'''Ференц II Ракоци''' ({{јез-мађ|II. Rákóczi Ferenc}}; рођен [[1676]], [[Борша]] — умро [[1735]], [[Родосто]]) је био [[Мађари|мађарски]] [[феудализам|феудалац]], [[трансилванија|трансилванијски]] војвода од [[1704]]. године и син [[Ференц I Ракоци|Ференца I Ракоција]] и [[Jelena Zrinski|Јелене Зрински Ракоци]], ћерке [[Petar IV Zrinski|Петра Зринског]].
Године [[1701]], кад [[ХабзбурзиДинастија Хабзбург|Хабзбурговци]] улазе у [[рат за шпанско наслеђе|рат за шпанску баштину]], Ракоци ступа на чело завере против њихове власти, рачунајући на помоћ [[Луј XIV|Луја XIV]]. Завера, је, међутим, откривена и Ракоци бежи у [[Пољска|Пољску]]. Кад је [[1703]]. године избила нова буна у [[Краљевина Угарска (1526–18671526-1867)|Угарској]], враћа се у земљу и манифестом позива све угарске и [[Историјаисторија Хрватске#Нови под Хабзбуршком монархијомвек|хрватске]] феудалце на [[устанак]]. Хрватски феудалци се нису одазвали, не желећи да помажу [[Протестантизам|протестантску]] ствар. У споразуму са Лујем XIV, који Ракоцију обећава помоћ, сабор у [[Онод]]у лишава Хабсбурговце престола ([[1707]]), а угарски сталежи поверавају Ракоцију управу земљом. Кад је у одлучном часу [[француска]] помоћ изостала, Ракоци доживљава пораз код [[Тренчин]]а ([[1708]]), а његови га [[Курук|куруци]] постепено напуштају. На крају угарски феудалци склапају [[1711]]. године у [[Сатмар]]у мир с Хабсбурговцима, који Ракоци не признаје. После тога, он годинама обилази Пољску, Француску, [[Енглеска|Енглеску]] и [[Османско царство|Турску]] тражећи помоћ, а умире као избеглица у Турској.
Написао је ''„Успомене о угарском рату“'' и медитације јансенистичке инспирације ''„Исповести“''.
