Бриони — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м #1Lib1Ref
Ред 4:
 
== Географија ==
Острва се налазе неколико километара западно од [[Истра|истарске]] обале, насупрот места [[Фажана]], и састоје се од 2 острва и 11 острваца укупне површине 36,3 км².<ref name="ТИТО">{{cite web |title=Бриони – омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита |url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/2387456/brioni--omiljeno-letovaliste-josipa-broza-tita-.html |website=РТС |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> Два највећа острва су ''Велики Бријун'' и ''Мали Бријун''. Велики Брион је дуг 4,5 км, широк до 3 км са 690 ha површине. Највиши врх му је 42 м. Лука Бриони је уређена у заливу насупрот Фажани. На северозападу од Великог налази се Мали Брион, одвојен од главног острва уским и плитким (2,5 м) пролазом Тиснацем. Највише (9) острвца налази се на западној и северозападној страни и то са севера према југу: Свети Марко, Газ, Обљак, Супин, Галија, Груњ, Ванга (Красница), Пусти и Врсар. Два насељена острвца (Јеролим и Котеж) на југоистоку од Великог Бриона затварају Фажански канал и опкољени су дубоким морем.
 
Мирним и равним изгледом слични су Истри. Састављени су од готово водоравних кредних кречњака, с добро израженим слојевима. Они су светле боје зрнасте структуре и прилично порозни, па се цене као добар камен за градњу. Острва су прекривена масном црвеницом. Изложени су морским утицајима те имају благу климу са просечном зимском температуром ваздуха 5,8&nbsp;°C, прољетном 12,5&nbsp;°C, летњом 22,8&nbsp;°C ијесењом 14,8&nbsp;°C. Бура допире јако ослабљена, а снег пада само изузетно и брзо се отопи. Годишња количина падавина (906 -{mm}-, према подацима у суседној [[Пула|Пули]]) није велика и максимум је у октобру, али је релативна [[влага]] велика због еколошких разлога (плитко море, дебео слој црвенице и бујан биљни прекривач).
Ред 21:
Почетком [[20. век]]а до [[Први светски рат|Првог светског рата]] било је једно од најреномиранијих састајалишта богатих грађанских и аристократских туриста. Први светски рат, војна окупација, назадовање Пуле и економске промене су упркос добрим везама (авионске и бродске линије за [[Трст]] и [[Венеција|Венецију]] потиснуле њихов значај. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] острва су била опустошена. Непосредно пред крај рата страдали су од бомбардовања хотели и лучки уређаји ва Великом Бриону. После рата, туристички објекти су национализовани, постепено оспособљавани и модернизовани. Обновљен је и инвентар дивљачи.
 
Бриони су били летња резиденција [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је на њима примио више светских државника, државних делегација и исткнутих политичара.<ref name="ТИТО" /> На Брионима је одржано више важних седница државних и партијских форума, мађу којима и Четврти (брионски) пленум ЦК СКЈ (1966).
 
Захваљујући својој разуђеној обали (37,8 -{km}-), историји, разноврсној флори и фауни, због чега Брионе знају звати „рај на Земљи“, Бриони су [[27. октобар|27. октобра]] [[1983]]. године проглашени [[национални парк|националним парком]] и омиљено су туристичко одредиште. Део националног парка се користи као званична летња [[резиденција]] хрватског председника и затворен је за туристе.
Ред 35:
Слика:RNK Brioni 07.jpg|<center>Јелени се шетају поред туриста
</gallery>
 
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бриони