Ђавоља варош — разлика између измена

Овај [[Геоморфологија|геоморфолошки]] феномен је јединствен у [[Србија|Србији]] и врло редак у свету. У [[Европа|Европи]] има сличних појава у [[Алпи]]ма, као и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], позната „Башта богова“.<ref>{{cite web|url=http://www.djavoljavaros.com/zemljane-figure.php|title=Đavolja Varoš, zemljane figure |publisher=djavoljavaros.com |date=10. 044. 2015 |accessdate=10. 044. 2016}}</ref> Али куле Ђавоље вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у [[Европа|Европи]]. До Ђавоље вароши се стиже из општина [[Куршумлија]], [[Бојник]] и [[Лебане]], али је најлакши и најлепши начин [[планинарење]]м из [[Лебане|Лебана]].

Ђавоља варош је сврстана у [[Седам српских чуда]], категорија историјских и културних споменика [[Србија|Србије]], као и седам природних места, одабраних у акцији [[Политика (новине)|Политикиног]] додатка „Магазин“ и [[Туристичка организација Србије|Туристичке организације Србије]].<ref name="Туристичка организација Србије">{{cite web|url=http://www.srbija.travel/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/Proglasenje-7-srpskih-cuda-prirode-i-7-srpskih-cuda-graditeljstva.n-957.291.html|title= Сајт Туристичке организације Србије|publisher=srbija.travel |date=27. 099. 2016 |accessdate=27. 099. 2016}}</ref>

Поред камених кула, Ђавоља варош је позната и по 2 извора јако киселе воде. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели извор (pH 1.5) са високом [[минерал]]изацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи.<ref>{{cite web|url=http://tokursumlija.rs/davolja-varos/|title=Kuršumlija: Spomenik prirode Đavolja Varoš |publisher=TO Kuršumlije |date=10. 044. 2015 |accessdate=10. 044. 2016}}</ref> Црвено врело је други извор (pH 3.5), са нижом минерализацијом (4.372 mg/l воде). Овакве воде су врло ретке у свету и користе се у [[Бања|бањском лечењу]], јер је народ сматра изузетно лековитом, али научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.

Да је реч о месту где царује [[Мистицизам|мистика]] потврђују приче о црвеној води, а заправо је реч о води која спира вегетацију са падине и која је због примеса руде гвожђа црвенкасте боје. У овом делу Србије, у средњем веку, било је мноштво [[рудник]]а гвожђа, о чему сведоче и два окна у непосредној близини Ђавоље вароши.<ref>{{cite web|url=http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/%C4%91avolja-varo%C5%A1 |title=ĐAVOLJA VAROŠ |publisher=Glas Srbije |date=10. 044. 2015 |accessdate=10. 044. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150112151352/http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/%C4%91avolja-varo%C5%A1 |archive-date=12. 011. 2015 |dead-url=yes }}</ref>

Данас се Ђавоља варош налази унутар Туристичког комплекса где се налази више етно крчми и рибњака као и [[Пролом Бања]] и [[Луковска Бања]]. Поред земљаних кула који су главна атракција, налазе се и окна [[Саси|саских]] рудника из 13. века, а могу се видети и са леве и десне стране. Саси су били познати као врсни рудари, те су их српски владари изнајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије. Стаза даље пролази поред првог извора минералне воде - Црвеног врела, и даље води до првог видиковца са којег се виде земљане фигуре. Десно од првог видиковца, налази се и други виши видиковац. Најближе што се може прићи фигурама су управо ова два видиковца, која гледају на земљане фигуре, настале утицајем ерозије воде и ветра. Одатле се стаза враћа назад на полазну тачку.<ref>{{cite web|url=http://www.serbiaecotour.rs/sr/zasticena-podrucja/djavolja-varos|title=SP Đavolja varoš ≈Usudite se da otkrijete Đavolju Varoš!≈ |publisher=serbiaecotour.rs |date=10. 044. 2015 |accessdate=10. 044. 2016}}</ref> Стаза пролази још поред цркве Св. Петке из 13. века (у фази реконструкције 2010). До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс је електрификован и прилагођен туристима.<ref>{{cite web|url=http://turizamusrbiji.rs/davolja-varos/|title=Turistička ponuda Đavolja Varoš |publisher=turizamusrbiji.rs |date=10. 044. 2015 |accessdate=10. 044. 2016}}</ref> До земљаних кула долази се пешачењем, а около земљаних кула постављени су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.