| publisher=cercizloloci.4t.com | url=http://cercizloloci.4t.com/index_1.html | year=| accessdate = 31. 1. 2011 | language=албанском: Kandidat për cmimin Nobel ka qenë njëherë edhe Gjergj Fishta, një klerik poliedrik, që pati edhe një mbështetje të fuqishme nga Vatikani, por nuk arriti ta fitonte. (на српском: Ђурђ Фишта, полихедрични клерик, једном је био кандидатом за Нобелову награду, није ју могао добити, иако га је Ватикан снажно подупирао.}}</ref>
Родио се [[1871]]. у области [[Задрима]],селоу селу [[Фишта]] (некада православном) близу села [[Трошани]], у [[Љеш]]ком крају у северној [[Албанија|Албанији]]. Крстио га је фрањевачки мисионар и песник [[Леонардо де Мартино]] (1830—1923). Млади Фишта је похађао фрањевачке школе у [[Трошан]]у и [[Скадар|Скадру]]. На њега су као дете утицали де Мартино и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босански Хрват]], [[мисионар]] и књижевник, [[Ловро Михачевић]]. Михачевић је потицао љубав за књижевност и његов материњи језик код младог надареног Фиште. [[1886]]. су кад је напунио 15 година, фрањевци из реда Мале браће послали га у Босну, где су одлазили бројни млади Албанци који су се одлучили за свештенство. Школовао се у фрањевачким установама у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]], [[Ливно|Ливну]] и [[Крешево|Крешеву]]. Тамо је студирао теологију, филозофију и језике, латински, италијански и хрватски, ради припремања за његову будућу и књижевничку каријеру. Док је био у Босни, био је у контакту с писцима из редова Хрвата из БиХ [[Грга Мартић|Гргом Мартићем]] (1822—1905.) и [[Силвије Страхимир Крањчевић|Силвијом Страхимиром Крањчевићем]] (1865—1908.) с којима се спријатељио и који су побудили књижевничку црту у њему. После су на његов рад утицала дела [[Андрија Качић Миошић|Андрије Качића Миошића]] и [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]].
Председавао је комисијом [[Manastirski kongres|Манастирског конгреса]] која је одредила [[албанска абецеда|албанску абецеду]]. [[1921]]. је постао потпредседник албанског парламента.
