Википедија

Ционизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 4:
[[Датотека:Delegates at First Zionist Congress.jpg|мини|right|265px|Делегати на Првом ционистичком конгресу, у Базелу 1897. године]]
 
'''Ционизам''' је политички покрет [[Јевреји|Јевреја]] (па и неких нејевреја) да се Јевреји врате у [[Ерец Израел]] (Земља Израел).{{sfn|Motyl|2001|pp=604.}}<ref>{{citeCite book|last1last=Herzl |first1first=Theodor |authorlink1authorlink=Theodor Herzl |translator= Sylvie d'Avigdor |title=Der Judenstaat |trans-title=The Jewish state |url=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC |accessdate=September 28,. 9. 2010 |edition=republication |year=1988 |origyear=1896 |publisher=[[Dover Publications|Courier Dover]] |location=New York |isbn=978-0-486-25849-2 |page=40 |chapter=Biography, by Alex Bein |chapterurl=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC&pg=PA40}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oxforddictionaries.com/us/definition/american_english/zionism|title=Zionism |work=Oxford Dictionary |access-dateaccessdate=June 30,. 6. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Zionism|title=Zionism {{!}} nationalistic movement|access-dateaccessdate=June 30,. 6. 2016}}</ref> Наиме, идеја ционизма није била Ерец Израел, била је принудно рашчишћавање Јевреја ван [[Европа|Европе]]. Реч Цион представља [[Библија|библијски]] израз повезан са [[Јерусалим]]ом (Псалми, 126, 1), [[Натан Бирнбаум]] је [[1885]]. срочио израз „ционизам“ да би означио политичка настојања да се [[Јевреји]] врате у [[Израел]].<ref name="cionizam">{{cite web |title=Cionizam i kratki osvrt na istoriju njegovog razvoja u Rusiji ( I deo ) |url=https://punjenipaprikas.com/cionizam-i-kratki-osvrt-na-istoriju-njegovog-razvoja-u-rusiji-i-deo |accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Жудња за повратком јавља се у великом делу јеврејске књижевности током векова. Модерни ционизам израстао је из пропасти јеврејске еманципације и оживљавања [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Европи [[19. век]]а. Суочени са [[Русија|руским]] погромима и суђењем [[Алфред Драјфус|Драјфусу]] у [[Француска|Француској]], [[Леон Пинскер]] и [[Теодор Херцл]] су независно један од другог дошли до закључка да је изгнаност ненормално стање и да нејеврејски свет није заштитио Јевреје. Била је потребна домовина у којој би Јевреји могли бити попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком.<ref>{{cite web |title=Šta je to cionizam? |url=https://velikirecnik.com/2016/07/24/cionizam/ |website=Veliki recnik |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
Ни Херцл ни Пинскер нису инсистирали да та земља буде [[Палестина (регион)|Палестина]]. Свака је територија, кадра да прихвати одређени број избеглица, одговарала тој сврси. Они су се, међутим, разликовали по својој процени нејевреја. Херцл је сматрао да ће светске силе помоћи његовој мисији, док је Пинскер дигао руке од нејеврејске помоћи, подстичући Јевреје да своје проблеме решавају путем „самоеманципације“. О тим и другим разликама расправљано је на Првом ционистичком конгресу (у [[Базел]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[1897]]), који је окупио активисте разних боја чији је циљ било стварање једне међународне повеље која би Јеврејима осигурала домовину. Касније су организоване банка и предузеће за колонизацију како би се покрету обезбедила чврста финансијска основа.
Ред 12:
Упркос Херцловим напорима да одржи јединство, ционизам је често био узрок сукоба у јеврејском животу. Међу ортодокснима, неки рабини су му се супротстављали као забрањеном покушају да се успостави [[Месија|месијанско]] доба, као што су чинили и рани реформистички Јевреји који су ционизам сматрали [[Национализам|националистичком]] формулацијом у супротности с њиховим схватањем [[Јудаизам|јудаизма]] као чисте религије. Након Херцлове смрти [[1904]], вођство покрета прешло је у руке „практичара“, пре свега Хаима Вајцмана. Као досељеник који је живео у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], он је имао значајног удела у добијању [[Балфорова декларација|Балфорове декларације]], изјаве из [[1917]]. која је обећавала британску подршку јеврејској домовини у Палестини. [[Друштво народа|Лига народа]] је [[1923]]. доделила Британији мандат над Палестином ради припремања становништва за независност. Иронија је у томе што су слична обећања независности дата и арапском становништву.
 
