Рат у Хрватској — разлика између измена

| губици2 = 8.039 убијено или нестало <ref>{{cite web | url = http://www.war-memorial.net/mem_det.asp?ID=164 | title = Mrtvi ili nestali sa teritorija Republike Hrvatske i bivše RSK | publisher = War-memorial.net | date = | accessdate = 18. 3. 2012. | dead-url = yes | df = }}</ref> | archive-url = https://www.webcitation.org/6B9XLYEpM?url=http://www.war-memorial.net/mem_det.asp?ID=164 | archive-date = 4. 10. 2012. | dead-url = yes | df = </ref>

Рат се на почетку водио између [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], крајишких Срба и припадника хрватског [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|Министарства унутрашњих послова]]. Руководство Југославије је помоћу савезне армије покушало да Хрватску задржи у саставу федерације. За вријеме [[Распад Југославије|распада заједничке државе]] на територији Хрватске која је била насељена Србима проглашена је краткотрајна међународно непризната држава — [[Република Српска Крајина]]. Хрватска је то сматрала покушајем да се територија Хрватске укључи у састав Србије. Тада је почела борба између [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]]. Споразум о прекиду ватре је потписан 1992. године, што је праћено признањем Хрватске као суверене државе. На територију Хрватске су уведене [[Мировне снаге Организације уједињених нација|Мировне снаге ОУН]], због чега је оружани сукоб успорен. Хрватска војска је 1995. године спровела двије велике офанзивне операције, што је довело до заузимања великог дела територије Српске Крајине. Рат је завршен [[Ердутски споразум|Ердутским]] и [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским споразумом]], према којима је [[Источна Славонија, Барања и Западни Срем|Источна Славонија, Барања и Западни Срем]] у састав Хрватске ушла 1998. године. Сукоб је праћен међусобним етничким чишћењем и српског и хрватског становништва.

Излазак ЈНА на улице између сукобљене полиције Републике Хрватске, која је подржавала жеље власти из Загреба за одвајање од Југославије, и наоружаних Срба, који су тражили да остану у Југославији, довео је до јавног позива председника Хрватске Фрање Туђмана да се пружи отворени отпор ЈНА. Зато је дошло до великог окупљања цивила испред Команде војно-поморске области (ВПО) у Сплиту и напада на војнике ЈНА 6. маја 1991.{{sfn|Шушић|2003|p=30}}

[[Операција Олуја]] је почела рано изјутра, [[4. август]]а. НАТО авион је бомбардовао српски радар на планини [[Пљешевица (Лика)|Пљешевици]]<ref name="Олуја">{{cite web| url = http://www.rtv.rs/sr/vesti/pod_lupom/2007_08_04/vest_27230.jsp | title = Олуја - злочин без казне | publisher = Rtv.rs | date = 20. 10. 2009. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref>, а затим је почела масовна артиљеријска паљба на фронту дугом 630 &nbsp;km.<ref name="Олуја"/> Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су пробиле фронт и убрзо заузеле Книн 5. августа, и већи део северне [[Далмација|Далмације]]. До 6. августа, 1. хрватска гардијска бригада је извршила пробој на територију око града [[Слуњ]]а, северно од Плитвица, и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са босанским снагама на западу Босне. Увече [[7. август]]а, операција је званично завршена јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Завршетком операције Олуја окончане су војне операције у овом рату.

* око 300.000 ([[Амнести интернашонал|Амнести интернешнал]]{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->) а у августу 2005, око 200.000 избеглица након операције Олуја је још увек дислоцирано у суседним државама.