Војводина — разлика између измена

м
Током отоманског освајања и успоставе отоманске власти [[Мађари|мађарско]] и [[Католичка црква|католичко]] словенско ([[Шокци|шокачко]]) становништво се углавном иселило са ових простора. Током отоманске владавине, већи део становништва Војводине чинили су Срби, који су претежно живели у селима, док је градове настањивало етнички и верски мешовито становништво, које је укључивало Србе, [[муслимани|муслимане]] (Турци, [[Срби муслимани|исламизовани Срби]], [[Арапи]]), [[Роми|Роме]], [[Грци|Грке]], [[Цинцари|Цинцаре]], [[Јевреји|Јевреје]], итд. После обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] 1557. године, које је издејствовао Мехмед паша Соколовић, православни Срби са подручја Војводине дошли су под њену јурисдикцију, а поглавар патријаршије имао је тада титулу „патријарха Срба, [[Бугари|Бугара]], поморских и северних страна“. Срби у Банату су подигли велики [[Банатски устанак|устанак против турске власти]] [[1594]]. године, а царевина им се осветила спаљивањем моштију [[Свети Сава|Светог Саве]] – највеће српске реликвије, коју су поштовали чак и муслимани српског порекла.
 
После [[Карловачки мир|Карловачког]] ([[1699]]) и [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] ([[1718]]), целокупна територија данашње Војводине долази под [[хабзбуршка монархија|аустријску]] (хабсбуршку)]] власт. Делови територије данашње Војводине укључени су тада у [[војна крајина|војну границу]], а други делови су дошли под цивилну (жупанијску) власт. За разлику од територија под цивилном управом, војном границом управљало се директно из [[Беч]]а. Из овог периода су познате и две [[велике сеобе Срба]] у Аустријску царевину ([[1690]]. и [[1739]]. године), којима је појачана бројност српског становништва на подручју Војводине. Срби су тада признати за једну од нација [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]] ([[Раци|Natio Rasciana]]) и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију. Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији од [[1848]]. до [[1849]]. године. Током аустријске владавине, на територију Војводине су се, поред Срба, населили и многи колонисти, највише Немци и Мађари, али такође и [[Словаци]], [[Хрвати]], [[Панонски Русини|Русини]], [[Румуни]] и други.
 
[[Датотека:Flag_of_Serbian_Vojvodina.svg|мини|лево|Службени грб [[Српска Војводина|Српске Војводине]] из 1848. године]]
[[Датотека:Историјски грб Српске Војводине из 1848.jpg|мини|лево|Грб Српске Војводине из 1848. године, са четири оцила]]
[[Датотека:Vojvodstvo2.jpg|мини|лево|Грб Српског Војводства на Службеном билтену Српског Војводства из 1848.]]