Манастир Светог Александра у Орошу — разлика између измена

[[Иван Јастребов]] је о њему записао да је стара црква била посвећена Светом Јовану Крститељу и наводну ју је [[папа Климент VIII]] дао фрањевцима. Раније је била православна, као и Рубино и цркве у селима Какарич и Балдрен ([[Задрима]]). Живопис у цркви је у доба Јастребова био исти као и у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|цркви Св. Сергија и Вакха]]. Од старе цркве није остало ништа. На њеном мјесту је подигнута нова. Стара црква није била тако дугачка. У близини цркве се виде темељи насељених мјеста са старом накапницом. Мјесто је окружено природним зидом од стијена, па је само по себи природно планинско утврђење. Ту јепостојао древни манастир који је прво припадао монасима василијанцима (православним), а затим [[Данијеле Фарлати]] пише како након пада грчког царства нико није владао Митдитијом, па су и монаси ту нестали. И фрањевци, којима је папа дао тај манастир, га због дивљине краја напуштају. То је народу било важно - свето мјесто. И у доба Јастребова се по старом календару 424. јуна, ту окупља свих пет околних племена, на дан рођења [[Јован Крститељ|Св. Јована Претече]] - [[Ивањдан]]. Мирдити и генерално хришчани Арнати, па и муслимани ако поштују свеце то чине само по старом калнедару. Нпр. кажу да се нешто догодило на Св. Николу старога. То је ту било распрострањено и међу латинима. Бискуп Шепић их је од тога одвраћао. Јастребов описује и орошки крст који пореди са оним од племена [[Мркојевићи (племе)|Мркојевићи]], тзв. крст [[Јован Владимир|Јована Владимира]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 371., 372., 373. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>