Упоредо с тим развојем догађаја, Јевреји су се непрекидно досељавали у Палестину. Познате као алијош и подељене према историјским периодима, те су миграције помогле да се попуне земљорадничка насеља, да се земља отргне од пустиње и створе политичке и друштвене установе у том периоду. Крајем 19. века, досељавање је добило известан [[Социјализам|социјалистички]] тон. Нажалост, никада се није отворено погледало у очи стварности обостраног полагања права на Палестину. Под арапским притиском, Британци су [[1939]]. објавили белу књигу којом је поништена [[Балфорова декларација]], и ограничено досељавање Јевреја у Палестину, што је као чин добило посебан значај ако се има у виду успон нацизма. <ref name="cio">{{cite web |title=CIONIZAM |url=https://interactive.aljazeera.com/ajb/palestineremix/zionism.html |website=Interactive |accessdate=1. 2. 2019}}</ref>
 
[[Холокауст]] је, међутим, убедио јавно мњење у потребу за јеврејском државом и [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] су [[1947]]. гласале у прилог поделе Палестине на јеврејску и арапску државу, што је [[Арапска лига]] одбацила, отпочевши рат с тек основаном јеврејском државом. До [[1949]]. држава Израел је склопила примирје са својим противницима, освојивши борбом далеко већу територију него што јој је планом Уједињених нација било обећано. Израел је у наредних двадесет пет година бранио своју егзистенцију у још три рата.
Ред 61:
|}
 
У [[19. век]]у идеја ''повратка у Цион'' је почела да добија на популарности, нарочито у Европи, где је [[антисемитизам]] и насиље над [[јевреји]]ма постајало све чешће. Тако долази до миграција у [[Палестина (регион)|Палестину]] и пре [[1897]]. године која се сматра годином почетка практиковања ционизма.<ref>C.D. Smith, 2001, 'Palestinski i Arapsko-Izraelski sukob', (engleski) 4. ed.,. ISBN 0-312-20828-6, p. 1-12, 33-38</ref>
 
Прве миграције су забележене [[1882]]. године. Највише избеглица је долазило из [[Русија|Русије]], услед масивних прогона и бежећи од [[Погром]]а. Они су углавном основали велики број пољопривредних насеља потпомогнути [[јевреји]]ма из [[Западна Европа|Западне Европе]]. Следећем таласу избеглица ће претходити [[Руска револуција]] и [[нацисти]]чки прогони.
 
Током 1890-их [[Теодор Херцл]] је у ционизам унео нову [[идеологија|идеологију]] и правац деловања који је резултирао првим ционистичким конгресом [[1897]]. године у [[Базел]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]]. На њему је основана Светска ционистичка организација (-{WZO}-)<ref>[http://fusion.dalmatech.com/%7Eadmin24/files/zionism_in-britishpalestine.pdf Cionizam i Britanci u Palestini], od [[Arjun Charan Sethi|Sethi, Arjun]] (Univerzitet Maryland ) Januar 2007. godine, pristup 20. maj, 2007.</ref>. Херцлове намере су биле да иницира почетак припрема за стварање јеврејске државе. Покушаји преговора са владаром Палестине, [[Османлијско царство|Османлијским царством]], су пропале и политичка потпора је била потребна. -{WZO}- је помагао изградњу мањих јеврејских насеља у Палестини и јачање свести [[Јевреји|Јевреја]] о потреби стварања заједничке домовине. Организација је и радила на ширењу њеног утицаја у целом свету.
 
