Производња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
[[Категорија:Индустрија]]
 
Основни принципи на којима се заснива Стратегија су, поред принципа који су
Развијене земље постепено остварују промене у својим срединама и
утврђени у Националној стратегији одрживог развоја, принцип интеграције, принцип
трансформишу приступ заснован на контроли загађења у активности засноване на
превенције и предострожности, принцип економичности и принцип енергетске
чистијој производњи. Земље у развоју имају далеко нижи степен контроле загађења од
ефикасности и минимизације отпада, како следи:
развијених земаља и пред собом далеко тежи задатак да промене ка чистијој
1) Принцип интегрисаног производа (анализа животног циклуса)
производњи уведу релативно брзо и ефикасно, при том не угрозивши постојање и
Принцип интегрисаног производа узима у разматрање целокупан животни
функционисање постојеће производње. Циљ превенције загађења и чистије производње
циклус производа (од „колевке па до гроба”), а обухвата и гледишта свих
је ефикасно смањење загађења ваздуха, воде и земљишта и смањење настајања отпада.
14
 
заинтересованих страна. Овај концепт је орјентисан на производ и обухвата и разматра
Чистија производња утиче на смањење нивоа коришћења ресурса на извору
процес развоја производа од почетне идеје, преко процеса производње, затим употребе
развојем нових, чистијих производа и производних метода. EOP технологије стављају
производа, све до процеса повлачења са тржишта и збрињавања отпадног производа.
под контролу емисије загађења применом додатних мера у односу на производне
Циљ је смањење негативних утицаја на животну средину на почетку процеса, што
процесе. Чистија производња се може оценити као супериорнији приступ у односу на
значи да се мере односе на фазу развоја и пројектовања производа (смањење количине
EOP технологије због примене принципа превенције загађивања животне средине и
отпада, чистија производња и спречавање загађивања), уместо EOP технологија.
због економских разлога.
Планирање развоја производа такође мора обухватити и планирање развоја технологије
и управљање заштитом животне средине. Опасности по животну средину морају бити
минимизиране применом на целокупни животни циклус производа, при чему друштво
мора усвојити интегрални приступ коришћења и потрошње ресурса на начин
прихватљив по животну средину.
2) Принцип превенције и предострожности
Принцип превенције промовише превенцију загађења животне средине.
Превенција загађења је ефикаснија од решавања проблема загађења када до њега дође.
Принцип предострожности промовише избегавање активности које представљају
опасност по животну средину или здравље људи. Принцип предострожности остварује
се проценом утицаја на животну средину и коришћењем најбољих расположивих и
доступних технологија, техника и опреме. Свака активност мора бити планирана и
спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини;
представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење
простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и
употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну
средину на самом извору загађивања. Непостојање пуне научне поузданости не може
бити разлог за непредузимање мера спречавања деградације животне средине у случају
могућих или постојећих значајних утицаја на животну средину.
3) Принцип економичности
Принцип економичности подразумева да ће бољи однос производа или
оствареног учинка и укупних трошкова производње, такође утицати на мању
производњу отпада и загађења. Смањење губитака у материјалу и енергији, смањење
губитака услед недовољног коришћења механизације и средстава, смањење губитака
организационе природе, повећање одрживог коришћења обновљивих извора, такође ће
имати позитиван учинак на животну средину. Принцип економичности остварује се
спровођењем одлука којима се обезбеђује усклађеност интереса економског развоја и
заштите животне средине.
4) Принцип енергетске ефикасности
Принцип енергетске ефикасности подразумева рационалну употребу енергије,
односно елиминацију или минимизирање губитака енергије, како у сектору потрошње,
тако и у сектору производње енергије. Повећање енергетске ефикасности у значајној
мери утиче на унапређење пословања, односно на повећање конкурентности
привредних субјеката и на домаћем и на глобалном тржишту роба и услуга. Поред
економске користи, повећање енергетске ефикасности значајно доприноси и заштити
животне средине кроз смањење емисија гасова стаклене баште, односно испуњавању
15
циљева Кјото протокола. Најчешће коришћени индикатори енергетске ефикасности су:
енергетски интензитет, специфична потрошња енергије, и др.
5) Принцип минимизације отпада
Минимизација отпада је избегавање настајања отпада у току процеса.