Српскохрватски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
*{{застава|Чешка}}<br />
*{{застава|Македонија}}<br />
| iso1 = sh ([https://www.loc.gov/standards/iso639-2/php/code_changes_bycode.php?code_ID=513 укинут 2000])
| iso2 =
| iso3 = hbs
| lc1 = srp
Ред 34:
| lc3 = bos
| ld3 = [[бошњачки језик]]
| lc4 =
| ld4 = [[
| мапа= Serbo croatian language2005.png
| опис_мапе=<div align=left>
{{legend|#88C4FF|Подручја где је српскохрватски језик већински (2005)}}</div>
}}
'''Српскохрватски језик''' (према [[ISO]] класификацији '''српско-хрватски макројезик''')<ref>[https://iso639-3.sil.org/code/hbs ISO 639-3: Serbo-Croatian is a macrolanguage]</ref> је назив за посебан [[јужнословенски језици|јужнословенски језик]], који је током знатног дела 20. века био [[званични језик]]
Питање о лингвистичком дефинисању овог макројезика је било предмет бројних расправа, како стручних тако и политичких. Након губитка званичног [[ISO]] статуса и укидања посебног "sh" кода 2000. године,<ref>[https://www.loc.gov/standards/iso639-2/php/code_changes_bycode.php?code_ID=513 ISO 639-2: Change History (sh)]</ref> дошло је до озваничења посебних ISO кодова за српски и хрватски, односно бошњачки и црногорски језик, а нови ISO код [https://iso639-3.sil.org/code/hbs hbs] је у међувремену дефинисан као ''српско-хрватски макројезик'', с тим што новопризнати [[кајкавски језик]] није укључен у ту макројезичку групу, тако да се званична ISO дефиниција ''српско-хрватског макројезика'' по том основу разликује од традиционалног поимања ''српскохрватског језика''.
== Историја ==
Јужнословенски језици су током средњовековног раздобља формирали континуум који се простирао од црноморских обала на истоку до јадранских обала на западу. Бурна историјска збивања на [[Јужни Словени|јужнословенским]] просторима, нарочито у време ширења [[Османско царство|Османског царства]] довела су до померања становништва и знатних језичких промена. Услед миграције становништва од југпистока ка северозападу, [[штокавско наречје]] је постало најраспрострањеније на западу [[Балканско полуострво|Балкана]] ширећи се на простор који је првобитно припадао чајкавском и кајкавском наречју. Говорници ова три наречја су се разликовали по регионалним традицијама, а неретко и по верској припадности, која је у то време сматрана доминантним идентитетским обележјем.
Линија 57 ⟶ 53:
Попут осталих јужнословенских језика, српскохрватски има просту фонологију од пет самогласника и двадесет и пет сугласника. Граматика се развила првобитно из прасловенског језика са комплексним променама задржавши систем од седам падежа по којим се мењају именице, придеви, заменице и бројеви. Глаголи се мењају по временима. Српскохрватски језик толерише различит распоред истих речи мада уобичајен распоред је субјекат, предикат и објекат. Може бити писан на српској ћирилици или Гајевој латиници са тридесет слова са одговарајућим гласовима. Ортографија је веома фонемична у свим нормама.
== Називи језика у федералним јединицама бивше Југославије ==
Српскохрватски језик је имао различите називе у
▲Српскохрватски језик је имао различите називе у тадашњим социјалистичким републикама у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]:
* '''[[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]''': српскохрватски
* '''[[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]]''': хрватскосрпски (1945—1974), хрватски или српски (1974-)
| |||