Ипак, Херцлова дипломатија и даље није имала успеха. Колонизација Палестине је слабо напредовала а ствар је додатно погоршао нови талас насиља у [[Руско царство|Руском царству]]. У [[Кишињев]]у је у априлу [[1903]]. године убијено 45 [[Јевреји|јевреја]], 1000 рањено те је запаљено и опљачкано 2000 њихових кућа и радњи. Иницијатор [[погром]]а је био [[ Vyacheslav von Plehve|Вјачеслав фон Плехве]], тадашњи руски министар унутрашњих послова.
Ред 71:
Исте године у [[Русија|Русији]] су се појавили чувени ''Протоколи ционских мудраца'' који су доказивали јеврејску заверу са [[масони]]ма. Још увек се спори о аутетичности овог документа. То је послужило тадашњим властима као повод за даљне [[погром]]е. Настаје план назван ''три трећине'' којим трећина [[Јевреји|јевреја]] треба бити побијена, трећина прекрштена и трећина протерана.
 
[[Теодор Херцл]] у аугусту [[1903]]. године, без консултација са осталим вођама покрета, одлази у главни град [[Руско царство|Царске Русије]], [[Санкт Петербург]] где се састаје са креатором [[погром]]а, Вјачеславом вон Плехвеом. Руска влада је издала декларацију у којој наводи да неће сметати [[Јевреји|јеврејској]] колонизацији Палестине него да ће је још и помагати и заузети се за њу у међународним круговима. Међутим, испоставило се да су та обећања била лажна те су [[погром]]и настављени и тако одлазак руских јевреја у [[Западна Европа|Западну Европу]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
[[Руско царство]] због свог третирања [[Јевреји|Јевреја]] је означено као историјски непријатељ [[Јевреји|јеврејског]] народа. Како је већина утицајних циониста било са [[немачки језик|немачког говорног подручја]], седиште -{WZO}--а је било у [[Берлин]]у. Касније на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], већина [[Јевреји|Јевреја]] (као и циониста) је подупирало [[Немачка|Немачку]] у рату са [[Русија|Русијом]].
Ред 84:
 
Већ озбиљно болесни Теодор Херцл је одржао свој чувени говор уз окачену карту [[Уганда|Уганде]] иза себе:
: ''„Понуда се састоји у аутономној колонизацији Источне Африке (Уганда) тј. са јеврејском администрацијом и локалном владом, на челу са високим јеврејским функционерима, који ће, наравно, бити подређени енглеској врховној контроли. Имајући у виду положај јудејства и хитност изналажења пута да се тај положај поправи, сматрао сам обавезним да затражим дозволу Енглеза да ову понуду пренесем Конгресу. Сматрам да Конгрес треба да прихвати ову понуду. Ова понуда нам је учињена на начин који омогућава да поправимо положај нашег народа и олакшамо његову несрећу, не одричући се при томе великих принципа нашег покрета. Истина, Уганда није Цион, и то не може никада бити. То је само замена која поприма национални и политички карактер. Ми још не можемо дати знак нашем народу да крене у Палестину и то нећемо учинити. Афрички предлог је само мера, чији је циљ да се ублажи трагична ситуација и да се спасе од уништења разбацана стабла јеврејског народа због неизвесности садашњих филантропских акција.”''<ref>[http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Plan_Uganda Plan Uganda], Maj 2008. godine, pristup 24. decembar, 2009.</ref>
 
Иако се о овоме говорило и пре овог конгреса, ова могућност је изазвала велике поделе унутар покрета. На челу противника овог плана је био и Хаим Вајцман, касније два пута председник ''Светске ционистичке организације'', који је рекао: ''Ако су британска влада и народ оно што ја мислим, онда ће нам понудити нешто боље.'' Источноеуропски јевреји су били против и слања комисије у [[Уганда|Уганду]] која би испитала околности. Ипак пришло се гласању којим је за слање комисије било 295, против 177 и уздржаних 132 посланика.
Ред 95:
Битна улога [[Хаим Вајцман|Хаима Вајцмана]] у стварању [[Балфорова декларација|Балфоурове декларације]] га промовише у новог председника организације. Он је на тој позицији и дочекао стварање [[Израел]]а [[1948]]. године и постао први председник те државе у историји.
 
