Забавна музика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
#1Lib1Ref
Ред 1:
{{без извора}}'''Забавна музика''' је термин који подразумева групу музичких [[Стилови у музици|стилова]], а карактеришу је једноставније хармоније и лако памтљиве мелодије, као и текстови обично на љубавне теме. У Србији, у најновије доба, забавна музика има примеса тзв. [[Folk|фолк]] музике као и неких жанрова [[популарна музика|популарне музике]], најчешће [[поп музика|попа]] и [[денс музика|денса]], али некад и [[електронска музика|електронске музике]] и [[хип-хоп]]а.
 
Ова врста музике је једноставна и певљива и уз њу се може играти. Приступачна је великом броју слушалаца. Дела забавне музике живе са тренутном публиком и немају трајност коју има „уметничка музика“. Један хит замењује се другим.<ref>{{cite web|title=Роpular music |url=https://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/popular-music |website=Соllinsdictionary |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
Ред 15:
Са доласком комунистичке власти, забавна музика преживљава на маргинама. Почетком педесетих година један од најпознатијих извођача био је бубњар [[Спаса Милутиновић]] који је наступао и свирао џез, али и забавну музику са својим малим саставом (у овом саставу певали су Војин Поповић и [[Лола Новаковић]]). Постоје ретки сачувани снимци, углавном на плочама од 78 обртаја - издања београдског [[Југодиск]]а и загребачког [[Југотон]]а. Прекид тесних веза са Совјетским Савезом и отварање ка западу означио је и побољшање положаја забавне музике. Крајем педесетих година јављају се певачи као што су Зорана - [[Лола Новаковић]], [[Душан Јакшић]], [[Нада Кнежевић]], а затим и веома популарни [[Ђорђе Марјановић]]. У исто доба, наступа и веома квалитетан [[Вокални квартет Предрага Ивановића]] као и [[Предраг Гојковић Цуне]], певач веома широког репертоара (испрва [[Интерпретатор (музика)|интерпретатор]] мексичке музике, а тек доцније и народних песама). Тих година веома је био активан и композитор, [[кларинетиста]], диригент и аранжер [[Михаило Живановић]]-Жути, који је оставио неизбрисив траг у забавној музици на овим просторима. Шездесетих година, у групу популарних певача улазе и [[Мики Јевремовић|Миодраг Мики Јевремовић]], [[Љиљана Петровић]], [[Радмила Караклајић]], [[Тихомир Петровић (композитор)|Тихомир Петровић]], [[Крста Петровић]], [[Зафир Хаџиманов]], [[Лео Мартин]] и многи други. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, забавна музика постепено узмиче прво пред рок музиком а затим све више пред фолком, том исквареном варијантом традиционалне музике. Деведесете године, године свеопште кризе и пропасти друштвене супстанце српског друштва, нису поштедјеле ни забавну музику која је потпуно маргинализована и сатерана у узак круг обожавалаца из осиромашене средње класе.
 
За домаћу забавну музику веома су значајни фестивали на којима се изводила. Већина фестивала одигравала се ван Србије, у градовима као што су Опатија (званични радијски фестивал, касније служио за избор домаћег такмичара за Песму Евровизије), Загреб, Сплит, Сарајево (Ваш шлагер сезоне). У Србији (Београду) одржавани су фестивали Београдско пролеће и касније осамдесетих година 20. века [[МЕСАМ]] (Међународни Сајам Музике). Од 1967 до 1972 одржава се и велики југословенски фестивал Песма лета, у коме је караван певача обилазио, са истим репертоаром, југословенске градове, а победник фестивала одређиван је гласовима публике. Прва три победника овог фестивала били су Лола Новаковић, Ђорђе Марјановић и Радмила Караклајић.<ref>{{cite web |title=Zabavna muzika |url=https://gagafakir.wordpress.com/2010/06/06/zabavna-muzika/ |website=gagafakir.wordpress.com |accessdate=24. 1. 2019}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
* [[Турбо фолк]]