Снег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 30:
[[Датотека:SnowflakesWilsonBentley.jpg|мини|250п|Пахуљице (Вилсон Бентли, 1902.)]]
'''Снег''' ({{Ијек|снијег}}) је [[падавине|падавина]] у облику ледених [[кристал]]а [[вода|воде]], која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од малих, неправилних делова, снег је у ствари зрнасти материјал.<ref name="Hobbs">{{Cite book|last=Hobbs
* {{Cite book|last=Hobbs▼
| first = Peter V.
| title = Ice Physics| publisher = Oxford University Press
Линија 91 ⟶ 90:
[[Датотека:De Lelie - Aalten - Winter - 2009.JPG|мини|left|[[Aalten|Алтен]], [[Холандија]].]]
Снег се развија у облацима који су сами део ширег временског система. Физика развоја снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета променљивих међу којима су садржај влаге и температура. Резултирајући облици падајућих и палих кристала се могу класификовати у бројне основне облаке и њихове комбинације. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване пахуље могу да се формирају под чистим небом при веома ниским температурама.<ref name = Classificationonground>{{citation|last=Fierz
| first = C.| last2=Armstrong
| first2 = R.L.| last3=Durand
Линија 158 ⟶ 156:
| series = Springer Atmospheric Sciences
|year=2012
|pages=750| place =|publisher = Springer Science & Business Media|url= https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false| accessdate=27. 11. 2016}}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{Cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>{{cite book|last=P.
| first = Singh
| title = Snow and Glacier Hydrology| publisher = Springer Science & Business Media
Линија 248 ⟶ 245:
|bibcode = 2004JAtS...61..514B}}</ref><ref>{{cite web|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|url=http://www.its.caltech.edu/~atomic/snowcrystals/primer/primer.htm|title=A Snowflake Primer|date=23. 10. 2006.|publisher=[[California Institute of Technology]]|accessdate=28. 6. 2009.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Libbrecht|first=Kenneth G.|title=The Formation of Snow Crystals|journal=American Scientist|volume=95|issue=1|date=2007|doi=10.1511/2007.63.52|pages=52-59}}</ref> Ако кристал почне да се формира у режиму стубног раста, на око {{convert|-5|C|F|0}}, и затим западне у топлији равни сличан режим, онда изничу плоче или дендритски кристали на крајевима стуба, производећи такозван „затворене стубов”.<ref name="natgeojan07" />
Магоно и Ли су произвели класификацију слободно формираних снежних кристала која обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од њих микрографијама.<ref name = magono-lee>{{citation|last=Magono
| first = Choji| last2=Lee
| first2 = Chung Woo
Линија 267 ⟶ 263:
== Литература ==
▲* {{Cite book|last=Hobbs
| first = Peter V.
| title = Ice Physics| publisher = Oxford University Press
| edition =
|year=2010| location = Oxford
|isbn=978-0199587711|pages=856}}
* {{Cite book|last=Warren
| first = Israel Perkins
| |||