Јеврејске миграције у [[Палестина (регион)||Палестину]] и раширена куповина земље од тадашњих феудалних земљопоседника доводи до мањка слободног простора и честих немира, најчешће покренутих од самих земљопоседника. У побунама [[1920]], [[1921]]. и [[1929]]. године дошло је и до великих погубљења [[Јевреји|Јевреја]]. Иако су њихове имиграције [[Уједињено Краљевство|Британци]] увелико подржавали, ограничења су се морала увести због реакција арапског становништва.
 
Године [[1933]]. [[Адолф Хитлер]] долази на власт у [[Нацистичка Немачка|Немачкој]] и [[Нирнбершки закони|Нирнбершким законима]] две године касније Јевреје у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]], а нешто касније у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Чешка Република|Чешкој]], прави избеглицама без своје земље. Исто су доживљали Јевреји и у осталим државама [[Нацистички савезници|нацистичких савезника]]. Ово је све подстакло и [[Арапска побуна у Палестини од 1936-1939|Побуну палестинских арапа]] у периоду од [[1936]]. до [[1939]]. године. Британци су формирали [[Peel Commission|Пил комисију]] да испита овај случај. Иако није узимала у обзир ситуацију јевреја у [[Европа|Европи]], тражила је дводржавно решење и обавезан долазак имигрината из угрожених подручја. Али Влада у [[Лондон]]у је одбила ово и [[1939]]. године издала [[Бели Папир из 1939. године|Бели Папир]]. Он је предвиђао крај јеврејских имиграција до краја [[1944]]. године и то максимално 75.000 имиграната. Ово је било погубно за европске јевреје ионако у већ тешкој ситуацији. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је поштовала овај документ све до краја мандата над [[Палестина (регион)||Палестином]].
 
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[холокауст]]а, огромни талас јевреја без своје државе, највећи део преживјелих из [[холокауст]]а је кренуо да мигрира ка [[Палестина (регион)||Палестини]] углавном у мањим бродовима. Британци су их скретали ка [[Кипар|Кипру]] где су били изграђени избеглички кампови или их враћали у [[Немачка|Немачку]] у део под контролом савезника. Ово је резултирало масивном јеврејском подршком ционизму и ускраћивању економске помоћи [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], а затим нападима циониста на Британце у [[Палестина (регион)|Палестини]]. Како је [[Британско царство]] дошло пред банкрот, ово питање су морали проследити новоформираним [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]].
 
