Википедија

Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
| застава = Flag of the United States.svg
| грб = Great Seal of the United States (obverse).svg
| мото = -{ [[In God We Trust|У Бога ми верујемо]]}-<br />{{small|({{јез-енгл|In God We Trust}})}}{{sfn|George McKenna|2007|p=280}}<hr />-{[[E pluribus unum|Од многих, један]]}-<br />{{small|({{јез-лат|E pluribus unum}})}} {{small|([[дефакто]])}}<ref>{{cite web|url=http://www.treasury.gov/about/budget-performance/strategic-plan/Pages/dlinks.aspx | title = e pluribus unum | publisher = treasury.gov | accessdate=29. 033. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.greatseal.com/mottoes/unum.html | title = E Pluribus Unum - Origin and Meaning of the Motto Carried by the American Eagle | publisher = Greatseal.com |date=28. 11. 2011. | accessdate=28. 044. 2012.}}</ref>
| химна = -{[[Барјак искићен звездама]]}-<br />{{small| ({{јез-енгл|The Star-Spangled Banner}})}} [[Датотека:Star Spangled Banner instrumental.ogg|center]]<hr />'''Марш:''' -{[[Звезде и пруге заувек]]}-<br />{{small|({{јез-енгл|The Stars and Stripes Forever}})}}{{sfn|Kidder|Oppenheim|2007|p=91}}<ref name="urluscode.house.gov">{{cite web|url=http://uscode.house.gov/statviewer.htm?volume=112&page=1263 | title = uscode.house.gov |author = |authorlink= | vauthors = |date=12. 088. 1999. | work = Public Law 105-225-Aug. 12, 1998 | publisher = uscode.house.gov |pages=112 Stat. 1263 | language = | quote = Section 304. "The composition by John Philip Sousa entitled "The Stars and Stripes Forever" is the national march." | accessdate=10. 099. 2017.}}</ref> [[Датотека:March, "The Stars and Stripes Forever" · Colonel John R. Bourgeois, Director · John Philip Sousa · United States Marine Band.ogg]]
| службени језик = нема<br />(''[[дефакто|de facto]]'': [[Енглески језик|енглески]])<sup>1</sup>
| главни град = {{зас слика|Flag of Washington, D.C..svg}} [[Вашингтон]]
Ред 39:
| густина поредак = 172
| БДП година = 2012
| БДП = 15.609 трилиона $<ref name=IMF_GDP>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/02/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=111&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=64&pr.y=8| title = United States| publisher = International Monetary Fund| accessdate=011. 10. 2009.}}</ref>
| БДП поредак = 1
| БДП по глави становника = 49,440 $ <ref name="IMF_GDP"/> $
Ред 81:
=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|upright|[[Белоглави орао]] је симбол САД од 1782. године]]
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 077. 2013 |dead-url=yes }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=099. 022. 2001. | accessdate=20. 011. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 066. 2011| deadurl = yes}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 011. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture | journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63-69}}</ref>
 
Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release|url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 | title = National Park Service Announces Addition of Two New Units | publisher = National Park Service |date=28. 022. 2006. | accessdate=13. 066. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 055. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=099. 033. 2009. | deadurl = yes}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 066. 2012. |date=21. 066. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 055. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 066. 2013 |dead-url=yes }}</ref>
 
=== Клима ===
Ред 94:
=== Амерички староседеоци и досељавање Европљана ===
[[Датотека:The Mayflower Compact 1620 cph.3g07155.jpg|мини|лево|220п|[[Мејфлауерски договор]] који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања у нови свет]]
Територија данашњих САД је хиљадама година била насељена бројним [[američki starosedeoci|староседелачким народима]], који су доселили из Азије пре између 40.000 и 12.000 година.<ref>{{cite web|url=http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071128083459/http://anthropology.si.edu/HumanOrigins/faq/americas.htm | archivedate=28. 11. 2007| title = Peopling of Americas| publisher = Smithsonian Institution, National Museum of Natural History|year=2004| accessdate=19. 066. 2007.}}</ref> Неке културе, као што је [[претколумбовска Мисисипи култура]], су развиле напредну пољопривреду, грађевинарство и друштва на нивоу државе. Након што су европски истраживачи и трговци направили прве контакте са америчким староседеоцима, више милиона староседелаца је умрло од епидемије увозних болести, као што су [[морбили|мале богиње]].
{{sfn|Galloway|1995|pp=}} Доласком и насељавањем Европљана од [[16. век]]а започело се расељавање Индијанаца. [[Хуан Понсе де Леон|Први шпански истраживачи]] искрцали су се на Флориду 1513. године. Прво стално насеља Европљана подигли су [[Шпанија|Шпанци]] у [[Сент Огастин (Флорида)|Сент Огастину]] на Флориди [[1565]]. године. Шпанија је оснивала насеобине и у Калифорнији и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], док су [[Француска|француске]] насеобине настале дуж реке Мисисипи.
 
