Википедија

Слободан Пенезић Крцун — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 36:
Рођен је [[2. јул]]а [[1918]]. године у [[Ужице|Ужицу]], где је завршио основну школу и гимназију. Као ученик, виших разреда, [[Ужичка гимназија|ужичке гимназије]], преко литерарне дружине „Напредак“, укључио се у рад омладинског револуционарног покрета.
 
Након матуре, [[1937]]. године, отишао је у Земун, где је уписао [[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|ПољопривредниПољопривредно-шумарски факултет]] (данас Пољопривредни факултет). Посредовањем [[Добривоје Радосављевић Боби|Добривоја Радосављевића]], укључио се у рад студентског револуционарног покрета и фебруара [[1939]]. године постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком [[1940]]. године је постао секретар Партијског бироа у Земуну и члан Универзитетског комитета СКОЈ-а, а исте године, и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.
 
=== Народноослободилачка борба ===
Ред 59:
 
=== Погибија и одликовања ===
Погинуо је [[6. новембар|6. новембра]] [[1964]]. године у саобраћајној незгоди на [[Државни пут IБ реда 22|Ибарској магистрали]], у близини села [[Шопић]] код [[Лазаревац|Лазаревца]]. Тог дана, заједно са високим републичким функционерима -– [[Светолик Лазаревић|Светоликом Лазаревићем Лазом]] и Љубомиром Мијатовићем, кренуо је на Среску конференцију Савеза комуниста у Титовом Ужицу. Према званичној истрази, његов нови [[аутомобил]] (непосредно пре удеса, додељен му је нов аутомобил) је током пљуска налетео на блато, услед чега је аутомобил проклизао и возач је изгубио контролу над возилом, које је затим слетело са пута и свом силином при брзини од 130 -{km/h}- ударило у [[дрво]]. Заједно са Крцуном тада је погинуо [[Светолик Лазаревић|Светолик Лазаревић Лаза]]. У аутомобилу је била и Олга Живковић.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:614160-Da-nismo-zamenili-mesta-Krcun-mozda-ne-bi-poginuo Да нисмо заменили места, Крцун можда не би погинуо („Вечерње новости”, 9. јул 2016)]</ref>
 
Одмах после погибије, тела Слободана Пенезића Крцуна и Светолика Лазаревића Лазе, су била пренета у [[Београд]] и изложена у аули [[Дом Народне скупштине Републике Србије|зграде Савезне скупштине]], где су им бројне друштвено-политичке, борачке и војне делегације, као и грађани у мимоходу одлали почаст. Сахрањени су [[8. новембар|8. новембра]], један поред другог, у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
 
Био је ожењен [[Гроздана Белић-Пенезић|Грозданом Зином Белић-Пенезић]], са којом је имао троје деце -– синове Срђана<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:488032-Penezic-Moj-Krcun-je-i-dalje-neispricana-prica Мој Крцун је и даље неиспричана прича („Вечерње новости“, 19. април 2014)]</ref> и Рељу и ћерку Виду.
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других високих [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су - [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са златним венцем]] и [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[5. јул]]а [[1952]]. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Слободан_Пенезић_Крцун”