Википедија

Математика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.148.146.159 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 9:
Историјски, математика се развила из потребе да се обављања прорачуна у трговини, вршење мерења земљишта и предвиђање [[астрономија|астрономских]] догађаја. Ове три почетне примене математике се могу довести у везу са грубом поделом математике на изучавање структуре, простора и промена.{{sfn|Heath|1981|pp=}}<ref name=Franklin>{{harvnb|Franklin|2009|pp=104}}</ref>
 
Изучавање структуре почиње са [[број]]евима, у почетку са [[природан број|природним бројевима]] и [[цели број|целим бројевима]].<ref name="OED">{{cite web|url=http://oed.com/view/Entry/114974 | title = mathematics, ''n.'' | publisher = Oxford University Press | work = Oxford English Dictionary |year=2012| accessdate=16. 066. 2012 | quote = The science of space, number, quantity, and arrangement, whose methods involve logical reasoning and usually the use of symbolic notation, and which includes geometry, arithmetic, algebra, and analysis.}}</ref> Основна правила за аритметичке операције су дефинисана у [[апстрактна алгебра|основној алгебри]] а додатна својства целих бројева се изучавају у [[теорија бројева|теорији бројева]]. Изучавање метода за решавање једначина је довело до развоја [[апстрактна алгебра|апстрактне алгебре]] која између осталог изучава [[прстен (математика)|прстенове]] и [[поље (математика)|поља]], структуре које генерализују особине које поседују бројеви.<ref name="Kneebone">{{harvnb|Kneebone|1963|pp=}}</ref> Физички важан концепт [[вектор]]а се изучава у [[линеарна алгебра|линеарној алгебри]].
 
Изучавање простора је почело са [[геометрија|геометријом]], прво [[Еуклидова геометрија|Еуклидовом геометријом]] и [[тригонометрија|тригонометријом]] у појмљивом тродимензионалном простору, али се касније проширила на [[нееуклидске геометрије]] које имају централну улогу у [[општа релативност|општој релативности]]. Модерна поља геометрије су [[диференцијална геометрија]] и [[алгебарска геометрија]]. [[Теорија група]] изучава концепт симетрије, и представља везу у у изучавању простора и структуре. [[Топологија]] повезује изучавање простора и измјене фокусирајући се на концепт [[континуитет]]а.
Ред 105:
У [[Вавилонска математика|вавилонској математици]] [[елементарна аритметика]] ([[сабирање]], [[одузимање]], [[множење]] и [[дељење]]) су се најраније појавили судећи по археолошким рекордима. [[Рачунање]] предатира [[писање]]. [[Бројевни систем|Вројевни системи]] су били многобројни и разноврсни. Прве познате записане бројеве су оставили [[Антички Египат|Египћани]] у текстовима током [[Средње краљевство|Средњег краљевства]] као што је [[Ахмесов папирус]].<ref>''Mathematics in the Time of the Pharaohs'', Richard Gillings, 1972, Dover Publications, New York. {{page|year=|isbn=978-0-486-24315-3|pages=}}</ref>
 
Између 600 и 300 п. н. е. [[Стари Грци]] су почели систематско изучавање [[Грчка математика|математике]].<ref>{{harvnbsfn|Heath|1981|pp=}}</ref>
[[Датотека:Persian Khwarazmi.jpg|мини|upright|Персјаки математичар [[Мухамед ел Хорезми|ел Хорезми]] ( c. 780–c. 850 ), изумитељ [[Алгебра|алгебре]].]]
 
Ред 203:
* {{Cite book|ref=harv| last=Eves| first = Howard| title = An Introduction to the History of Mathematics| location = | publisher = Sixth Edition, Saunders|year=1990|isbn=978-0-03-029558-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kline| first = Morris| title = Mathematical Thought from Ancient to Modern Times| location = | publisher = Oxford University Press, USA; Paperback edition (March 1)|year=1990|isbn=978-0-19-506135-2|pages=}}
* {{Cite journal|url=http://www.fields.utoronto.ca/aboutus/FieldsMedal_Monastyrsky.pdf |year=2001| title = Some Trends in Modern Mathematics and the Fields Medal | last=Monastyrsky| first = Michael| publisher = Canadian Mathematical Society | accessdate=28. 077. 2006 | format = PDF |ref=harv}}
* Oxford English Dictionary, second edition, ed. John Simpson and Edmund Weiner, Clarendon Press. {{page|year=1989|isbn=978-0-19-861186-8|pages=}}
* ''The Oxford Dictionary of English Etymology'', 1983 reprint. {{page|year=|isbn=978-0-19-861112-7|pages=}}
Ред 209:
* {{Cite journal|title=Linear associative algebra | last=Peirce| first = Benjamin|authorlink= |editor-link= |editor-first=Charles Sanders |editor-last=Peirce| edition = Corrected, expanded, and annotated revision with an 1875 paper by B. Peirce and annotations by his son, C.S. Peirce, of the 1872 lithograph | journal = American Journal of Mathematics | volume = 4 | publisher = Johns Hopkins University |year=1881| url = http://books.google.com/?id=De0GAAAAYAAJ&pg=PA1&dq=Peirce+Benjamin+Linear+Associative+Algebra+&q= |id=Corrected, expanded, and annotated revision with an 1875 paper by B. Peirce and annotations by his son, C. S. Peirce, of the 1872 lithograph ed. ''Google'' [http://books.google.com/books?id=LQgPAAAAIAAJ&pg=PA221 Eprint] and as an extract, D. Van Nostrand, 1882, ''Google'' [http://books.google.com/books?id=De0GAAAAYAAJ&printsec=frontcover Eprint] | issue = 1–4 | doi = 10.2307/2369153 |ref=harv| jstor = 2369153 |pages=97-229}}.
* {{Cite book|ref=harv| last=Peterson| first = Ivars| title = Mathematical Tourist, New and Updated Snapshots of Modern Mathematics| location = | publisher = Owl Books|year=2001|isbn=978-0-8050-7159-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| first = Karl R. | last=Popper|authorlink= | title = In Search of a Better World: Lectures and Essays from Thirty Years | chapter = On knowledge | publisher = Routledge |year=1995|isbn=978-0-415-13548-1|pages=}}
* {{cite journal|last=Riehm
| first = Carl
| title = The Early History of the Fields Medal| journal = Notices of the AMS| volume = 49| issue = 7|pages=778-782| publisher = AMS|year=2002| url = http://www.ams.org/notices/200207/comm-riehm.pdf| format = PDF|ref=harv}}
* {{cite journal|last=Sevryuk| first = Mikhail B. |year=2006| title = Book Reviews | journal = Bulletin of the American Mathematical Society | volume = 43 | issue = 1 | url = http://www.ams.org/bull/2006-43-01/S0273-0979-05-01069-4/S0273-0979-05-01069-4.pdf | format = PDF | accessdate=24. 066. 2006 | doi = 10.1090/S0273-0979-05-01069-4 |ref=harv|pages=101-109}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Waltershausen| first = Wolfgang Sartorius von |authorlink= | title = Gauss zum Gedächtniss |year=1965| origyear=first published 1856 | publisher = Sändig Reprint Verlag H. R. Wohlwend |isbn=978-3-253-01702-5| asin = B0000BN5SQ|id= }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Benson| first = Donald C.| title = The Moment of Proof: Mathematical Epiphanies| location = | publisher = Oxford University Press, USA; New Ed edition (December 14)|year=2000|isbn=978-0-19-513919-8|pages=}}
Ред 231:
{{портал|Математика}}
{{Commonscat|Mathematics}}
 
{{Други пројекти
| commons = Mathematics
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Математика”