Ред 125:
Разлике између индустријског Севера и пољопривредног Југа су све више јачале. Тензије између робовласничких и слободних држава су се појачале са расправама о односима између државних и савезних власти, као и [[Крвави Канзас|насилним сукобима]] због ширења ропства у нове савезне државе.{{sfn|Murray|2004|p=76}} [[Абрахам Линколн]], кандидат увелико анти-робовласничке [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] је изабран за председника 1860.{{sfn|McIlwraith|Muller|2001|p=186}} Пре него што је преузео дужност, седам робовласничких држава је прогласило сецесију, коју је савезна влада сматрала нелегалном, и основало [[Конфедеративне Америчке Државе]].{{sfn|O'Brien|2002|p=184}}
 
Нападом Конфедерације на [[Напад на Форт Самтер|Форт Самтер]], почео је [[Амерички грађански рат|грађански рат]] и још четири робовласничке државе су се придружиле Конфедерацији.{{sfn|O'Brien|2002|p=184}} Линколновим [[Прокламација о еманципацији|Прогласом о емапципацији]] проглашено је слобода робова у Конфедерацији. После победе Уније 1865, три амандмана на Устав САД су обезбедила слободу за скоро четири милиона црнаца који су били робови<ref>{{cite web|url=http://www2.census.gov/prod2/decennial/documents/1860a-02.pdf | title = 1860 Census | publisher = U.S. Census Bureau | accessdate=10. 066. 2007.}} Page 7 lists a total slave population of 3,953,760.</ref>, дато [[Четрнаести амандман на Устав САД|право грађанства]] и [[Петнаести амандман на Устав САД|право гласа]].{{sfn|De Rosa|1997|p=266}} Рат и његова одлучност су довели до значајног повећања моћи савезне владе. Овај рат је и даље најсмртоноснији сукоб у америчкој историји, пошто је довео до смрти 620.000 војника.{{sfn|Vinovskis|1990|pp=}} После рата, [[убиство Абрахама Линколна]] је [[Радикални републиканци|радикализовало републиканску]] политику [[реконструкција (САД)|Реконструкције]] у циљу реинтеграције и обнове јужних држава, док се истовремено обезбеђује права тек ослобођеним робовима.{{sfn|Tarr|2009|p=30}} Тако су 1871. године све јужне државе поново биле интегрисане у Унију после ратификације ових амандмана. Решавањем спорних [[Председнички избори у САД 1876.|председничких избора]] [[Нагодба из 1877.|Нагодбом из 1877]] окончана је Реконструкција; [[закони Џима Кроуа]] су [[Одузимање права гласа након Реконструкције|обесправили многе Афроамериканце]] и легализовали расну сегрегацију.{{sfn|Tarr|2009|p=30}}
 
[[Датотека:Ellis island 1902.jpg|мини|десно|220п|Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом]]
Ред 131:
На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први транконтинентални телеграф|Првог трансконенталниог телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869.
 
[[Куповина Аљаске|Куповином Аљаске]] 1867. од [[Руска Империја|Русије]] за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. [[Масакр у Воундед Нију]] 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у [[Краљевина Хаваји|Краљевству Хаваји]] је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник [[Теодор Рузвелт]] интервенисао у целом низу држава [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Победа у [[Шпанско-амерички рат|шпанско-америчком рату]] исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије [[Порторико|Порторика]], [[Гвам]]а и [[Филипини|Филипина]] и јачања америчког утицаја на [[Куба|Куби]].<ref>{{cite web|last=Gates | first = John M. | url = http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html | title = War-Related Deaths in the Philippines | work = Pacific Historical Review | publisher = College of Wooster |date=август 1984 | accessdate=27. 099. 2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140629045949/http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |archive-date=29. 066. 2014 |dead-url=yes }}</ref> Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле [[Зона Панамског канала|зону Панамског канала]]. Отварањем [[Панамски канал|Панамског канала]] 1914. САД су постале светска економдкс сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.
 
Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до [[Златни вијек|Златног доба]], периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетак [[Прогресивна ера|Прогресивне ере]], периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.
Ред 149:
САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}}
 
Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web|url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm | archivedate=12. 066. 2007. | title = The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945 |year=2005| accessdate=11. 066. 2007. | publisher = U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>Pacific War Research Society. ''Japan's Longest Day''. New York: Oxford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref>
 
=== Хладни рат ===
После Другог светског рата, Сједињене Државе и Совјетски Савез су током [[Хладни рат|Хладног рата]] борили за превласт у свету и доминирали војним питањима у Европи кроз [[НАТО]] и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако су биле ангажоване у [[посреднички ратови|посредничким ратовима]], и [[Трка у наоружању|развиле моћне нуклеарне арсенале]], две земље су избегавале директни војни сукоб. САД су се често противиле левичарским покретима у [[Трећи свет|Трећем свету]] који се сматрали финасираним од Совјетског Савеза. Амерички војници су се борили против комунистичких [[Кина|кинеских]] и [[Северна Кореја|севернокорејских]] снага у [[Корејски рат|Корејском рату]] 1950-53. [[Дом КомитетаКомитет за неамеричке активности Представничког дома]] спроводио је низ истрага наводних левичарских субверзија, док је сенатор [[Џозеф Макарти]] постао предводник [[макартизам|антикомунистичких осећања]].
 
[[Датотека:Martin Luther King - March on Washington.jpg|мини|десно|220п|Мартин Лутер Кинг држи свој говор „[[Имам сан]]“ током [[марш на Вашингтон|марша на Вашингтон]] 1963. године]]
Ред 158:
Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човега на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљвале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ.
 
После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web|url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 | title = Our Documents – Civil Rights Act (1964) | publisher = United States Department of Justice | accessdate=28. 077. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друпшвену и економску једнакост за жене.
 
Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат.
Ред 167:
Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], САД постаје једина светска велесила.<ref name="Larousse-1669">Larousse enciklopedija, -{III}- tom, 1669. strana</ref> За време председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буџа старијег]], Сједињене Државе су имале водећу улогу у [[Заливски рат|Заливском рату]], одобреном од Уједињених нација, са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]]. Најдужи економски раст у модерној историји САД — од марта 1991. до марта 2001.—обухватио је период администрације [[Бил Клинтон|Била Клинтона]] и [[дот-ком балон]].{{чињеница|date=03. 2016. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Грађанске парнице и [[афера Левински|секс-скандал]] су довели до гласања о поверењу Клинтону 1998, али је он остао председник. На спољном плану Клинтонов мандат је обележило заоштравање сукоба са [[Ал Каида|Ал Каидом]] [[Осама бин Ладен|Осаме бин Ладена]] и ангажовање у решавању [[распад Југославије|сукоба на простору бивше Југославије]]; предкрај 1995. САД су посредовале у закључењу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мира]]. САД су 1999. предводиле [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО нападе на СР Југославију]], због оптужби о кршењу људских права и тешког положаја Албанаца на [[Косово и Метохија|Косову]]. [[Председнички избори у САД 2000.|Председнички избори у САД 2000]], једни од најтеснијих у америчкој историји, решени су [[Буш против Гора|одлуком Врховног суда САД]] у корист [[Џорџ В. Буш|Џорџа Буша млађег]], који је постао 43. амерички председник.
 
