Апатија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
== Равнодушност у религији ==
 
У хришћанству се бестрашће (односно равнодушност) вреднује као врхунска врлина, односно оно што омогућује врлине. [[Јован Лествичник]] каже: „Звезде су лепота небеског свода, а украс бестрашћа - врлине." Он бестрасним назива човека који је „ум уздигао изнад свега створеног, који је сва чула покорио уму а душу своју представио [[Бог|Господу]]"<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka29.htm |title=Јован Лествичник, Лествица |access-dateaccessdate=011. 066. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080526131053/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka29.htm |archive-date=26. 055. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref>. Тако, хришћанском поимању, бестрашће не значи само одсуство заинтересованости за створени свет, већ активну љубав према Богу. У [[аскеза|аскетској]] традицији свет се поистовећује са страстима, па велики хришћански аскета [[Исак Сирин]] речју и делом поручује "[[смрт свету]]". Максим Исповедник страсти види као препреке на путу богопознања, говорећи да: „бестрашће рађа расуђивање, а знање - љубав према Богу“.<ref>{{Cite web |url=http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/stoslovi_ljubav2.htm |title=Максим Исповедник, Стослови љубави |access-dateaccessdate=011. 066. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090106194553/http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/stoslovi_ljubav2.htm |archive-date=066. 011. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref> Међутим, и из Цркве упозоравају да „бестрашће пре времена је опасно“, изван монашких традиција, и у условима породичног живота.<ref>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/odnos_strasti.htm Игњатије Брјанчанинов, Правилан однос према страстима]</ref>
 
== Равнодушност у психологији ==
Ред 19:
== Равнодушност у политици ==
{{main|Политичка апатија}}
Равнодушност се у политици испољава као незаинтересованост бирача за понуђене политичке опције, неизлазак на изборе и уопште, уздржавање од било какве политичке активности. Од стране политичких аналитичара се често тумачи као непожељно стање, односно као незаинтересованост народа за сопствену судбину. Међутим, и овде постоје друкчија тумачења која тврде да „апстиненција од избора не мора означавати политичку апатију“.{{чињеница|date = 01. 2019. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->
 
== Референце ==