Кајкавски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
Описни назив "''кајкавски језик''" настао је од савременог струковног, односно [[лингвистика|лингвистичког]] назива за ''кајкавско наречје'', који је својевремено обликован на основу упитне заменице кај, карактеристичне за поменуто наречје. Данашњи говорници овог наречја, односно језика изјашњавају се као [[Хрвати]], што није био случај у ранијим временима, пошто се појам ''Хрватске'' проширио на ''кајкавско'' подручје тек у раздобљу од 16. до 18. века, а све до тада читава ''кајкавска'' област се рачунала у "стару" [[Историја Славоније|Славонију]], која је такође називана и ''Горњом Славонијом''. Током читавог средњовековног и раног нововековног раздобља, становници тадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]] и њених жупанија (загребачке, крижевачке и вараждинске), били су [[етнички Славонци]] ([[архаизам|арх]]. ''Словинци''), који су свој језик називали ''славонским'' ([[ендоним|енд]]. ''slovinski'' или ''slovenski''). На том језику су све до 18. века стварали истакнути аутори, који су за собом оставили знаменита књижевна и стручна дела.{{sfn|Fine|2005|p=}}
 
Најстарији слојеви данашњег ''кајкавског'', односно ''старославонског'' језика сежу у време досељавања [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на подручје разорене позноримске провинције [[Панонија Савија|Паноније Савије]] ([[Латински језик|лат]]. ''Pannonia Savia''). Словенско становништво које се доселило на то подручје припадало је јужном огранку ''[[Панонски Словени|Панонских Словена]]'', чији је северни огранак био настањен у областима прекодравске, односно северне Паноније. Током средњовековног раздобља, северни део ''Панонских Словена'' је највећим делом [[мађаризација|мађаризован]], иако су трагови њихове племенске и језичке посебности остали очувани у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије.{{sfn|Richards|2003|p=}} За разлику од њих, јужни део ''Панонских Словена'' (средњовековни Славонци), успео је да очува своју народну и језичку посебност, коју је изгубио тек током раног нововековног раздобља, када је ''стара'', односно ''горња'' Славонија потпала под удар [[хрватизација|хрватизације]], која је довршена током 18. и 19. века. Иако су лингвисти већ током 19. века били свесни да се језик ''кајкавских'' Хрвата суштински разликује од језика осталих Хрвата (и Срба), ово наречје је из [[етнополитика|етнополитичких]] разлога укључено у склоп новоствореног [[српскохрватски језик|српскохрватског]] књижевног језика, а након стварања Југославије (1918) ово наречје је сматрано својеврсним "мостом" између српскохрватског и [[словеначки језик|словеначког]] језика, са којим ''кајкавско'' наречје дели многе заједничке особине.
 
Класификација ''кајкавског'' језика, односно наречја је и данас предмет не само лингвистичких расправа, већ и етнополитичких спорова. Иако је овај језик 2015. године добио међународно признање, хрватска лингвистика га и даље рачуна као наречје хрватског језика, пошто се његови говорници, односно ''кајкавци'' у етничком смислу изјашњавају као Хрвати.<ref>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=29817 Hrvatska enciklopedija: Kajkavsko narječje]</ref>
 
== Види још ==