Припадници Ал Каиде су 11. септембра 2001. [[напади 11. септембра 2001.|напали]] [[Светски трговински центар]] у Њујорку и [[Пентагон]] у близини Вашингтона, усмртивши готово три хиљаде људи. Као одговор на то, Бушова администрација покренула глобални [[рат против тероризма|рат против терора]], [[рат у Авганистану (2001—2014)|инвазије Авганистана]] и уклањање [[талибани|талибанске]] владу и кампова за обуку Ал Каиде. Бушова администрација је 2002. почела да врши притисак за промену режима у Ираку на основу недоказаних тврдњи да Ирак поседује [[оружје за масовно уништење]]. Снаге предвођене САД су извршиле [[инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирак]] 2003. и оборили са власти Садама Хусеина.<ref>{{cite news|title=Many Europeans Oppose War in Iraq| work = USA Today| url = http://www.usatoday.com/news/world/2003-02-14-eu-survey.htm|date=14. 022. 2003.| accessdate=011. 099. 2008.}}</ref>
 
У 2008, у јеку [[светска економска криза|глобалне економске рецесије]], [[Барак Обама]] је као први Афроамериканац изабран за председника. Велике реформе здравствене заштите и финансијског система су усвојене две године касније. У нападу америчких специјалаца у Пакистану убијен је Осама бин Ладен. [[Рат у Ираку]] је званично окончана повлачење преосталих америчких трупа из земље у децембру 2011.
Ред 260:
Сједињене Америчке Државе имају велики глобални економски, политички и војни утицај. Стална су чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]] а у [[Њујорк]]у се налази и седиште [[Организација уједињених нација|УН]]. САД су чланице организација [[Г8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]], као и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Скоро све државе имају амбасаде у Вашингтону, а многе имају и конзулате широм земље. Исто тако, САД имају дипломатске мисије у скоро свим државама. Куба, [[Иран]], Северна Кореја, [[Бутан]] и [[Република Кина]] (Тајван) немају званичне дипломатске односе са САД.
 
Сједињене Америчке Државе имају „специјалне везе“ са [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] и јаке везе са Канадом, [[Аустралија|Аустралијом]], [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]], Филипинима,<ref>{{cite web|url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33233.pdf| title = The Republic of the Philippines and U.S. Interests| accessdate=28. 077. 2011.| publisher = Congressional Research Service}}</ref> Јапаном, [[Јужна Кореја|Јужном Корејом]], [[Израел]]ом и неколико европских земаља. САД блиско сарађују са државама чланицама [[НАТО]] на војним и безбедносним питањима као и са суседним земљама преко [[Организација америчких држава|Организације америчких држава]] и споразума о слободној трговини као што је трилатерални „Северноамерички споразум о слободној трговини“ са Канадом и Мексиком. Године [[2008]], САД су потрошиле 25,4 милијарди [[Амерички долар|долара]], највише на свету, на програме помоћи развоју других држава. Међутим, када се гледа удео ове помоћи у [[Бруто домаћи производ|Бруто домаћем производу]] (који је износио 0,18%) САД су биле на последњем месту међу двадесет и две државе које су издвајале средства за помоћ.
 
== Становништво ==
{{Посебан чланак|Демографија Сједињених Америчких Држава}}
Према најновијим проценама, Сједињене Државе тренутно броје око 303.966.729 становника. Према федералном статистичком бироу главне [[раса|расне]] групе су [[европеидна раса|белци]], [[Афроамериканци|црнци]], [[хиспаноамериканци]], [[Азијски Американци|азијати]] и [[američki starosedeoci|амерички староседеоци]] ([[Индијанци]], [[Ескими]], [[Хавајци]] и др.). 373.949 држављана САД говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).<ref>{{cite web|title=Census Data Of USA| url = http://www.census.gov/hhes/socdemo/language/data/acs/Table3A.xls| publisher = US Census Bureau| accessdate=30. 044. 2016}}</ref>
 
Белци чине 73,9% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,2% становништва, азијати чине 4,4% становништва, а амерички староседеоци тек 0,8%.
Ред 288:
{{Посебан чланак|Привреда Сједињених Америчких Држава}}
[[Датотека:Photos NewYork1 032.jpg|мини|300п|Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк) симбол је глобалне економске моћи САД]]
Сједињене Америчке Државе су привредно најјача земља у свету. Процене [[2014]]. године говоре да је вредност америчке економије 17.528 милијарди долара, те 53.101 америчких долара по глави становника. САД су такође држава са највећом просечном платом у свету.<ref>{{cite web|url=http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=AV_AN_WAGE| title = Average annual wages | accessdate=18. 055. 2014. |year=2013| publisher = [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]]}}</ref>
 
Привреда се одвија по [[Капитализам|капиталистичком систему]], али постоје и [[социјална заштита|социјални програми]], као што су „[[Медикер]]“, „[[Медикејд]]“ и „[[Сошал секјурити]]“. Ови програми нису једнако свеобухватни у поређењу са сличним програмима у већини других привредно развијених држава.
Ред 296:
Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, [[Европска унија]], Јапан, [[Индија]] и [ужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.
 
Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web|url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf| title = UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO)| accessdate=18. 055. 2014.|year=2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-date=011. 011. 2015|dead-url=yes}}</ref>
 
== Природна богатства ==
Ред 322:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kennedy| first = Paul| title = The Rise and Fall of the Great Powers| url = http://books.google.com/books?id=UqfSsnwOrV4C|year=2010| publisher = Knopf Doubleday Publishing Group|isbn=978-0-307-77356-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=McDuffie| first = Jack| last2=McDuffie| first2 = Jerome| last3=Piggrem| first3 = Gary| editor = Steven E. Woodworth| title = U.S. History Super Review| url = http://books.google.com/books?id=dDePN32VZyoC|year=2005| publisher = Research & Education Association|isbn=978-0-7386-0070-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Foner| first = Eric| last2=Garraty| first2 = John Arthur| title = The Reader's Companion to American History| url = http://books.google.com/books?id=R2-quQAACAAJ|year=1991| publisher = Houghton Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers|isbn=978-0-395-51372-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Blackburn| first = Robin| title = The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800| url = http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998| publisher = Verso|isbn=978-1-85984-195-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Russell| first = David Lee| title = The American Revolution in the Southern Colonies| url = http://books.google.com/books?id=5DFy0eWaPxIC|year=2000| publisher = McFarland|isbn=978-0-7864-0783-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Blackburn| first = Robin| title = The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800| url = http://books.google.com/books?id=cpd5igMpvzgC|year=1998| publisher = Verso|isbn=978-1-85984-195-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dallek| first = Robert|year=2004| title = Lyndon B. Johnson: Portrait of a President | publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-515920-2|pages=169}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tarr| first = G. Alan| title = Judicial Process and Judicial Policymaking| url = http://books.google.com/books?id=8Q6Gh5_OQgQC&pg=PA30|year=2009| publisher = Cengage Learning|isbn=978-0-495-56736-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Powell| first = John| title = Encyclopedia of North American Immigration| url = http://books.google.com/books?id=VNCX6UsdZYkC&pg=PA74|year=2009| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1012-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Murray| first = Stuart| title = Atlas of American Military History| url = http://books.google.com/books?id=bJ_sy7mmmxQC&pg=PA76|year=2004| publisher = Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-3025-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=McIlwraith| first = Thomas F.| last2=Muller| first2 = Edward K.| title = North America: The Historical Geography of a Changing Continent| url = http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA186|year=2001| publisher = Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-0019-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Smith-Baranzini, Marlene | title = A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush California | url = http://books.google.com/books?id=UPUsIaHZTm0C&pg=PA20 |year=1999| publisher = University of California Press|isbn=978-0-520-21771-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Black| first = Jeremy| title = Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519-1871 | url = http://books.google.com/books?id=EIst_CSWOqIC&pg=PA275 |year=2011| publisher = Indiana University Press|isbn=978-0-253-35660-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Morrison| first = Michael A. | title = Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the Coming of the Civil War | url = http://books.google.com/books?id=YTaxzMlkVEMC&pg=PA13 |year=1999| publisher = University of North Carolina Press |isbn=978-0-8078-4796-1|pages=13-21}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kemp| first = Roger L. | title = Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works | url = http://books.google.com/books?id=JHawgM-WnlUC&pg=PA180 |year=2010| publisher = McFarland|isbn=978-0-7864-4210-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Wait| first = Eugene M. | title = America and the War of 1812 | url = http://books.google.com/books?id=puuQ30N0EsIC&pg=PA78 |year=1999| publisher = Nova Publishers |isbn=978-1-56072-644-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Klose| first = Nelson | last2=Jones| first2 = Robert F. | title = United States History to 1877 | url = http://books.google.com/books?id=r4pXwnFs2HMC&pg=PA150 |year=1994| publisher = Barron's Educational