[[Датотека:Joseph Henry (1879).jpg|мини|Џозеф Хенри]]
'''ЏoзефЏозеф Хенри ('''''Joseph Henry''; [[Олбани (Луизијана)|Албана,]] Сједињене Америчке Државе, [[17. децембар]] [[1797]]—[[Вашингтон]], [[13. мај]] [[1878]]) био је амерички физичар који је открио и обрадио појаву [[Самоиндукција|самоиндукције]], као и закон [[Електромагнетна индукција|електромагнетне индукције.]] У конструкцији електромагнета велики успех је постигао амерички физичар Хенри, који је проучавао појаве индукције и самоиндукције. Он је 1831. године описао како се могу добити јаки електромагнети. Изолацију жица вршио је њиховим обмотавањем свиленим нитима. Хенријев електромагнет се налази у музеју универзитета у [[Принстон (универзитет)|Принстону.]]<ref>{{Cite book|title=Велики физичари|last=Ђурић|first=Бранко|publisher=Техничка књига|year=1964.|isbnid=|location=Београд|pages=153-154}}</ref>
== Биографија ==
ЏoзефЏозеф Хенри, испочетка је био часовничар, потом учитељ и најзад професор универзитета. Од 1846. године налазио се као први секретар Смитсоновог института у Вашингтону. Хенри је открио и обрадио појаву самоиндукције. Независно је од [[Мајкл Фарадеј|Фарадеја]] такође откио закон електромагнетне индукције. У његову част је јединица коефицијента магнетне индукције као и самоиндукције L добија назив ''henri''(H)- 1''henri= 1'' '''Ω'''* s (омега пута секунда).
Хенри се бавио и [[Метеорологија|метеорологијом]]. Он је у метеорологији увео метеоролошке карте.
