Царичин град — разлика између измена

'''Царичин Град''' или '''Јустинијана Прима''' ({{јез-лат|Iustiniana Prima}}), се налази на 7 -{[[km]]}- од [[Лебане|Лебана]], a 30 -{km}- од [[Лесковац|Лесковца]], [[Археолошко налазиште|археолошки локалитет]] из [[6. век|VI века]], једног од највећих и најзначајнијих [[византијско царство|византијских]] градова у унутрашњости [[Балканско полуострво|Балкана]]. Подигао га је велики [[византијско царство|византијски]] Цар [[Јустинијан I]] (527-565527—565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.

Царичин Град лежи на благим падинама које се спуштају од планине [[Радан]] ка [[Лесковачка котлина|лесковачкој котлини]]. Само налазиште простире се на платоу од 42.000-{m²²}-.

Истраживања су настављена [[1936]]. године под покровитељством [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] и [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и трајала су до [[1940]]. године када су прекинута, поново због [[Други светски рат|рата]]. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом , крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.

Године 1978. године покренут је нови програм истраживања у оквиру кога је дошло до успостављања научне сарадње између француских и српских стручњака из области археологије. Од пресудног значаја за покретање новог програма и успостављања научне сарадње био је значај Јустинијане Приме у антици, као седишта архиепископа северног [[Илирик]]а, и његова очуваност. Ова научна сарадња имала је више фаза. У првој фази сарадње, која је обухватала период од 1978. до 1984. године, истраживања су била подељена на два научна програма. Први програм обухватао је истраживања сакралне архитектуре док је други био фокусиран на истраживање нових споменика профаног карактера. Од 1984. године покренут је нови програм ископавања који је имао за циљ истраживање стамбеног кварта града. Ископавања су трајала све до 1990. године када су прекинута због међународне изолације [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].

Радови су обновљени 1997. године, са новим руководиоцима [[Бернар Баван|Бернаром Баваном]] и Вујадином Иванишевићем. Они су ревидирали програм и проширили га истраживањима. Захваљујући овој чињеници, истражено је у целости насеље које се развијало на простору између западног бедема и главне улице Доњег града, са једне и јужног бедема са друге стране.<ref>{{Cite book|last1last=Баван|first1first=Бернер|last2=Иванишевић|first2=Вујадин|title=Ivstiniana Prima Царичин град|date=2006. |publisher=Народни музеј Лесковац|location=Лесковац}}</ref>

Avers Justinijan I (527-565527—565), solid.jpg|Аверс Јустинијан I из периода 527-565 године н.е. Пронађен је на овом локалитету и део је збирке Нумизматика I [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]

Revers Justinijan I (527-565527—565), solid.jpg|Реверс Јустинијан I

* {{Cite book|last1ref=harv|last=Баван|first1first=Бернер|last2=Иванишевић|first2=Вујадин|title=Ivstiniana Prima Царичин град|date=2006. |publisher=Народни музеј Лесковац|location=Лесковац}}

* [http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2570&tekst=04 „Кад цар није циција“]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Огњен Радуловић, ''Илустрована Политика'', број 2570, 19. април 2008.