Series|isbn=978-0-8120-1834-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Billington| first = Ray Allen | last2=Ridge| first2 = Martin | title = Westward Expansion: A History of the American Frontier | url = http://books.google.com/books?id=YoV-k7VcyZ0C&pg=PA22|year=2001| publisher = UNM Press|isbn=978-0-8263-1981-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Clark| first = Mary Ann| title = Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious Landscape | url = http://books.google.com/books?id=3Tl3vqx-BX0C&pg=PT47 |year=2012| publisher = Rowman & Littlefield|isbn=978-1-4422-0881-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Hall| first = Kermit| title = The Oxford Companion to American Law | url = http://books.google.com/books?id=UXodg4rwE1IC&pg=PA26 |year=2002| publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-508878-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Cogliano| first = Francis D. | title = Thomas Jefferson: Reputation and Legacy | url = http://books.google.com/books?id=1f-wAfE0mpsC&pg=PA219 |year=2008| publisher = University of Virginia Press|isbn=978-0-8139-2733-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Boyer| first = Paul S. | last2=Clark| first2 = Cliffoed E. Jr. | last3=Kett| first3 = Joseph F. | editor1 = Salisbury, Neal | editor2 = Sitkoff, Harvard | editor3 = Woloch, Nancy | title = The Enduring Vision: A History of the American People | url = http://books.google.com/books?id=9KT3lI76-0cC&pg=PA192 |year=2007| publisher = Cengage Learning |isbn=978-0-618-80161-9|pages=192-193}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Fabian Young, Alfred | last2=Nash| first2 = Gary B. | last3=Raphael| first3 = Ray | title = Revolutionary Founders: Rebels, Radicals, and Reformers in the Making of the Nation | url = http://books.google.com/books?id=QEzaLJ4u_MEC&pg=PA4 |year=2011| publisher = Random House Digital |isbn=978-0-307-27110-5 |pages=4-7}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Brown| first = Jerold E. | title = Historical Dictionary of the U.S. Army | url = http://books.google.com/books?id=ygqNt3ra-vYC&pg=PA126 |year=2001| publisher = Greenwood Publishing |isbn=978-0-313-29322-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Wood| first = Gordon S. | title = The Creation of the American Republic, 1776–1787 | url = http://books.google.com/books?id=kdDRJLxBhl4C&pg=PA263 |year=1998| publisher = UNC Press Books |isbn=978-0-8078-4723-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bilhartz| first = Terry D. | last2=Elliott| first2 = Alan C. | title = Currents in American History: A Brief History of the United States | url = http://books.google.com/books?id=J65Z_Ura2EIC&pg=PA7 |year=2007| publisher = M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-1817-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Quirk| first = Joel| title = The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking | url = http://books.google.com/books?id=qqxK4KlqKYMC&pg=PA195 |year=2011| publisher = University of Pennsylvania Press |isbn=978-0-8122-4333-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Galloway| first = Golin G.|authorlink= | title = The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native American Communities|year=1995| url = | publisher = | location = |isbn=978-0-521-47569-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=McIlwraith| first = Thomas F. | last2=Muller| first2 = Edward K. | title = North America: The Historical Geography of a Changing Continent | url = http://books.google.com/books?id=8NS0OTXRlTMC&pg=PA61 |year=2001| publisher = Rowman & Littlefield |isbn=978-0-7425-0019-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Wishart| first = David J. | title = Encyclopedia of the Great Plains | url = http://books.google.com/books?id=rtRFyFO4hpEC&pg=PA37 |year=2004| publisher = University of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-4787-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Patrick Karl O'Brien| title = Atlas of World History| url = http://books.google.com/books?id=ffZy5tDjaUkC&pg=PA184|year=2002| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-521921-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Social Welfare: A History of the American Response to Need | first = June| last=Axinn| first2 = Mark J. | last2=Stern|isbn=978-0-205-52215-6 | edition = 7th | publisher = Allyn & Bacon | location = Boston |year=2007}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Norton| first = Mary Beth| last2=Kamensky| first2 = Jane| last3=Sheriff| first3 = Carol| editor1 = David W. Blight| editor2 = Howard Chudacoff| title = A People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition| url = http://books.google.com/books?id=vsaiAgAAQBAJ&pg=PA205|year=2014| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-305-14276-3|pages=}}
{{refend}}
* {{CIA World Factbook | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html | article = САД}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сједињене_Америчке_Државе”