Велислав Вуловић — разлика између измена

'''Велислав Вуловић''' ([[Београд]], [[18. јануар]] [[1865]] — Београд, [[16. јануар]] [[1931]]) је био српски инжењер, министар грађевина и саобраћаја иполитичар, председник Београдске општине, народни посланик, министар грађевина и министар саобраћаја.

као одборник у [[Српска народна скупштина у Нишу 1914—1915.|Народној скупштини у Нишу]], био је члан [[Државни одбор за сузбијање заразних болести у Великом рату|Државног одбора за сузбијање заразних болести]] и његов председник током читавог трајања епидемије. Овај одбор незванично је постојао око 21. јануара 1915. године, односно током постојања одбора.{{sfn|Чукић|2018|p=146}} Као председник Одбора, имао је улогу координатора овог тела, који је значајно утицао на рад санитета 1915. године.{{sfn|Чукић|2018|p=145}} Одбор је критиковао неоправдано истицање беспомоћности у борби против епидемије, због оскудице у лековима, лекарима, дезинфикационим средствима, подсећајући да је у тој борби од пресудног значаја иницијатива, усталаштво и организована борба. {{sfn|Чукић|2018|p=150}} Када је услед недостатка довољног броја фабричких [[Аутоклав (медицина)|Аутоклав]]а, за уништавање ваши, и пре доласка британске војно-санитетске мисије, са [[Вилијам Хантер|Вилијамом Хантером]] на челу, као преносица пегавог тифуса, настао научни проблем како их заменити, Вуловић је био претеча санитарних инжењера, радио на усавршавању прототипа коморе на топли суви ваздух. Одбор је почетком марта 1915. пустио у рад [[„Дезинфекциона централа“ у Нишу|дезинфикациону централу у Нишу]],{{sfn|Чукић|2018|p=145}} где се осим становништва, налазио сконцантрисан велики број војних болница, избеглица, највећи број војних болница, избеглица, заробљека. Централа је дневно могла да прими 1.200 особа или да разваши 4000-5000 пари одела.{{sfn|Чукић|2018|p=146}}