Помјесна црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Помјесна црква''' је заједница која уједињује више епархија једне шире области унутар [[Православна црква|Православне цркве]].
 
== Територија ==
Административна подјела Православне цркве врши се по територијалном, а не по националном принципу. Међутим, територијална разграничења некада прате државне и унутрашње административне границе. По националном саставу својих вјерника једна аутокефална црква може бити вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико вјерници не желе да се национално идентификују.
 
[[Православна црква]] је организована територијално и то на епархијском, помјесном и васељенском плану. Црквено уређење почиње од [[Епархија|епархије]] на челу са [[епископ]]ом, а основ црквене организације јесте [[литургија]] кроз коју се епархије једне шире области уједињују у помјесни сабор епископа односно у помјесну цркву. Територијална организација Цркве нужно не прати државне или административне границе нити су помјесне цркве ексклузивне „националне цркве”. Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву и сачува свој национални идентитет, али ниједна нација нема право на своју цркву која би „национализовала Христа“.
Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има „своју“ ексклузивну „националну цркву“, која би „национализовала Христа“, учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију. Аутокефалност помјесних цркава не треба поистовјећивати са идејом државног суверенитета 19. вијека. Стапање вјере са секуларним појмом нације је јерес позната као [[етнофилетизам]] (религиозни национализам).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t45279.sr.html Радован Биговић: Православна црква и нација („Политика“, 24. октобар 2007)], Приступљено 11. 9. 2015.</ref>
 
СвакаПо нацијанационалном имасаставу правосвојих ивјерника могућностједна дапомјесна уђецрква уможе Црквубити свишенационална могућношћу(ако дана утом њојпростору сачуваживе својприпадници националниразличитих идентитет, али ниједна нема право да има „своју“ ексклузивну „националну цркву“, која би „национализоваланација) Христа“,или учвршћивалаједнонационална национални(ако егоизамје итај обоготворавалапростор самунационално нацијухомоген). Аутокефалност помјесних цркава не треба поистовјећивати са идејом државног суверенитета 19. вијека. Стапање вјере са секуларним појмом нације је јерес позната као [[етнофилетизам]] (религиозни национализам).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/t45279.sr.html Радован Биговић: Православна црква и нација („Политика“, 24. октобар 2007)], Приступљено 11. 9. 2015.</ref>
 
Према архиепископу Василију (Кривошејину) помјесна црква није само дио католичанске васељенске Цркве него се са њом у потпуности идентификује.
 
== Црквене власти ==
 
== Види још ==