осећаја. Међу [[софисти]]чке романе припадају још [[Хелиодор]]ове (''Ἡλιόδορος'', 3. век) ''Етиопске приче о Теагену и Хариклеји'' и ''Приче о Леукипи и Клитофонту'' [[Ахилеј Татије|Ахилеја Татија]] (''Ἀχιλλεὺς Τάτιος'', [[3. век]]).

* {{Cite book|ref=harv|last=Henderson| first = Jeffrey| title = Longus: Daphnis and Chloe; Xenophon of Ephesus: Anthia and Habrocomes|year=2009| publisher = Harvard University Press: Loeb Classical Library| location = Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-99633-5| page pages= 4| accessdate=13. 05. 2017.}}