Алжир — разлика између измена

2.602 бајта додата ,  пре 2 године
=== Средњи век ===
[[Датотека:Belisarius mosaic.jpg|лево|мини|Велизар. Мозаик из црвке Сан Витале у Равени, Италији.]]
Римљани ће се још једном, задњи пут, вратити у северну Африку током [[Јустинијан I|Јустинијанових освајања]]. Његов генерал [[Велизар (војсковођа)|Велизар]] истерао је вандалског краља [[Гелимер|Гелимера]] из Африке 534. године и успоставио римску власт, након чега је наставио освајање у Италији. Иако удаљена од садашњег центра државе, Африка је остала важна провинција за римску ([[Византијско царство|византијску]]) политику. Била је једна од два [[Афрички егзархат|егзархата]] (војне провинције) у римској држави и изродилабила је прво упориште [[Ираклије|Ираклија]], једног од најважнијих римских владара и родоначелника истоимене династије.<ref>{{Cite book|title=Историја Византије|last=Острогорски|first=Григорије|publisher=|year=1963.|isbn=|location=|pages=}}</ref>
 
==== Исламска освајања и владавина калифе ====
=== Османска владавина ===
{{Проширити одељак}}
До почетка [[16. век|16. века]], берберске земље изгубиле су свој монопол над Средоземним морепловством. Сем Алжира, шпанске гусарске банде контролисале су [[Мелиља|Мелиљу]], Оран, [[Триполи]], [[Тенес]] и друге обалне градове. У истом времену, османски гусари [[Хајрудин Барбароса]] и његов брат [[Орук Барбароса|Оруч Барбароса]] радили су за Хафсидску власт у Тунису и успешно истеривали хришћанске флоте. Оруч је пренео своје базе операција у Алжир, који је узео Шпанцима [[1516|1516.]] године, и затим покушао да отме Тилимсан зајанидским владарима. У овом обрачуну је и погинуо [[1517|1517,]] а Хајрудин је, чувши ово, затражио помоћ Османлија у освајању Тилимсана под условом да сви његови поседи буду формално османски. Пре него што је турска подршка могла да допре, Шпанци су поново заузели Алжир, а Барбароса га је поново ослободио [[1525|1525.]] Османлије су одговориле на његов позив за помоћ пославши 2.000 војника с артиљеријом. Барбароса је [[1533|1533.]] отишао за Цариград, а као владара у Алжиру поставио је [[Хасан Агу]]. Барбароса се касније пензионисао [[1544]], а отоманске власти поставиле су његовог сина, [[Хасан Пашан|Хасана Пашана]], као новог [[Беглербег|беглербега]]. Беглербегови су били доживотни владари у Алжиру све до [[1587]], када османске власти и овде крећу постављати паше са терминима од три године. Алжир је постао главно упориште Османлијама у рату који су водили против Шпанаца, као и каснијих конфликта против Марока. Шпанци су евентуално потписали мир са Турцима [[1578|1578.]] године, али гусарски напади на обале Европе нису престајали све до раног деветнаестог века. Пиратерија је постала невиђено учестала у Алжиру и алжирски гусари често су улазили у директне конфликте против многих европских сила.
Алжир су у [[Османско царство|Отоманску империју]] уврстили [[Каир ад Дин]] и његов брат [[Аруј]] који су Алжирску обалу користили као базу за пиратске походе. Њихова пиратерија је врхунац достигла око [[1600]]. године, а после се центар активности помера у [[Триполи]], [[Либија]].
 
=== Француска владавина ===
129

измена