Године [[1947]]. је ''[[УН]]-ова комисија за Палестину'' предложила да би западна Палестина требала бити подељена на јеврејски, арапски и део под контролом [[Уједињене нације|Уједињених нација]] око [[Јерусалем]]а. Овај план је усвојен на скупштини одржаној [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. године, резолуцијом ''УН ГА 181'', са 33 гласа за, 13 против а 10 делегата није било присутно. Ово је довело до славља међу јеврејима у [[Палестина (регион)||Палестини]]. Међутим, Палестинци су били против овога и одбили ово, тражећи једну државу и уклањање пристиглих јевреја, што је довело до почетка [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-Израелског рата]].
Ред 112:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Herzl |first=Theodor |authorlink=Theodor Herzl |translator= Sylvie d'Avigdor |title=Der Judenstaat |trans-title=The Jewish state |url=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC |accessdate=28. 9. 2010 |edition=republication |year=1988 |origyear=1896 |publisher=[[Dover Publications|Courier Dover]] |location=New York |isbn=978-0-486-25849-2 |page=40 |chapter=Biography, by Alex Bein |chapterurl=https://books.google.com/books?id=3f4RFWkMeWoC&pg=PA40}}
* Herzl, Theodor. ''A Jewish state: an attempt at a modern solution of the Jewish question'' (1896) [https://books.google.com/books?id=eXkLAAAAIAAJ&dq=inauthor:herzl&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=30&as_brr=0 full text online]
* Herzl, Theodor. ''Theodor Herzl: Excerpts from His Diaries'' (2006) [https://books.google.com/books?id=2RhB8hgyK4UC&dq=inauthor:herzl&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=30&as_brr=3 excerpt and text search]
Линија 122 ⟶ 123:
* Beller, Steven. ''Herzl'' (2004)
* Brenner, Michael, and Shelley Frisch. ''Zionism: A Brief History'' (2003) [https://www.amazon.com/dp/1558763015 excerpt and text search]
* [[Judith Butler|Butler, Judith]]: ''Parting Ways: Jewishness and the Critique of Zionism''. Columbia University Press, 2013. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0231146111|pages=}}
* Cohen, Naomi. ''The Americanization of Zionism, 1897–1948'' (2003). 304 pp. essays on specialized topics
* Friedman, Isaiah. "Theodor Herzl: Political Activity and Achievements," ''Israel Studies'' 2004 9(3): 46–79, online in [[EBSCO]]
*{{citation|title=Studies in Contemporary Jewry : Volume VII: Jews and Messianism in the Modern Era: Metaphor and Meaning|editor=Jonathan Frankel|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=9780195361988|chapter= BenGurion and the Second World War|first=Dvorah|last=Hacohen}}
* {{citation|title=Immigrants in Turmoil: Mass Immigration to Israel and Its Repercussions in the 1950s and After|first=Devorah|last=Hakohen|publisher=Syracuse University Press|year=2003|isbn=9780815629696|pages=}}
* [[David Hazony]], Yoram Hazony, and Michael B. Oren, eds., "New Essays on Zionism," Shalem Press, 2007.
* Kloke, Martin: [http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:0159-2011081801 ''The Development of Zionism Until the Founding of the State of Israel''], [[European History Online]], Mainz: [[Institute of European History]], 2010, retrieved: June 13, 2012.
* Laqueur, Walter. ''A History of Zionism: From the French Revolution to the Establishment of the State of Israel'' (2003) survey by a leading scholar [https://www.amazon.com/dp/0805211497 excerpt and text search]
* Medoff, Rafael. "Recent Trends in the Historiography of American Zionism," ''American Jewish History'' 86 (March 1998), 117–134.
*{{cite book|last=Motyl|first=Alexander J.|authorlink=Alexander J. Motyl|title=Encyclopedia of Nationalism, Volume II|year=2001|publisher=Academic Press|location=|isbnid=ISBN 0-12-227230-7|ref=harv}}
* Pawel, Ernst. ''The Labyrinth of Exile: A Life of Theodor Herzl'' (1992) [https://www.amazon.com/dp/0374523517 excerpt and text search]
* Sachar, Howard M. ''A History of Israel: From the Rise of Zionism to Our Time'' (2007) [https://www.amazon.com/dp/0375711325 excerpt and text search]
* Shimoni, Gideon. ''The Zionist Ideology'' (1995)
* [[Gadi Taub|Taub, Gadi]]. ''The Settlers and the Struggle over the Meaning of Zionism'' (2010, Hebrew, English)
* Taylor, A.R., 1971, 'Vision and intent in Zionist Thought', in 'The transformation of Palestine', ed. by I. Abu-Lughod, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-8101-0345-1|pages=}}, [[Northwestern University Press]], Evanston, USA
* Urofsky, Melvin I. ''American Zionism from Herzl to the Holocaust'' (1995), a standard history
* Wigoder, Geoffrey, ed. ''New Encyclopedia of Zionism and Israel'' (2nd ed. 2 vol. 1994); 1521pp
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ционизам”